MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 61
Planeta Br 60
Godina XI
Januar - Feb. 2014
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 71
Nov. 2015g
Br. 72
Feb. 2016g
Br. 69
Jul 2015g
Br. 70
Sept. 2015g
Br. 67
Januar 2015g
Br. 68
April. 2015g
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

ŽIVI SVET SRBIJE

 

Pripremio: Dr Ana Paunović

Ris - Najveća evropska mačka

Masa tela odrasle jedinke risa varira od 12 do 35 k g . Dužina tela mu se kreće od 70 do 130 c m . Telo se po obliku razlikuje od drugih predstavnika familije mačaka; trup mu je dugačak, snažno razvijen i oslonjen na duge ekstremitete. Posmatrano sa strane , trup risa ima oblik gotovo pravilnog kvadrata.

Glava risa je relativno mala, a vrat dobro razvijen. Uši su trouglaste, sa karakterističnim tamnim kićankama na vrhu. Na licu mu se jasno vide «zulufi». Rep je kratak i crn na vrhu. Krzno je sa leđne strane obojeno u sive, žute ili riđe nijanse. Sa trbušne strane telo je obično krem ili bele boje. Kod risa postoje tri tipa krzna: većinom pegavo (tačkasto), bez pega ili prugasto.

Ris je najaktivniji tokom sumraka i noći. U ishrani risa se može naći veliki broj vrsta životinja, najčešće sisara. Od njih, najznačajniji plen risa su srna i divokoza. Na trećem mestu su zečevi. Ris često sakriva svoj plen da bi ga sačuvao od drugih grabljivaca, a naročito onih koji se hrane lešin ama (npr. lisice i vrane).

U Srbiji postoji bar dve populacije risa. Balkanska populacija , koja naseljava jugozapadnu Srbiju , je veoma ugrožena i mala. Njena brojnost se procenjuje na 20 do 25 primeraka. Brojnost pripadnika karpatske populacije, koja se nalazi u istočnoj Srbiji, procenjuje se na oko 50 primeraka i njihova brojnost je u porastu. U poslednje vreme, mada nije dokazano, izgleda da je prisutna i treća populacija , u graničnim predelima sa Bosnom i Hercegovinom.

T im naučnika okupljenih oko Prirodnjačkog muzeja vrši istraživanja populacija risova u Srbiji. Predviđeno je hvatanje i obeležavanje primeraka ogrlicama sa radio-odašiljačima. Obeleženi primerci bi će praćeni pomoću satelita, a rezultati praćenja će ukazati na to koja staništa im odgovaraju, čime se hrane, kakve su im navike . T ako će se pomoći opstanak ove zanimljive grabljive životinje na našim prostorima.

 

Dr Ana Paunović

 

ŽIVI SVET SRBIJE

Štuka - Ajkula slatkih voda

Štuka i ma vretenasto telo i veliki je grabljivac. Telo joj se završava karakterističnom glavom i ustima u obliku pačijeg kljuna. Čeljust joj je opremljena sa oko 700 zuba, nagnutih prema unutra. Na gornjoj vilici smešteno je mnoštvo sitnih, a na donjoj do osam pari krupnih zuba.

Oči na vrhu glave štuke omogućavaju joj široko vidno polje. Oba oka su okrenuta napred, što daje stereoskopski vid, koji omogućava dobru predstavu o dubinskoj oštrini. Leđno peraje je kod štuke povučeno unazad, gotovo u istoj liniji sa analnim perajem, a to joj omogućava brzo kretanje kroz vodu, tako da joj služi za snažan zalet kad odluči da napadne plen.

Izduženo telo je kao mišićna opruga, koja omogućava da se pri napadu postigne početno ubrzanje do 11 m/s, što je rekord među ribama. Ipak, maksimalna brzina plivanja štuke ne prelazi 60 km/h. To govori da štuka nije uporni progonitelj i da, u slučaju neuspešnog napada, brzo odustaje od daljeg gonjenja plena.

Iako je ima u skoro svim tipovima voda, od ušća do malih reka, štuka najviše voli mirne, spore vode bogate vodenom vegetacijom, pune raznih prepreka, potopljenih stabala, nasutog kamenja i korenja , gde se može sakrivati i proći nezapažena. Ona je samotnjak i odlučno brani svoju teritoriju od uljeza. Životni vek ove vrste procenjuje se na 40 godina.

Štuka se ne udaljava previše u potrazi za hranom. Ona je lovac iz zasede, sposobna je da satima stoji nepomično, glave položene niže od ostatka tela, jedva mičući trbušnim perajem. Kad je u vodoravnom položaju, nimalo agresivnog izgleda, to je znak da je varenje ulovljene hrane završeno i da nije gladna. Međutim, kad joj je glava usmerena prema gore, spremna je na skok i obrok i to je znak za opšti beg ostalim ribama !

Odmah po rođenju, mlađ se hrani planktonom i larvama insekata. U slučaju nepovoljnih uslova za proleć ni mrest drugih vrsta riba i njegovo kašnjenje, mlađ štuke se hrani pripadnicima svoje vrste koji zaostaju u rastu. Po pravilu, štuka napada samo ranjene i spore ribe, ali kad se ukaže prilika , napada sve živo što se kreće u vodi: rakove, žabe, vodene mušice. One krupnije ne praštaju čak ni barskim pticama!

 

Dr Ana Paunović

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 61 naslovna
Godina XI
Januar - Feb. 2014

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2015. PLANETA