ŽIVI SVET SRBIJE
Pripremio: Dr Ana Paunović
Ris - Najveća evropska mačka
Masa tela odrasle jedinke risa varira od 12 do 35 k g . Dužina tela mu se kreće od 70 do 130 c m . Telo se po obliku razlikuje od drugih predstavnika familije mačaka; trup mu je dugačak, snažno razvijen i oslonjen na duge ekstremitete. Posmatrano sa strane , trup risa ima oblik gotovo pravilnog kvadrata.
 Glava risa je relativno mala, a vrat dobro razvijen. Uši su trouglaste, sa karakterističnim tamnim kićankama na vrhu. Na licu mu se jasno vide «zulufi». Rep je kratak i crn na vrhu. Krzno je sa leđne strane obojeno u sive, žute ili riđe nijanse. Sa trbušne strane telo je obično krem ili bele boje. Kod risa postoje tri tipa krzna: većinom pegavo (tačkasto), bez pega ili prugasto.
Ris je najaktivniji tokom sumraka i noći. U ishrani risa se može naći veliki broj vrsta životinja, najčešće sisara. Od njih, najznačajniji plen risa su srna i divokoza. Na trećem mestu su zečevi. Ris često sakriva svoj plen da bi ga sačuvao od drugih grabljivaca, a naročito onih koji se hrane lešin ama (npr. lisice i vrane).
U Srbiji postoji bar dve populacije risa. Balkanska populacija , koja naseljava jugozapadnu Srbiju , je veoma ugrožena i mala. Njena brojnost se procenjuje na 20 do 25 primeraka. Brojnost pripadnika karpatske populacije, koja se nalazi u istočnoj Srbiji, procenjuje se na oko 50 primeraka i njihova brojnost je u porastu. U poslednje vreme, mada nije dokazano, izgleda da je prisutna i treća populacija , u graničnim predelima sa Bosnom i Hercegovinom.
T im naučnika okupljenih oko Prirodnjačkog muzeja vrši istraživanja populacija risova u Srbiji. Predviđeno je hvatanje i obeležavanje primeraka ogrlicama sa radio-odašiljačima. Obeleženi primerci bi će praćeni pomoću satelita, a rezultati praćenja će ukazati na to koja staništa im odgovaraju, čime se hrane, kakve su im navike . T ako će se pomoći opstanak ove zanimljive grabljive životinje na našim prostorima.
Dr Ana Paunović
ŽIVI SVET SRBIJE
Štuka - Ajkula slatkih voda
Štuka i ma vretenasto telo i veliki je grabljivac. Telo joj se završava karakterističnom glavom i ustima u obliku pačijeg kljuna. Čeljust joj je opremljena sa oko 700 zuba, nagnutih prema unutra. Na gornjoj vilici smešteno je mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam pari krupnih zuba.
 Oči na vrhu glave štuke omogućavaju joj široko vidno polje. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Leđno peraje je kod štuke povučeno unazad, gotovo u istoj liniji sa analnim perajem, a to joj omogućava brzo kretanje kroz vodu, tako da joj služi za snažan zalet kad odluči da napadne plen.
Izduženo telo je kao mišićna opruga, koja omogućava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak, maksimalna brzina plivanja štuke ne prelazi 60 km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da, u slučaju neuspešnog napada, brzo odustaje od daljeg gonjenja plena.
Iako je ima u skoro svim tipovima voda, od ušća do malih reka, štuka najviše voli mirne, spore vode bogate vodenom vegetacijom, pune raznih prepreka, potopljenih stabala, nasutog kamenja i korenja , gde se može sakrivati i proći nezapažena. Ona je samotnjak i odlučno brani svoju teritoriju od uljeza. Životni vek ove vrste procenjuje se na 40 godina.
Štuka se ne udaljava previše u potrazi za hranom. Ona je lovac iz zasede, sposobna je da satima stoji nepomično, glave položene niže od ostatka tela, jedva mičući trbušnim perajem. Kad je u vodoravnom položaju, nimalo agresivnog izgleda, to je znak da je varenje ulovljene hrane završeno i da nije gladna. Međutim, kad joj je glava usmerena prema gore, spremna je na skok i obrok i to je znak za opšti beg ostalim ribama !
Odmah po rođenju, mlađ se hrani planktonom i larvama insekata. U slučaju nepovoljnih uslova za proleć ni mrest drugih vrsta riba i njegovo kašnjenje, mlađ štuke se hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Po pravilu, štuka napada samo ranjene i spore ribe, ali kad se ukaže prilika , napada sve živo što se kreće u vodi: rakove, žabe, vodene mušice. One krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama!
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
