ISTRAŽIVANJA

Život na Marsu?

Fluidi - ključ zagonetke

Nalaz određenih minerala u površinskih pet kilometara Marsa predstavljaju do sada najjači dokaz da je život na Marsu bio moguć. To je najvažniji zaključak iz izveštaja 'Aktivnost dubinskih voda na Marsu i njihove implikacija na dubinsku biosferu', objavljenog u januaru ove godine.

Gotovo polovinu života na Zemlji sačinjavaju jednostavni mikroorganizmi skriveni u podzemnim stenama, a već neko vreme naučnici smatraju da je sličan scenario moguć i na Marsu. Te teorije su dobile ozbiljan podsticaj izveštajem koji potvrđuje da su sastojci nužni za živi svet bili prisutni u potkornom sloju Marsa, u većem delu istorije te planete.

Kada meteoriti udare u površinu Marsa, oni deluju kao prirodne sonde jer izvlače stene na površinu. Skorija istraživanja su pokazala da mnoge stene izbačene na površinu Marsa sadrže glinu i minerale čiji je sastav izmenila voda, neizostavni element života. Neki duboki krateri Marsa su delovali kao bazeni u kojima su dubinske vode te planete formirale jezera.

Krater MakLaflin, opisan u ovoj studiji, jedan je od takvih bazena koji sadrže glinu i ugljenične minerale nastale u davnom marsovskom jezeru. Fluidi koji su formirali te minerale mogli bi biti ključ zagonetke o postojanju života na Marsu.

Iako se ne zna sa sigurnošću kako je nastao život na Zemlji, moguće je da je prvo nastao ispod površine, zaštićen od surovih uslova kakvi su vladali Zemljinom površinom.

NOVI SNIMCI NASA*INOG ROVERA Marsom je tekla reka Posle više nedelja boravka na Marsu, NASA-in rover curiosity našao je korito kojim je nekada, verovatno, tekla reka. Na snimcima je kamenje u sloju stene što je argument da na toj planeti ima vode. Naucnici pretpostavljaju da je recica tekla metar u sekundi, na šta upucuje velicina šljunka koji je sobom nosila. Pretpostavlja se da je dubina vode iznosila oko 1 m. Organizatori dvogodišnje misije, koja košta 2,5 milijardi dolara, sada su mnogo bliže cilju - da se pronadju mesta na kojima su nekada mogli da se razviju mikroorganizmi. Rover ce tražiti tragove vode u organskim jedinjenjima, što je dokaz da je, u prošlosti, na Crvenoj planeti bilo života.

"Tektonski poremećaji su uništili većinu ostataka, pa možda nikada nećemo saznati poreklo života i rane faze evolucije", navodi dr Džozef Mihalski, planetarni geolog Prirodnjačkog muzeja u Londonu. "Istraživanje stena sa Marsa, gde su drevni geološki ostaci bolje očuvani nego na Zemlji, možemo posmatrati kao pronalaženje stranica koje su otkinute iz knjige geološke istorije Zemlje. Bez obzira da li ćemo naići na tragove života ili ne, analiza takvih stena će nas naučiti mnogim stvarima o hemijskim procesima u ranoj fazi Sunčevog sistema."

Podlogu za ovakve procene pruža materijal koji su dostavile svemirske sonde. Za sada je to dovoljno da se sazna više o sastavu stena, ali indirektno ukazuje da je voda bila prisutna u Marsovoj prošlosti i da je možda tu i sada. Zato je opšti zaključak da u budućnosti ne treba obraćati pažnju samo na površinu, kao do sada, već da treba saznati više o onim slojevima koji nisu bili izloženi izrazito negostoljubivim uslovima kakvi na Marsu vladaju milijardama godina.

Druga tema koja se, možda pomalo neočekivano, nametnula jeste da će saznanja o 'crvenoj planeti' pomoći da se bolje razume i istorijat Zemlje.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja