TEMA BROJA - Mika Petrović Alas
Pripremio:
Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu
Naš predak Mihailo Petrović
Profesor Mihailo Petrović Alas je umro pre sedam decenija, u svojoj 75. godini. Ne tako davno ali dovoljno da, u svetu svakodnevnih informacija, koje su uglavnom besmislene i nepotrebne, istiskujemo iz misli sećanje na jednog od najvećih naših naučnika pa tako, zaboravljajući ga, zaboravljamo i sami sebe, posebno mi matematicari.
 Zašto je profesor Petrović, akademik od svoje 31. godine, toliko značajan našoj matematici i nauci uopšte?
Verujem da je srećni splet okolnosti, pored ogromnog talenta koji je sigurno morao da iskaže, doprineo da Mihailo Petrović, u svom najvažnijem segmentu obrazovanja, bude student u Parizu, prvi inostrani student na Sorboni (École Normale Supérieure), najčuvenijem univerzitetu toga doba, na kojem su predavači bili Poenkare (Jules Henri Poincaré), Darbu (Jean-Gaston Darboux), Ermit (Charle Hermite)... drug iz generacije Borel (Émile Borel) , sve sama vrhunska imena svetske nauke. U društvu najvećih matematičara u kojem je originalnost naučnog rada bila osnovno obeležje, student Mihailo Petrović je iskazao sve svoje kvalitete. Odbranivši doktorsku disertaciju 1894. godine pred komisijom Ermit, Pikar (Émile Picard), Penleve (Paul Painlevé), kao i sa već publikovanim radovima u časopisu Francuske akademije (čuveni Kontrandi), dr Mihailo Petrović je ušao u svet velikih matematičara svog vremena i napisao veliki broj značajnih radova. Ukupno je publikovao 118 naučnih radova i to u najpoznatijim časopisima tog i današnjeg vremena: Acta Mathematica, Mahtematische Annalen (Matematički anali), Bulletin de la Société Mathématique de France (Bilten Matematičkog društva Francuske), American Jounal Mathematics ... Ukupan broj svih Petrovićevih naučnih publikacija, knjiga, putopisa, članaka u novinama je višestruko veći. Njegov rezultat o određivanju prirode nula i polova rešenja linearne jednačine preko odgovarajućeg poligona, na izuzetno jednostavan i prirodan način daje opšti i kvalitetan odgovor, jeste inspiracija mnogim matematičarima u naučnom radu i u ovom vremenu u problematici koja nosi ime po Penleveu, njegovom mentoru, Penleveovi transcedenti i Penleveove jednačine .
I matematičar, i pisac, i boem…
Godine 1894. dr Mihailo Petrović je postao profesor Velike škole u Beogradu, a 1905. je bio jedan od utemeljivača Beogradskog univerziteta. Pored naučnih i nastavnih, imao je i čitav niz drugih aktivnosti. Svirao je violinu, mnoge dane je provodio u ribolovu i druženju sa alasima, bio je strastveni putnik (obišao je i Južni i Severni pol)... Profesor Mihailo Petrović Alas je bio i ribar i mislilac, i pisac i boem, ali, iznad svega, veliki matematičar, skroman i plemenit čovek. Njegove razne aktivnosti mogu da izazovu podozrenje, koliko je on intenzivno radio u nauci. A radio je mnogo. Verujem da su njegove aktivnosti van matematike bili periodi opuštanja u kojima je i dalje mislio na matematiku ili filozofiju nauke ili na praktična rešenja odgovarajućih problema. Iz njegovog algoritamskog pristupa matematičkim problemima je proizašlo značajno delo Fenomenologija koje prethodi idejama začetnika informatike Norberta Vinera. U Fenomenologiji prof. Petrović analizira opšte fenomene proizašle iz minimalnog broja osnovnih činjenica, uspostavlja zakonitosti na osnovu analogija pa tako dolazi i do konkretnih rešenja; primera radi, konstruiše hidrointegrator za računanje integrala za koji je dobio zlatnu medalju na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine.
Akademik Tomić je u svom članku o Mihailu Petroviću napisao da mu se čini da je Mihailo Petrović žurio u svom naučnom radu. Kao da je hteo da nadoknadi ogromne razlike koje su postojale u naučnom nivou zemlje iz koje je došao i svetske nauke. Moguće je da zbog toga nije imao vremena, a možda ni strpljenja, da svoje ideje do kraja razvije a što su kasnije koristili matematičari u svetskim centrima i postajali slavni sa teorijama iz kojih su izbrisani podaci o njegovim idejama. Ovde mislimo na radove iz diferencijalnih jednačina, analitičku teoriju funkcija, na već spomenutu Fenomenologiju, kao i na radove iz spektralne teorije u kojoj su sadržani koreni intervalne analize. Kao i akademiku Tomiću, i meni se čini da je uzrok njegovom možda brzom prelasku preko nekih važnih rezultata do kojih je došao to što je prof. Petrović bio usamljen, sam, nije imao odgovarajuće sagovornike ili saradnike u zemlji koji bi ga pitanjima ili u diskusiji motivisali da ide i dublje u analizi svojih važnih rezultata. Prvi univerzitetski matematički sistem
 Ali ono što sam hteo i nagovestio u prvom pasusu, i u naslovu, je nešto što proizilazi iz mentorskog rada profesora Petrovica u Srbiji i što, čini mi se, nije dovoljno poznato. U periodu do Prvog svetskog rata, kao i između dva svetska rata (učesnik je Balkanskih kao i Prvog i Drugog svetskog rata, kada je bio odveden u logor...), profesor Petrović je gotovo sam razvijao obrazovni univerzitetski matematčki sistem Srbije. Bio je jedini koji je vodio matematičke doktorate na Beogradskom univerzitetu, od 1912. do 1941. Rezultat takvog angažovanja je i za mnoge naše matematičare, matematičke naslednike profesora Petrovića, nepoznat. Oko 70 odsto matematičara (ne želim da pogrešim pa sam umanjio procenat za koji pretpostavljam da je veći) ima kao matematičkog pretka profesora Mihaila Petrovića Alasa. U mojoj matematičkoj istoriji se pojavljuju imena akademika - Mihailo Petrović, Jovan Karamata, Vojislav Avakumović, Bogoljub Stanković, svaki prethodni je bio mentor sledećem. Svi moji učenici-doktori matematike, kao i njihovi učenici-doktori, a ima ih oko 30, imaju u matematičkoj genealogiji profesora Petrovića. Pored učenika akademika Đure Kurepe, i matematičara u Srbiji koji su doktorirali u inostranstvu kod raznih mentora, kao i geometričara koji u korenu imaju profesora Danila Blanušu, veliki je broj nas koji za bliskog matematičkog pretka imamo Mihaila Petrovića.
Navedimo i imena profesora Sime Markovića, Dragoljuba Mitrinovića, Konstantina Orlova, Tadije Pejovića, Ernesta Stipanića, Petra Vasića, Nedeljka Parezanovića, Slaviše Prešića, Svetozara Milića, Zorana Ivkovića, Janeza Ušana, Dusana Adamovića, akademika Radivoja Kašanina, Miloša Radojčića, Tatomira Anđelića, Miodraga Tomića, Slobodana Aljančića, Vojislava Marića, Milosava Marjanovića, Dragoša Cvetkovića, Ivana Gutmana, Gradimira Milovanovića, Miodraga Mateljevića. Sve nas povezuje akademik Mihailo Petrović.
Kako dolikuje, imajmo ga u mislima.
Stevan Pilipović
profesor Univerziteta u Novom Sadu
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|
