TEMA BROJA - BLAGO PLANETE

Pripremila: Vesna Bosanac

Na pragu sutrašnjice

Mineralno bogatstvo Srbije

Mineralno bogatstvo Srbije može se smatrati značajnim, ali se još ne koristi u dovoljnoj meri. Pored fosilnih goriva, prvenstveno uglja, nafte i gasa, najveći razvojni potencijal Srbije su ležišta bakra, zlata, bornih minerala i litijuma. Ohrabruje i to što ćemo imati dovoljno domaćih stručnjaka u rudarsko-geološkoj oblasti za bližu, pa i dalju budućnost.

U vreme opterećeno krizama koje potresaju svet, regione i lokalne zajednice, veoma ohrabruje pa i utešno zvuči podatak da Srbija raspolaže značajnim mineralnom bogatstvom, darom prirode. Ali, kao i svaki prirodni dar, treba ga detaljno ispitati i razvijati i brižljivo sa njim rukovati da bi se ostvarilo najviše što se može.

Mineralno bogatstvo Srbije ne koristi se u meri u kojoj je to stvarno moguće. Osnovni problemi su : nedostatak finansijskih sredstava za geološka istraživanja, nedovoljna prerađivačka industrija i relativno mali broj kompanija sa kadrom koji je sposoban da odgovori svim zadacima, kaže prof. dr Rade Jelenković, šef Katedre za ekonomsku geologiju, šef Departmana za ekonomsku geologiju Rudarsko-geološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu i redovni član Akademije inženjerskih nauka Srbije.

Iznad i ispod svetskog proseka

Pored resursa fosilnih goriva, pre svega uglja, nafte i gasa, naglašava prof. Jelenković, najveći razvojni potencijal Srbije čine ležišta bakra, zlata, bornih minerala i litijuma. Toj grupi mogla bi da se pridruže i ležišta molibdena, nikla i drugih sirovina. S obzirom na stepen istraženosti terena Srbije i sa stanovišta ekonomije, kaže ovaj ugledni stručnjak, važna su nedavna otkrića ranije nepoznatih ležišta bora i litijuma u Jadarskom basenu kod Loznice, zatim ležišta zlata u sedimentima na prostoru Potaj Čuka - Tisnica, kod Žagubice, kao i ležišta bakra i zlata u blizini Brestovca, kod Bora. Značajan razvojni potencijal predstavljaju i detaljno istražena ležišta bakra i zlata na prostoru vulkanogenog kompleksa Lece, u blizini Medveđe (ležišta Kiseljak i Degreman), ležište molibdena Mačkatica, kod Surdulice, i drugo.

  Teritorija Republike Srbije zahvata približno 0,059% svetskog kopna i tu živi oko 0,13% svetskog stanovništva. Prof. Jelenković navodi da se u Srbiji, u odnosu na ukupnu površinu svetskog kopna, u količinama iznad svetskih proseka nalaze mineralni resursi i rezerve bakra, olova, cinka, srebra, zlata, antimona, molibdena, mangana i nikla, kao i resursi i rezerve zeolita, borata, magnezita, barita, gipsa, fosfata, fluorita i azbesta. U granicama ispod svetskih proseka, nalaze se resursi i rezerve volframa, kalaja, gvožđa, hroma i mnogih drugih metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina.

Posmatrano u odnosu na procenat svetskog stanovništva, grupi mineralnih resursa Srbije na nivou ispod svetskih proseka pridružuju se mangan, živa, fluorit, barit, gips i druge sirovine. Slično stanje je i u pogledu resursa i rezervi nafte, gasa i uljnih šejlova. Međutim, ležišta uglja, posebno lignita, u odnosu na količinu utvrđenih rezervi u svetu, Srbiju stavlja na mesto daleko iznad svetskih proseka.

Ranije nepoznata ležišta

Jednako je važno i koliko se mineralnih sirovina eksploatiše u Srbije, naglašava prof. Jelenković. Osim ležišta bakra i zlata sa pratećim elementima, kao i ležišta olova i cinka sa srebrom, u stalnoj eksploataciji su ležišta arhitektonskog građevinskog kamena, ležišta cementnih laporaca, dolomita, feldspata, gipsa i anhidrita. Eksploatišu se i ležišta kalcita, kaolina, krečnjaka, kvarcnog peska i peščara, kvarcnih sirovina, magnezita, opekarskih sirovina, ležišta pucolanskog tufa, šljunka i peska, tehničkog građevinskog kamena i vatrostalno-keramičkih glina. U povremenoj eksploataciji ili van eksploatacije su ležišta antimona, apatita, barita, bentonita, bornih minerala, dijatomita, fluorita, grafita, hrizotil-azbesta, krede, muskovita, prirodnih mineralnih pigmenata, dunita, stene za keramiku i staklo, talk i talkni kamen, ležišta volastonita i zeoliti.

Prof. Jelenković kao posebno važno navodi da su, poslednjih godina, u Srbiji geološkim istraživanjima pronađena ležišta ranije nepoznatih mineralnih sirovina kao što su borni minerali i litijum, kao i da su ukupni mineralni resursi i rezerve bakra, zlata, molibdena i drugih sirovina značajno uvećane u odnosu na ranije. Ležišta u glja, kao i ležišta nafte i gasa su u stalnoj eksploataciji i predstavljaju značajan mineralni i razvojni potencijal Srbije. Uljni šejlovi kao nekonvencionalni izvori ulja zahtevaju dalja geološka, tehnološka i geoekološka izučavanja.

Retke „zemlje“

U vezi sa daljim razvojem rudarske industrije, ekonomije i razvoja mnogih drugih privrednih grana, u grupi metaličnih i nemetaličnih mineralnih resursa Srbije moguće je izdvojiti sirovine primarnog, sekundarnog i tercijarnog geološko-ekonomskog značaja, objašnjava prof. Jelenković.

Mineralni resursi primarnog ekonomskog značaja se u našoj zemlji niz godina eksploatišu i ekonomski valorizuju. Imajući u vidu količinu njihovih danas utvrđenih rezervi i mineralni potencijal, realno je pretpostaviti da će one biti strateški važne i u narednim decenijama. Njima pripadaju: bakar, olovo, cink, zlato i srebro, zatim resursi građevinskih materijala, magnezit, vatrostalne i keramičke gline, kao i kvarcne sirovine.

Mineralni resursi sekundarnog ekonomskog značaja su nižeg geološko-ekonomskog potencijala u odnosu na primarne. Njihove rudne rezerve su delimično utvrđene, različitih su kvalitativnih i kvantitativnih karakteristika i mogu biti predmet eksploatacije u različitom obimu. Pripadaju im: molibden, antimon, nikal, kalaj, uran, boksit, gvožđe, mangan, volfram i deo retkih elemenata. Iz grupe nemetaličnih mineralnih sirovina njima pripadaju resursi feldspata, pucolanski tufovi, bentoniti, fluorit, barit, muskovit, duniti, stene za keramiku i staklo, borni minerali, litijumovi minerali, zeoliti, granati, vermikulit, juvelirske sirovine, duniti (olivin), muskovit, prirodni mineralni pigmenti, stene za keramiku i staklo i zeoliti.

Mineralni resursi tercijarnog ekonomskog zna čaja nisu u dovoljnoj meri istraženi i, prema današnjem stepenu poznavanja mineragenetskog razvoja terena Srbije , preduslovi za formiranje njihovih samostalnih, ekonomski značajnih koncentracija, nisu u visokom stepenu zadovoljeni. Tu se ubrajaju resursi žive, arsena, platinske grupe elemenata, pojedini retki elemenati i retke zemlje, azbest, grafit, fosfati, kreda, talk, pijezooptički kvarc i sepiolitske gline.

Važnost geoloških istraživanja

Na pitanje: kakva nas budućnost čeka, prof. Jelenković odgovara:

- Može se reći da utvrđene rudne rezerve bakra, cementnih sirovina, dolomita, krečnjaka, opekarskih i keramičkih sirovina, magnezita, kao i kvarcnih sirovina Srbije zadovoljavaju potrebe domaće privrede za narednih deset godina. Potrebe su delimično obezbeđene u pogledu zlata, olova, cinka, nikla, molibdena, antimona, urana, azbesta, borata, fosfata, fluorita, vatrostalnih glina i bentonita, ali nedovoljne u slučaju gvožđa, hroma, volframa, žive i drugih. Uz to, utvrđene rudne rezerve bakra, cementnih sirovina, dolomita, krečnjaka, opekarskih, keramičkih i kvarcnih sirovina Srbije su dovoljne za potrebe domaće privrede i za naredni 25-godišnji period. Delimično su obezbeđene u slučaju zlata, olova, cinka, molibdena, azbesta, magnezita, borata, fosfata, vatrostalnih glina i bentonita, a nedovoljne u slučaju gvožđa, hroma, nikla, kobalta, volframa, antimona, boksita, urana, fluorita, i drugih sirovina.“

Da bi se bolje iskoristili ovi potencijali, prof. Jelenković naglašava da je u prvoj fazi potrebno intenzivirati geološka istraživanja mineralnih sirovina koje se ubrajaju u sirovine primarnog geološko-ekonomskog značaja; uporedo sa tim, moraju da se nastave geološka istraživanja čiji je cilj pronalaženje novih količina mineralnih resursa, i u danas poznatim sredinama i onima koje se smatraju potencijalno rudonosnim. Za već poznate mineralne resurse potrebno je uraditi odgovarajuće rudarske studije, tehnološka ispitivanja, ekološke studije i drugo, na osnovu čega bi se procenilo da li je njihova buduća eksploatacija tehnički izvodljiva, ekonomski isplativa i ekološki prihvatljiva. Sve prethodno podrazumeva i stalno usavršavanje kadrova koji bi bili angažovani u pomenutim aktivnostima, uvođenje savremenih metoda istraživanja i razvoj laboratorija.

Od ključnog značaja za obrazovanje budućih stručnjaka je Katedra za ekonomsku geologiju na Geološkom odseku Rudarsko-geološkog fakulteta, osnovana 1963. godine. Ona je “nasledila” Grupu za ekonomsku geologiju pri Geološkom odseku tadašnjeg Rudarskog fakulteta, iz 1949.godine.

Zahvaljući sprovedenoj reformi obrazovanja i povećanom interesu za geološka istraživanja i ostvarenim rezultatima tih radova, interesovanje studenata je veliko. U poslednje vreme se ulažu napori za uvođenje i razvoj novih laboratorija, nabavku novih instrumenata i softverskih paketa. Broj upisanih studenata, kao i broj diplomiranih, može da zadovolji potrebe privrede u bliskoj i daljoj budućnosti, ocenjuje prof. R.Jelenković.

Pitanje uglja i drugih fosilnih goriva

Osim metaličnih i nemataličnih mineralnih resursa, u Srbiji se nalaze i značajni resursi i rezerve fosilnih goriva: uglja, uljnih šejlova, nafte i gasa. Resursi i rezerve uglja nalaze se u 46 ugljenih basena: u 13 basena su kameni ugljevi, a u 33 mrki ugljevi. Trenutno se ugalj eksploatiše iz 2 basena kamenog uglja i 11 basena mrkih ugljeva. Prema danas raspoloživim podacima, više od 76% ukupnih resursa i rezervi lignita u Srbiji nalazi se u Kosovsko-metohijskom basenu. U Kolubarskom basenu se nalazi 14% ukupnih resursa rezervi uglja, a u Kostolačkom 3,3% rezervi uglja .

Mrki ugljevi Srbije su različitog stepena karbonifikacije i kvaliteta. Najzastupljeniji su meki mrki ugljevi (ligniti). Kameni ugljevi Srbije su do sedamdesetih godina 20. veka imali značajnu ulogu u ekonomiji tadašnje Jugoslavije. Trenutno se eksploatišu samo u Ibarskom basenu i Vrškoj Čuki.

Od prof. Jelenkovića dobijamo i podatak da S rbija poseduje dovoljne rezerve mekog mrkog uglja - lignita kao sirovine za proizvodnju električne energije u višedecenijskom periodu. Računajući sa kapacitetom proizvodnje električne energije iz 2005. godine, bilansne rezerve mekih mrkih ugljeva (lignita) su dovoljne za oko 89 godina (34,57 Mt/god), dok sa povećanim kapacitetom od 43,74 miliona tona godišnje - za oko 70 godina (ne računajući sa ugljevima koji se nalaze na teritoriji Kosova). Obezbeđenost Srbije u pogledu tvrdih mrkih ugljeva na nivou sadašnje, kao i sa povećanjem proizvodnje, iznosi više od 100 godina, dok u pogledu kamenih ugljeva Srbija ne raspolaže dovoljnim rezervama za sopstvene potrebe.

Resursi i rezerve nafte i gasa u Srbiji su veoma značajne. Može se reći da se danas sve komercijalne akumulacije nafte i gasa, kao i potencijalni resursi ovih sirovina nalaze u Panonskom basenu Srbije, na području Banatske depresije. Proizvodnja nafte u Srbiji, podmiruje 20-30 % domaćih potreba za tim energentom.

U Srbiji se nalazi i više ležišta uljnih šejlova, različitih razmera, prinosa ulja i stepena geološko-tehnološke istraženosti. Ispitivanja mogućnosti primene uljnih šejlova iz pomenutih ležišta kao alternativnog goriva i sirovine u industriji cementa, u opekarskoj industriji ili kao filera-punila u asfaltnim mešavinama, dala su zadovoljavajuće rezultate.

Zakon o geološkim istraživanjima

- Možemo li sami da dovedemo istraživanja i eksploataciju do maksimuma ili su za to neophodna veća strana ulaganja?

- Prema Zakonu o rudarstvu i geološkim istraživanjima iz 2011. godine, iz državnog budžeta se finansiraju osnovna geološka istraživanja. Primenjena geološka istraživanja koja se odnose na pronalaženje rudnih ležišta i utvrđivanje njihove geološke građe, procenu količina i kvaliteta mineralnih resursa, mogućnosti njihove eksploatacije, prerade i korišćenja pripadaju delatnosti privatnih kompanija - domaćih ili onih sa inostranim osnivačkim kapitalom. Otuda su strana ulaganja neophodna, a posebno kompanija koje raspolažu značajnim finansijskim sredstvima, imaju bogato iskustvo u istraživanju, iskusne kadrove i primenjuju najsavremenije metode istraživanja. Takve kompanije su trenutno prisutne u Srbiji i zapošljavaju i domaće radnike. U poslednjih deset godina, na primer, one su u geološka istraživanja metaličnih i nemetaličnih mineralnih sirovina, ne računajući ležišta nafte i gasa, uložile više od 300 miliona dolara i zapošljavale oko 700 domaćih radnika - od visokoobrazovanih do nekvalifikovanih.

- Šta očekujete od novog Zakona o geološkim istraživanjima i rudarstvu?

- Novi Zakon o geološkim istraživanjima i rudarstvu treba da stvori preduslove za nesmetano izvođenje geoloških istraživanja i razvoj tzv. održivog rudarstva. Očekujem da će precizno definisati sve obaveze kompanija koje se bave geološkim istraživanjima i eksploatacijom mineralnih sirovina prema državi i lokalnoj zajednici, posebno u pogledu primene najsavremenijih tehnologija i metoda istraživanja, zaštite nacionalnih interesa, plaćanja poreza, taksi, naknade za korišćenje mineralnih sirovina, kao i pitanja zaštite životne sredine. Istim zakonom treba da budu definisane i obaveze države prema investitorima u pogledu sigurnosti uloženog kapitala, raspodele dobiti od eksploatacije i prerade rude i mnoge druge stvari od značaja za razvoj rudarske industrije. Zakon svakako treba da bude usklađen sa savremenim evropskim zakonodavstvom i da obezbedi konkurentnost naše pravne regulative u odnosu na druge zemlje.

Vesna Bosanac

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja