VESTI IZ MEDICINE

Biotehnologija

Bioštampanje matičnih ćelija

Naučnici sa škotskog Heriot Vat univerziteta razvili su tehniku 3D „štampanja“ matičnih ćelija embriona i tvrde da bi njihov rad mogao da se unapredi do mogućnosti bioštampanja kompletnih ljudskih organa. Prema pisanju britanskog časopisa „Biofabrikacija“, uređaj škotskih istraživača „štampa“ sferoide (kuglice) živih embrionalnih matičnih ćelija. Štaviše, ta tehnologija ne samo što je dovoljno nežna da ih održi u životu već omogućava da one potpuno zadrže svoju pluripotentnost - sposobnost da se razviju u bilo koje tkivo.

Matične ćelije embriona su veoma osetljive pa je razvoj bioštampača koji ih održava u životu vrlo značajan korak za mladu tehnologiju bioštampanja. Škotski stručnjaci su, naime, uređaj za kompjutersku kontrolu povezali s dvostrukim ubrizgavačem bioboje - jedan od njih sadrži matične ćelije u hranljivoj “supi” (medijumu), a drugi samo medijum. U procesu koji se prati pod mikroskopom, dve biološke “boje” se nanose u slojevima u kojima nastaju ćelijske kapljice različitih koncentracija.

Nova metoda bi mogla da se koristiti za dobijanje ljudskog tkiva u tri dimenzije, za testiranje novih lekova bez potrebe za eksperimentalnim životinjama, za izgradnju organa bez potrebe za davaocima i imunosupresorima, pa čak i za ugradnju ćelija direktno u oštećene delove tela.

Demencija

“Pejsmejker” za mozak

Istraživači američkog Džonz Hopkins univerziteta hirurški su implantirali u mozak jednog pacijenta sa ranim stadijumom Alchajmerove bolesti spravu sličnu srčanom pejsmejkeru. Uređaj, koji je prethodno u istu svrhu korišćen kod više hiljada ljudi sa Parkinsonovom bolešću, treba da obezbedi duboku stimulaciju mozga. U slučaju Alchajmerove bolesti, očekuje se da poboljša memoriju i zaustavi kognitivni pad.

U okviru preliminarnog istraživanja u Kanadi, 2010. godine, uređaj je implantiran kod šestoro pacijenata sa pomenutom bolešću; pokazalo se da je poboljšao metabolizam glukoze, što je znak aktivnosti neurona. Dok je upotreba implantibilnog “pejsmejkera” kod pacijenata sa Alchajmerovom bolešću u eksperimentalnoj fazi, već je u prethodnih 15 godina isprobana kod više od 80.000 obolelih od Parkinsonove bolesti, gde je pokazala dobre rezultate - manje tremora i smanjenje doze medikamenata.

Duboka stimulacija mozga testira se i kod pacijenata obolelih od depresije i opsesivno-kompulsivnog poremećaja, koji ne reaguju na druge terapije.

Onkologija

GM virus i rak jetre

Jedan genetski modifikovan virus (GM), testiran na trideset pacijenata obolelih od kancera jetre, značajno im je produžio život, ubijajući tumore i sprečavajući razvoj novih. Američki naučnici koji su obavili istraživanje kažu da je ovo prvi put u medicinskoj istoriji da jedan GM virus produži preživljavanje obolelih od kancera.

Reč je o virusu nazvanom "peksa-vek", koji je dizajniran tako da se u kancerskoj ćeliji umnožava i potom je uništava, istovremeno stimulišući imunski sistem obolelog da takođe napada ćelije raka. Peksa-vek je “proizveden” iz jednog virusa koji se već decenijama koristi u vakcinama, uključujući i vakcinu protiv malih boginja, a sada se testira na drugim vrstama kancera.

Genetika

Novi ključ u evoluciji kancera

Nedavno istraživanje objavljeno u američkom časopisu “Ćelija” ukazuje na postojanje jedne nove klase fragilnih genomskih mesta odgovornih za hromozomske promene u tumorima.

Kancer nastaje akumulacijom mutacija i strukturnih promena hromozoma, koje u nekim slučajevima pogoduju širenju bolesti. U tom kontekstu, hromozomi obično gube ili udvostručavaju cele regije, ali mehanizam koji to pokreće nije u potpunosti poznat. Nova studija pokazuje da kolizija između mehanizma odgovornog za dupliranje DNK i mehanizma za transfer genomske infromacije ka RNK - fenomen poznat kao transkripcija - uzrokuje veliki postotak hromozomskih promena nađenih u tumorima.

Dosad se verovalo da ti problemi izviru u delovima genoma koji se teško udvostručuju, a što inače zahteva dovršenje S faze ćelijskog ciklusa (faze u kojoj ćelija duplira DNK). Nova studija otkriva da postoje i druga mesta u genomu koja se udvostručuju već na početku S faze i koja imaju tendenciju da se “kidaju”. To se događa kad DNK regije koje se ponavljaju imaju okolne gene koji se aktivno kopiraju u RNK. U takvim slučajevima, kolizija između dva mehanizma, duplikacije i transkripcije, može biti odgovorna za generisanje hromozomskih promena koje su smrtonosne po ćelije. Ovaj novi mehanizam, štaviše, objašnjava čak 50 % abnormalnosti povezanih sa nekim vrstama leukemije.

Ginekologija

Predviđanje prevremenog porođaja

Jedna nova metoda, koja se temelji na proceni dužine grlića materice i statističkom modelu vrednosti 27 serumskih proteina kod majke, mogla bi da ukaže na vreme prevremenog porođaja. Prema istraživanju objavljenom u Velikoj Britaniji, na taj način bi se spontani prevremeni porođaj mogao predvideti u roku od sedam dana od dana merenja/uzimanja uzorka.

Istraživači su u poslednjih pet godina razvili imunotest koji se može koristiti za istovremeno merenje široke lepeze proteina. U istraživanju je korišćena xMAP tehnologija kako bi se utvrdilo da li visina specifičnih proteina u serumu majke pomaže da se kod trudnica sa simptomima prevremenog porođaja taj događaj blagovremeno predvidi. Testirane su 142 trudnice u periodu gestacije od 22. do 33. nedelje. Najznačajnijim za predviđanje pokazali su se visoki nivoi interleukina 10, hemokina RANTES, i dužina grlića materice.

Starenje

Molekularna “fontana mladosti”?

Naučnici kalifornijskog univerzitetu Berkli napravili su veliki korak u dešifrovanju molekularnih mehanizama starenja, što otvara perspektivu razvoja ciljanih terapija za degenerativne bolesti povezane sa starenjem.

Biolozi su, naime, uspeli da vrate unatrag “molekularni sat”, ubacivši u matične ćelije krvi starih miševa jedan od gena dugovečnosti, koji je stimulisao njihov regenerativni potencijal. Otkrili su da SIRT3, jedan iz klase proteina poznatih kao sirtuini, pomaže stem ćelijama krvi da se izbore sa stresom. Kad su ga ubacili u matične ćelije starih miševa, terapija je pospešila stvaranje novih ćelija krvi, što je bio dokaz preokreta u ćelijskom propadanju vezanom za starenje.

Istraživači napominju da su već znali da sirtuini regulišu starenje, ali je ovo prva studija koja je dokazala da mogu da zaustave degenerativne procese.

Bolesti zavisnosti

Alkohol i rak

Odavno se zna da je prekomerno izlaganje suncu glavni faktor rizika za razvoj raka kože, a da pušenje izaziva rak pluća. Jedna nova američka studija ukazuje na to da je alcohol odgovoran za čitavu lepezu kancera.

Istraživači su, za područje SAD, i za 2009. godinu, analizirali sve registrovane slučajeve smrti od kancera rektuma, debelog creva, ezofagusa, jetre, dojki, grla, farinksa i usne duplje.

Poredeći te podatke sa konzumiranjem alkohola kod 220.000 odraslih osoba, došli su do zaključka da bi se zloupotreba alkohola mogla, na primer, povezati sa 15 % smrtnosti od raka dojke. Kad je o muškarcima reč, kanceri grla, farinksa, ezofagusa i usne duplje uglavnom su se mogli dovesti u vezu sa konzumiranjem alkohola. Najveća smrtnost povezana sa alkoholom nađena je kod osoba koje su pile više od tri pića dnevno.

Nije poznato na koji način alkohol doprinosi razvoju kancera, ali je korelacija nesumnjiva. Ranija istraživanja su dokazala da alkohol utiče na nivo estrogena kod žena i da deluje poput rastvarača putem kojeg hemikalije iz cigareta dospevaju u digestivni trakt.

Druge studije sugerišu da je umerena konzumacija alkohola (crvenog vina) korisna po zdravlje, ali autori ove studije ističu da alkohol uzrokuje desetostruko veću smrtnost nego što je sprečava.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja