MEDICINA
Pripremio: G. Tomljenović
mr sci. dr Marko Marković
Kompletno-endoskopska operacija lumbalne diskus hernije
Minimalni rez za uspešnu operaciju kičme
Najsavremenije hirurško lečenje lumbalne diskus hernije izvodi se u ovom delu Balkana samo u našoj zemlji. O već dvogodišnjem iskustvu u tom radu i prednostima ove minimalno invazivne operativne metode, za “Planetu” govori mr sci. dr Marko Marković, neurohirurg u KBC Zemun i konsultant Opšte bolnice Bel Medic
 Lumbalna diskus hernija vrlo je česta degenerativna bolest kičme, a hirurške intervencije, koje su joj u težim slučajevima jedini lek, spadaju među najčešće u neurohirurgiji. Neurohirurzi ih smatraju gotovo rutinskim, ali pacijenti, za koje je svaka operacija izvor stresa, sa posebnom zebnjom gledaju na operaciju kičme pa pomoć vrlo često traže i u inostranstvu.
Već pune dve godine se u našoj zemlji izvodi najsavremenija, minimalno invazivna procedura kompletno-endoskopska discektomija u operativnom lečenju lumbalne diskus hernije. Štaviše, KBC Zemun je jedini centar u ovom delu Balkana u kome se radi pomenuta operacija. Dr Marko Marković, neurohirurg u KBC Zemun i konsultant Opšte bolnice Bel Medic, sa kolegama je od marta 2011. godine do danas ovom metodom operisao više od 100 pacijenata, sa odličnim rezultatima i bez ikakvih komplikacija.
Efikasna i bezbedna
Diskus hernija je oboljenje koje pogađa međupršljensku hrskavicu (disk) kičmenog stuba. Sa sleganjem međupršljenskog prostora i popuštanjem obližnjeg ligamenta može da dođe do prolapsa diska (izletanja diska iz njegovog ležišta) i pritiska na neki od nerava, što prouzrokuje jak bol duž noge, uz to ponekad i motorni deficit (slabost ili „pad“ stopala), a u nekim drastičnijim slučajevima probleme sa mokrenjem. Dok se najblaži stepen diskus hernije (protruzija) leči fizikalnom terapijom, ovaj teži oblik bolesti često zahteva hirurško lečenje. Cilj operacije je da se, odstranjivanjem prolabiranog dela diska, oslobodi komprimovani, odnosno uklješteni nerv (diskus hernija).
Relativno visoka cena, ali veća korist
Kompletno-endoskopska discektomija izvodi se pomoću sofisticirane opreme, koja za naše slove nije jeftina i čije održavanje je zahtevno. Za izvođenje operacije je neophodno da funkcioniše kompletna oprema - sofisticirani instrumentarijum, vodeni sistem (procedura zahteva kontinuirani protok vode), radiofrekventna struja... Sve u svemu, cena potrošnog materijala jedne operacije je oko 600 evra, što prema rečima dr Markovića može biti ograničavajući faktor pri izboru vrste operacije. Drugim rečima, nesmetana, redovna primena ove vrste hirurškog lečenja zahteva stabilne finansijske uslove institucije, države, društva. Moguća je tamo gde postoji svest o tome da njeni benefiti premašuju troškove drugih vidova lečenja, ističe dr Marković. |
Kompletno-endoskopska discektomija spada u minimalno invazivne hirurške procedure koje maksimalno štede tkivo i omogućavaju brz oporavak pacijenta. Dr Marković napominje da se procedura naziva kompletno-endoskopskom zbog toga što su u minimalno invazivnu hirurgiju uvrštene i neke druge operacije kičme koje su samo endoskopski asistirane i vizuelno nadgledane, ali je zapravo reč o invazivnijim operacijama. Kompletno endoskopska discektomija je, pak, minimalno invazivna u najužem smislu reči; podrazumeva proceduru koja zahteva samo jednu ubodnu inciziju na koži i u potpunosti se izvodi kroz radni kanal endoskopa od samo 4 mm u prečniku, koji se uvodi u prethodno postavljeni instrument (radni tubus) prečnika 8 mm. Kad indikacije dozvoljavaju njenu primenu, kompletno-endoskopska discektomija je danas najsuperiorniji vid hirurškog lečenja diskus hernije. Njena efikasnost i bezbednost se, dodaje dr Marković, već više od 10 godina potvrđuje i na stručnim skupovima u svetu i u Evropi. Potpuni uspeh operacije - a to znači potpuno obezboljivanje pacijenta - beleži se u oko 90 % slučajeva, dok se eventualna slabost stopala popravlja u zavisnosti od stepena zahvaćenosti oštećenog živca. U preostalih nepunih 10 % slučajeva, bolovi su značajno manji nego pre operacije.
Indikacije i tok operacije
Govoreći o samoj proceduri, dr Marković ističe značaj dobro postavljene indikacije, što je preduslov za uspešnost operacije. Kandidati za hirurško lečenje diskus hernije su pacijenti sa jakim bolom duž noge koji ne ublažavaju ni analgetici ni fizikalna terapija, i koji traje duže vreme. Endoskopski se, međutim, ne mogu operisati svi, već samo pacijenti koji nemaju degenerativne deformitete kičme (skolioza, suženja kičmenog kanala i drugo). Starosna ograničenja ne postoje, osim u smislu što je kičma češće degenerativno izmenjena kod starijih osoba, te najčešće bivaju operisani ljudi srednje i mlađe dobi.
Profesionalno radno iskustvo i naučni rad
 Mr sci. dr Marko Marković je neurohirurg sa zavidnim profesionalnim iskustvom i naučnim radom. Neurohirurgijom se specijalistički bavi već sedam godina, specijalizirajući i radeći na Institutu za neurohirurgiju KCS i Odeljenju neurohirurgije KBC Zemun.
Redovni je aktivni učesnik neurohirurških kongresa i sekcija u zemlji i inostranstvu, i autor je više radova objavljenih u međunarodnim i domaćim časopisima. Tokom 2010. godine bio je na edukaciji u Nemačkoj, u referentnom centru za kompletno-endoskopske operacije bolesti kičmenog kanala, na ''St. Anna'' klinici, u gradu Herne (u blizini Dizeldorfa). Decembra 2011. i oktobra 2012. održao je predavanje ''Kompletno endoskopska discektomija kao nov metod u hirurškom lečenju lumbalne diskus hernije“ u okviru Sekcije neurohirurga Srbije, a potom i u vidu kursa, u organizaciji SLD, u KBC Zemun. |
Operacija se izvodi kroz ubodni otvor na koži, a njen tok se vizuelno prati na monitoru. Pod kontrolom rendgen aparata, do ciljanog mesta se ulazi specijalnim instrumentom prečnika nepunih 8 mm; potom se uvodi radni tubus širine 7,9 mm, kroz koji se ubacuje endoskop prečnika 4,2 mm. U radni kanal endoskopa uvode se specijalni instrumenti kojima se otvara određeni ligament, nakon čega se ulazi u kičmeni kanal. Najbitniji deo operacije je identifikovanje uklještenog nerva, čijim pomeranjem se dolazi do prolabiranog diska koji ga pritiska. Specijalnim instrumentom se odstranjuje njegov oboleli deo, a potom se, što je takođe veoma važno, identifikuje pukotina kroz koju je taj deo diskusa „ispao“. Uz veliki oprez da se pukotina tokom zahvata ne proširi, kroz nju se odstranjuju mobilni delovi diskusa kako bi se sprečilo njihovo ponovno ispadanje. Pukotina se, nakon toga, „zavaruje“ radiofrekventnom strujom (anuloplastika). Kompletna operacija, dakle, zahteva prostor od samo nekoliko milimetara, što je sasvim dovoljno da hirurg nesmetano odstrani dovoljnu količinu diskusa i potpuno oslobodi nerv.
Razumna rehabilitacija
Minimalno invazivne hirurške intervencije, kojima u punom smislu reči pripada kompletno-endoskopska discektomija, pacijentima omogućavaju vrlo brz povratak svakodnevnom životu i uobičajenim radnim obavezama. Dr Marković smatra da nikad ne treba preterivati i savetuje odmor do tri nedelje, bez obzira na prirodu pacijentove profesije. Osobe koje se bave fizičkim poslom pogotovo treba da imaju dovoljan period rehabilitacije, odnosno kućnog lečenja i adaptacije na novo stanje; ne smeju da rade određene pokrete i fizičke manevre koji su provokacija za ponovno nastajanje diskusa - savijanje i podizanje tereta težih od 10 kg, savijanje i ispravljanje u kičmi, rotacije u kičmi, dugo sedenje sa vibracijama. |
Uz napomenu da i otvorena (mikrohirurška) operacija, koja je dosad smatrana „zlatnim standardom“ u lečenju diskus hernije, daje dobre rezultate i veoma pomaže pacijentima, dr Marković ukazuje na nesumnjivu komparativnu prednost kompletno endoskopske procedure. Zahvaljujući minimalnoj traumatizaciji tkiva tokom operacije, ona je komfornija i pacijentu omogućava znatno veću mobilnost u ranom postoperativnom toku - ubrzo posle operacije može da sedi bez ograničenja. Danas je posebno važno i to što se pacijent brzo vraća redovnom radu. Ukoliko je reč o administrativnom poslu, već posle nekoliko dana.
Minimalni rizik od komplikacija
Bezbednost kompletno-endoskopske discektomije je velika, ističe dr Marković, precizirajući da i hirurzima, zahvaljujući odličnoj vizuelizaciji (uveličanju od nekoliko puta) ova metoda omogućava komforan rad. Teorijski govoreći, moglo bi doći do hirurške povrede živca - prevashodno do malog oštećenja koje se najčešće manifestuje trnjenjem - i eventualno do otvaranja opne takozvane duralne vreće i curenja likvora, što je prolaznog karaktera. Naš sagovornik naglašava da je reč o prilično retkim hirurškim komplikacijama koje naši stručnjaci u dosadašnjem radu nisu imali. Drugih komplikacija praktično nema - mogućnost posleoperativnih infekcija je svedena na potpuni minimum, kao i stvaranje ožiljaka koji se ponekad javljaju posle otvorenih operacija.
U KBC Zemun je od marta 2011. godine ovom metodom operisano više od 100 pacijenata, sa velikom efikasnošću, odnosno potpunim obezboljivanjem pacijenta u više od 90 % slučajeva - bez značajnijih komplikacija, bez neuroloških oštećenja, bez infekcija. Ti rezultati su prezentirani na stručnim sastancima, a jedna velika studija biće objavljena u referentnom inostranom neurohirurškom časopisu od međunarodnog značaja.
Kad je reč o eventualnom ponovnom javljanju diskus hernije, dr Marković kaže da je, kao i kod otvorenih operacija, registrovana mogućnost recidiva u rasponu do 7 %. Ponovno javljanje bolesti, međutim, nije nužno posledica same operacije već često prirodne evolucije same bolesti. Ovaj rizik se pacijentima uvek predoči pre operacije i ocenjuje se kao podnošljiv rizik problema vezanih za kičmu.
G. Tomljenović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
