TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Pripremio: Ilijana Jakšić

Kako ostati u vasioni

Rude na Mesecu

Četiri decenije posle misije “Apolo”, ideja o kolonizaciji Meseca još uvek je u domenu naučne fantastike. Međutim, astronom Fil Plejt smatra da pitanje nije da li možemo tamo da živimo, već kako i zašto to želimo.

Da li će čovek još jednom šetati po površini Meseca? Mnogi ne oklevaju da odgovore potvrdno. Jer, ko se 1950-tih usudio da predvidi da će se, posle dvadesetak godina, svemirska letelica spustiti na Mesečevo tlo? Ali, u ovom slučaju, odgovor verovatno nije interesantan koliko pitanje: kako i zašto to uraditi?

Postoje brojni razlozi zašto i kako kolonizovati Mesec: jačanje ekonomskog prosperiteta koji bi dozvolio finansiranje ambicioznih poduhvata istraživanja svemira, inventivni proboj u tehnološkom smislu koji bi drastično smanjio troškove putovanja u svemir, otkriće prirodnih resursa na Mesecu… Zasad je sve neizvesno. Još bolje pitanje je: na koji način preseliti čoveka na Mesec? S obzirom na ono što danas znamo, postoji nekoliko varijanti.

Ako se pogleda 60 godina unazad, koliko traje istraživanje svemira, odgovori su jasni: satelitske komunikacije, vremenska prognoza, razumevanje klimatskih promena, emitovanje radio-televizijskih programa, sistem globalnog pozicioniranja, detaljno mapiranje Zemlje, monitoring životne sredine, prikupljanje podataka za obaveštajne službe, upozorenje o predstojećem razarajućem događaju i katastrofama… Ovo su neke od prednosti posmatranja iz svemira.

Poduhvati u cilju pohoda na svemir su se više puta isplatili čovečanstvu. Najznačajniji napredak odnosi se na kompjutere i kamere mobilnih telefona, zatim na medicinsku opremu kao što su infracrveni ušni termometri i uređaji zasnovani na LED tehnologiji.

Istraživanje svemira ne samo da je dobra ideja već je donelo i brojne promene u životu na Zemlji. Dosad smo posetili Mesec šest puta. Da li smo obavili zadatak? Daleko od toga. Imajući u vidu da Mesec ima površinu od 38 miliona km2, mi smo bukvalno samo zagrebali površinu.

Plutajuće stanice

Odlazak na Mesec je veoma skup. Procenjuje se da ukupni troškovi jedne posete prirodnom Zemljinom satelitu iznose oko 35 milijardi američkih dolara (27,9 milijardi evra). Razumljivo, kada ljudi stignu dotle, počeće da koriste lokalne resurse pa će dugoročno moći da uštede novac. Poznato je da na Mesecu ima dosta ledene vode i da se u stenama nalazi „zarobljeni“ kiseonik - dakle postoje zalihe vode i vazduha za doseljenike.

Potencijal je veliki, a već je puno toga postignuto u ovoj oblasti. Ne treba zaboraviti jeftinu energiju koja se dobija od helijuma 3, koga ima vrlo malo na planeti Zemlji, dok se na Mesecu nalaze velike rezerve (više od milion tona). Stoga, potraga za velikom količinom novca u isključivo naučne svrhe i za istraživanja, čak i u slučaju da se investicija višestruko isplati u budućnosti, neće biti laka. Ali, postoji još jedan važan razlog za put na Mesec - mostić od kamenja (u bukvalnom smislu).

Između Marsa i Jupitera nalaze se milijarde asteroida. To su parčići stena čija veličina varira (neki dostižu veličinu od 1000 km). Asteroidi su stenoviti, ali čak i oni sadrže određenu količinu korisnih materijala koji obuhvataju zaleđenu vodu, hidrogen, kiseonik pa čak i plemenite metale. Oni predstavljaju lebdeće svemirske stanice i mogu biti iskorišćeni za istraživanje dubokog svemira. Mnogi od njih na svom putu prolaze pored Zemlje, što ih čini lakšim metama svemirskih misija, jer je astronautima uz precizne proračune potrebno manje goriva i vremena za posećivanje. Kompanija “  Planetary Resources ” već je objavila planove izvlačenja ruda iz obližnjih asteroid i kako bi se obezbedili skladišta vazduha, vode i ostalih „namirnica” za buduće pohode u kosmos.

Kritični aspekat ove priče je izvlačenje materijala iz asteroida i njegova obrada. Agencija NASA uveliko radi na rešavanju ovog problema. Po jednom stanovištu, izvađeni metali mogu se koristiti za pravljenje struktura u svemiru koje je teško i skupo napraviti na Zemlji i lansirati. Primera ima mnogo - od velikih svemirskih brodova s posadom preko džinovskih teleskopa u orbiti, svemirskih stanica i mnogo čega drugog.

Troškovi Međunarodne svemirske stanice (ISS) procenjeni su na 100 milijardi dolara. Veći deo troškova otpada na slanje prethodno napravljenih komponenti u svemir. Kada bi komponente bile pravljene u svemiru, logično je da bi se troškovi znatno smanjili. Topljenje „rude“ asteroioda u skoro bestežinskom stanju je jedna stvar, a pravljenje složenih komponenti svemirske letelice sasvim druga. Proizvodnja je lakša u gravitacionom polju, a Mesec je savršen kompromis za ovo. Slanje materijala nije veliki problem nakon operacije s rudama. Jednom napravljeni, i najmasivniji komadi mnogo se lakše transportuju s površine Meseca, zbog manje gravitacije i nedostatka vazduha. Pravljenje vozila i drugih struktura za kosmos na Mesecu bilo bi mnogo lakše i jeftinije.

Ostanak u svemiru

Bitna su dva cilja: što jeftiniji i pozdaniji pristup svemiru i utvrđena putanja tako da javnost ima jasan uvid u način na koji se to obavlja. Uz nedavno uspešno lansiranje rakete spaceX falcon 9 i kapsule dragon do Međunarodne svemirske stanice (ISS), na putu smo ka oba cilja.

Vađenje rude iz asteroida je jedan od primera koliko svemir može biti koristan po čoveka. Kada je u pitanju istraživanje vasione, postoje koristi na koje se usput nailazi a koje je ponekad teško, pa i nemoguće predvideti. To vodi do veoma bitnog trećeg koraka. Mora se misliti na održivost. Ne može se ulaziti u priču sa idejama o jednokratnoj upotrebi. Kina gradi svemirsku stanicu (prvi modul je već u orbiti) i ima u planu posetu Mesecu. Indija i Rusija rade slične projekte.

S druge strane, iz kompanije “Planetary Resources” stiže vest da rudarstvo na asteroidima radi platine i zlata nije isplativo i da to nije u planu ove firme. Umesto toga, oni preduzimaju veći broj malih koraka kako bi stigli do asteroida, uključujući minijaturne teleskope za mapiranje Zemlje i neba, identifikaciju potencijalnih meta, poboljšavanje sondi kako bi one stigle do ciljanog asteroida itd. Preduzeće, naravno, planira i zarađivanje novca dok radi na uvećavanju ljudskih znanja o kosmosu. Njihov krajnji cilj je trajno ljudsko uporište u svemiru.

Vanzemaljci kopaju u svemiru

Pošto je utvrđeno da na asteroidima ima mnogo vrednih ruda, naučnici smatraju da je važno potražiti tragove eksploatacije na ovim nebeskim telima. A rudarstvom bi trebalo da se bave inteligentni vidovi života u vasioni, dakle vanzemaljci! Tako bi potraga za zlatom, gvožđem, platinom i silicijumom mogla da bude dvostruko isplativa za našu planetu jer bi možda dovela do otkrića života u svemiru i pokazala put do strateških sirovina.

Dankan Forgan, sa Edinburškog univerziteta, i Martin Elvis, iz Harvard Smitsonian centra za astrofiziku u Kembridžu, u Masačusetsu, uvereni su da bi vanzemaljci morali da krenu po rude na asteroidima. A ako postoji rudarstvo na ovim svemirskim telima, treba da su vidljive tri propratne pojave: u prvom redu, poznata je srazmera elemenata koji čine talog oko asteroida. Spektroskopijom bi se videla svaka promena tog odnosa. Realno je da bi inteligentna stvorenja najpre rudarila na većim asteroidima zbog većih količina ruda. A zatim, iz većih rudnika u vasionu dizala bi se ogromna prašina. Ona bi upijala toplotu najbliže zvezde i to bi ostavilo određeni termalni trag.

Ilijana Jakšić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja