HOBI -

Pripremio: Oliver Klajn

Zbirke automobila

Istorija na točkovima

Da bi se neko bavio ovim prilično skupim hobijem, mora da bude finansijski pripremljen i potkovan znanjem više nego kada je reč o drugim aktivnostima kojima se ljudi bave u slobodnom vremenu. U suprotnom, kolekcionar će biti izgubljen jer neće znati koje automobilske delove i automobile da traži. Takođe, neće biti upoznat sa cenovnikom koji je ovde vrlo važna stavka. Dodatno, nije dovoljno posvetiti se samo tehničkoj strani i kvalitetu i obimu zbirke već se mora znati i istorijat vozila.

U osnovi, postoji podela na: klasične, antikvarne i predantikvarne automobile. U Srbiji i okolnim zemljama se odomaćio izraz “oldtajmeri”. Ne postoje opšteprihvaćeni standardi i jasno utvrđena starost ovih kategorija. To varira od države do države. Često čak i pojedina udruženja i vlasnici u istoj zemlji imaju različita shvatanja o tome koji je automobil klasičan a koji spada u antikvarne.

Jedna od najuglednijih organizacija posvećenih starim automobilima u SAD zove se “Klub klasičnih automobila Amerike”. Sedište je blizu Čikaga. Za klasične modele oni smatraju one one starosti između 30 i 49 godina. Između 50 i 99 godina su predantikvarni a antikvarni automobili su stari bar 100 godina. Iako najraniji automobili potiču iz 1769, kada su radili na paru, za kolekcionarstvo je od velikog značaja pojava “Fordovog” modela T koji je proizvođen od 1908. do 1927. godine. Model T je bio prvi automobil koji su sebi mogli da priušte i ljudi koji nisu deo najbogatijih slojeva stanovništva jer je omogućen jeftin i efikasan način proizvodnje. Kolekcionari uglavnom klasifikuju ova vozila po godinama proizvodnje, pri čemu se izuzetno cene ona nastala prve godine, odnosno kada su se pojavila na tržištu.

A onda - kadilak i mercedes!

Prvi proizvodi “Kadilaka” iz 1902. nastali su u odeljku jedne od najčuvenijih korporacija iz Detroita, koja se zove “Dženeral motors”. Sakupljači automobila naročito cene model K jer su na njemu prvi put uvedeni standardizovani delovi. Imao je kraće međuosovinsko rastojanje nego model M . Model K je počeo da se pravi 1906. godine.Proizvodnja je nastavljena i sledeće godine. Mogao se uspešno rastaviti na delove i ponovo sastaviti, što je početkom 20. veka bio izuzetan poduhvat. Nedavno je model K, nazvan prema obliku sedišta tulip (lala), jedan kolekcionar platio više od 120.000 dolara.

Oni koji žele da poseduju zbirku automobila vode računa o snazi motora. Kod “Kadilakovih” modela pojavili su se jači motori u deceniji nakon 1910. Tip 51 nastao tokom 1914. i 1915, ima motor V8 sa osam cilindara. Zamenio je raniji model 30 čiji je motor imao četiri cilindra.

Osim “Dženeral motorsa”, u Detroitu je svojevremeno poslovala kompanija “Pakard” koja se kasnije spojila sa jednom firmom iz Indijane. Oni su napravili automobil pakard tvin siks sa znatno tišim motorom, koji je imao dvanaest cilindara. “Pakard” je počeo sa proizvodnjom ovog modela 1916. Posebno popularni modeli među sakupljačima nastali su 1932.

Prvi automobil osmislio je Karl Benc 1886, u Nemačkoj. Poznat je po nazivu benc patent motorvagen . Na najvećoj automobilskoj aukciji svih vremena u Velikoj Britaniji, kopija ovog vozila dostigla je cenu od preko 55.000 funti (preko 65.000 evra). Licitacija je izazvala senzaciju u kolekcionarskim krugovima nakon što je anonimni sakupljač rešio da proda specijalizovanu kolekciju vrlo bitnih “Mercedes Benc” vozila iz 20. veka. Od ukupno 74 vozila, najskuplja su dva primerka mercedes-benc 540 kabriolet A , iz 1938. godine.

Sporiji od korozije

Od italijanskih automobila izdvajaju se oni iz firme “Alfa Romeo”, osnovana pre više od sto godina u Milanu. Danas im je sedište u Torinu i deo su “Fiatove” korporacije. Kolekcionarima je od velike pomoći muzej koji je ova kompanija otvorila 1976. Poseduje po jedan primerak svakog proizvedenog modela.

“Alfa Romeo” je čuvena po trkačkim automobilima. Njihov prvi automobil bio je alfa 24 hp. Već sledeće godine učestvovao je u trci po planinama Sicilije. Jedan od najvećih automobilista svih vremena, Tacio Nuvolari često je vozio alfa romeo i pobeđivao na mnogim trkama. Takođe i legendarni Manuel Fanđo. Tridesetih godina 20. veka proizvođen je alfa romeo 8c . Ovaj trkački automobil svojevremeno je prodat za preko četiri miliona dolara, u Kaliforniji.

“Fiat” postoji od kraja 19. veka. Za mnoge njegove stare modele važi da brzo zarđaju, da su bili kratkog veka i skloni kvarovima. Ovo je posledica masovne proizvodnje jeftinih automobila u Italiji posle rata, odsustva konkurencije iz Japana i potrebe za što većim izvozom nauštrb kvaliteta. Naročito je bilo problema sa fiat 850 vozilom, pravljenim između 1964. i 1973. Na kraju se desilo da su vlasti u SAD opozvale uvoz ovog modela jer je previše brzo dolazilo do korozije. Kasniji fiat ritmo imao je lošu koordinaciju između motora i sistema za hlađenje.

Pri kupovini starih italijanskihg automobila pada u oči sličnost pojedinih “Fiatovih” i modela fabrike “Ferari” iz Maranela, kod Modene. Fiat 124 spajder veoma liči na ferari 275 .  Uprkos sli čnosti, cene “Ferarijevih” starih automobila su mnogo veće.

Vrlo redak model fiat dino sa prednjim motorom i vožnjom uz pomoć zadnjih točkova dostiže cenu od 60.000 dolara. Danas je u okviru “Fiata” i kompanija “Lanča”, nazvana po svom osnivaču Vićencu Lanči. Postoji od 1906. Jednu od najvećih zbirki ovog italijanskog automobilskog brenda poseduje holandska porodica Jansen. Specifičnost “Lanče” je da upotrebljavaju slova grčkog pisma za nazive modela. Otuda je i prvo vozilo iz 1908. nazvano alfa .

Ambarski nalaz

  Na primeru “Lanče” može se uočiti nešto što je simptomatično za ovaj hobi… Ne sanjaju svi kolekcionari o automobilima koji izgledaju kao da su upravo izašli iz fabrike. Mnogi žele suprotno. U žargonu ovog hobija postoji izraz “ambarski nalaz“. Označava decenijama zapostavljeno i zaboravljeno vozilo koje bude otkriveno u nekoj garaži.

Tako je lanča aurelia iz 1956. godine na licitaciji prodata za preko 265. 000 dolara. Onima koji se ne bave sakupljanjem automobila neverovatno će zvučati činjenica da je ovako visoka cena dostignuta zahvaljujući čadži, prljavštini, pukotinama i izbledeloj boji na spoljašnjem delu modela! Da je kojim slučajem očišćen i obnovljen, cena bi mu znatno pala. Ovaj model je bio parkiran u jednom skladištu od 1968. Pronađen je pre dve godine.

Težnja da se dođe do oronulog automobila iz prošlosti bez preteranog truda oko njegove popravke i obnavljanja pojavila se unazad nekoliko decenija. Sve do kraja osamdesetih godina prošlog veka, vozila su dovođena u što je moguće bolje stanje. U ređim slučajevima, u stare automobile su ugrađivani bolji delovi nego kada su bili proizvedeni.

Muzej u Oksnardu

Dešava se da velike privatne kolekcije prerastu u muzeje dostupne široj javnosti. Takva je velika zbirka francuskih oldtajmera. U priobalnom gradu Oksnard, na jugu Kalifornije, jedan američki multimilijarder otvorio je automobilski muzej. On je većinu automobila pribavio iz čuvene francuske Šlumpf-kolekcije. Ova možda najveća zbirka “Bugatijevih” vozila na svetu nalazi se u Miluzu, na istoku Francuske.

Sedište “Bugatija” bila je u pokrajini Alzas, gde je osnovan 1909. Nakon turbulentne prošlosti, brend je danas u vlasništvu “Folksvagena”. Iza švajcarske braće Šlumpf ostalo je preko 520 vozila. Osim “Bugatijevih” i maraka drugih francuskih proizvođača, ima i nešto “Mercedesovih” i “Maseratijevih” modela.

U Kaliforniju, u Oksnard, preneti su iz Miluza i mnogi vrhunski francuski klasični automobili poput delaža, delaea ili talbot-lagoa . U muzeju je i model bugati breša iz 1925, izvađen iz jezera nakon više od 70 godina.

Simboli pobede

U Rusiji, kolekcionari vole da poseduju vozila nacističkih čelnika. To predstavlja simbol pobede i ratnog trijumfalizma. Dmitri Lomakov, ruski sakupljač, poseduje kolekciju od izvanrednog istorijskog značaja. Tu je limuzina zis-110 koju je Josif Staljin poklonio patrijarhu Alekseju Prvom u znak zahvalnosti za podršku u Drugom svetskom ratu. Lomakov ima i jedno od dva originalna vojna vozila kaćuša sa koje su lansirane rakete tokom navedenog rata. Kolekcija datira iz vremena Sovjetskog Saveza. Vremenom je prerasla u Moskovski muzej starih automobila jer je vlasnik dao ruskoj prestonici sva prikupljena vozila. U muzeju je i mercedes Jozefa Gebelsa koji je nađen u priličnom jadnom stanju u Letoniji, sedamdesetih godina prošlog veka. Tu su i vozila Hermana Geringa i Martina Bormana. Ipak najznačajniji je mercedes benc 770 k koji je pripadao Adolfu Hitleru.

Ovaj hobi je u Rusiji u velikoj ekspanziji. Iako Rusi vole da kupuje vozila iz vremena Trećeg rajha, postoji priča da su svi koji su kupili pomenuti mercedes ubrzo umrli. Vozilo je pre nego što je dospelo do Moskve promenilo dosta vlasnika.

Za četrdesete godine prošlog veka je svojstveno da se malo proizvodilo zbog rata i da su mnoge kompanije prešle na izradu avionu. Ipak, ono automobila što je ugledalo svetlost dana u toj deceniji je mahom vrlo pouzdano i dugotrajno.

Nakon rata došlo je do veće slobode i eksperimentisanja. Tokom pedesetih godina nastala su krajnje neobična vozila. Jednodelni vetrobrani tada dobijaju široku primenu, što se održalo do danas. Šezdesete godina su obeležili sportski automobili sa dvoja vrata i vrlo moćnim motorima. Proizvodnja manjih vozila došla je do izražaja u sledećoj deceniji. Usled naftne krize sedamdesetih godina, primat su dobila vozila koja troše manje goriva. A ono što je nastalo osamdesetih je za kolekcionare previše skoro, mada se vodi računa da će i to postati klasični automobili.

Postoje brojni klubovi i udruženja ljubitelja ovog hobija širom sveta, preko interneta se obavlja dosta transakcija i kupovina delova - ali je tu neophodna velika opreznost. Sakupljač mora da vodi evidenciju o svakom automobilu. Svaki treba da ima poseban dosije. U ovom dosijeu mora da bude navedeno: naziv vozila, fotografije, delovi koji se u njemu nalaze, sve eventualne popravke i zamene, priručnici i uputstva - ako su dostupni. Postoji i problem čišćenja jer je potrebno nabaviti sredstva koja neće oštetiti stara vozila. Na starim automobilima je jednostavnije raditi tako da se osnovne stvari mogu naučiti od drugih kolekcionara. Dobro je biti u kontaktu sa automehaničarem koji ima znanja o starim automobilima. Ukoliko neko planira da vozi te automobile, mora da povede računa o bezbednosti i ugradi sve što je neophodno za njihovu tehničku ispravnost.

U Srbiji postoji Muzej automobila proistekao iz privatne zbirke Bratislava Petkovića. Osnovan je 1994. godine i nalazi se u Beogradu, u zgradi koja se nekad zvala Moderna garaža.

Oliver Klajn

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja