MIKOLOGIJA

Pripremio: Tekst i fotografije: I. Hadžić

Smišljeno podizanje farmi

Gljive sa mravljeg jelovnika

U trenucima kada pomislim da se nazire dno u mom kovčežiću u koji ja, amater-prirodnjak-radoznalac, ubacujem razne stvari za koje tražim odgovore, ono nahrupe novi nalazi, nova pitanja, pa i želja da tu svoju upitanost i radost pronalaska podelim sa drugima, u ovom slučaju sa cenjenim čitaocima Planete.

Otkriću vam šta ima u mom kovčežiću: davno sam u gljivarskoj Literaturi pročitao da i mravi osim termita uzgajaju pojedine vrste gljiva, odnosno žive sa njima u simbiozi. Za termite (insekte srodnije bubašvabama nego mravima) to je već naučno dokazano, pa je jedan ceo rod gljiva iz familije Lyophyllaceae nazvan Termi-tomyces. Ali kada su mravi u pitanju, i to „naši", sa tim nismo na-čisto. Mi ne znamo da li i oni uzgajaju određene vrste gljiva čijim se hifama hrane, ili su to neke slučajne pojave koje nemaju nikakve veze sa „smišljenim podizanjem farmi" za odgajanje i ubiranje hra-ne.

Pre dvadesetak godina primetio sam dve vrste gljiva u jednoj cr-nogoričnoj šumi na dva susedna džinovska mravinjaka. Na jednom, desetak (otrovnih za ljude) Paxyllus involutus, a na drugom desetak (jestivih, i ne naročitog kvalitetnih) Macrolepiota rhacodes. Gljive su rasle s južne strane, ako jug i osunčanost igraju u ovom slučaju ikakvu ulogu. Nažalost, tada nisam imao pri sebi fotoaparat pa je pojava ostala zapisana u mom gljivarskom dnevniku, ali ne i doku-mentovana fotografijama. No, postoji ona izreka, ko čeka - dočeka, što se meni i ostvarilo. Nepresatano sam priželjkivao novi susret sa pečurkama koje rastu na mravinjacima. I ovog leta, tačnije 13. i 17. juna 2013, u dvema šumama, jednoj crnogoričnoj (smrča i jela) i drugoj mešanoj (bukva, javor, jela, smča), naišao sam na mravinja-ke visoke oko 60 cm, prorasle gljivama. Na prvom su rasle 2-3 ku-štrave sunčanice Macrolepiota rhacodes (gle čuda, slučaj se pono-vio sa vrstom od pre dvadeset godina pa sada već možemo govoriti o vrsti koja je „na vrhu top-liste" mravljeg jelovnika), po kojima su se mravi verali i, pretpostavljam, njihovim hifama sladili bez štetnih posledica po gljive koje su delovale zdravo i „normalno" - a na dru-gom mravinjaku iz mešane šume, rasla su 3 bademova šampinjona (Agaricus perrarus), za ljudsku ishranu izuzetno ukusne pečurke. I ove gljive sa dva mravinjaka o kojima sada pišem, rasle su s južne strane. Naravno, sve vrste pečuraka otkrivenih na termitnjacima i mravinjacima su po načinu ishrane saprobi.

Ovu mikološku zanimljivost sada već potvrđujem fotografijama.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja