PODSEĆANJA

Tesla - Konferencija u Njujorku

Čovek pre svoga vremena

Povodom 70 godina od smrti naučnika i jednog od najvećih svetskih pronalazača Nikole Tesle, u Njujorku je, u hotelu“ Njujorker“, od 5. do 7. januara, održana Memorijalna konferencija posvećena Teslinom naučnom radu i izumima kojima je zadužio svet. U pomenutom hotelu Tesla je proveo poslednjih deset godina života i tu preminuo 7. januara 1943, na pravoslavni Božić. Konferenciju je organizovala Naučna fondacija Nikola Tesla, iz Filadelfije.

Hotel „Njujorker“, sedamdeset godina kasnije. Ugledni gosti, zvanice, političari, stručnjaci... Na svečanom otvaranju skupa, pored pozdravnih govora, deljena su priznanja (Tesla Spirit Award) onima koji rade na promociji dela velikog naučnika i čuvaju sećanje na njegov rad: Stalnoj misiji Srbije u UNESCO-u za upis imena Nikole Tesla u registar „Pamćenje sveta“, Muzeju Nikole Tesle u Beogradu, nekadašnjem ambasadoru Dragoljubu Najmanu (posthumno), organizaciji Teslin memorijal, hotelu „Njujorker“...

Obraćajući se prisutnima, direktor Muzeja Nikole Tesle u Beogradu, Vladimir Jelenković naveo je da bi taj skup mogao doneti reafirmaciju dela velikog naučnika u zemlji u kojoj je ostvario većinu svojih izuma i da su čovečanstvo i nauka možda tek danas spremni da zakorače u svet Teslinih ideja. To je bio razlog da upravo Jelenkovića zamolimo za podatke o toku skupa i mogućim dometima onoga što se tom prilikom čulo.

Nikola Lončar i Vuk Jeremić

Konferencija je započela pod sloganom „Zašto je Tesla važan“. Drugi deo konferencije nazvan je “Teslin duh“. Nezavisno od medijske pažnje, uvaženih gostiju i učesnika, na šta se prvo pomisli kada se postavi pitanje: zašto je Tesla važan, odnosno tome doda njegov duh?

- Odgovor na pitanje „Zašto je Tesla važan“ podrazumeva ispisivanje nebrojenih stranica jednog višetomnog poduhvata, kojim bi pre svege bili obuhvaćeni svi Teslini izumi koji čine temelj novih naučno-tehnoloških prodora koji započinju krajem 19. veka, obeležili su 20. vek, a bez mnogih se naša svakodnevnica ne bi mogla zamisliti. Njegov najznačajniji izum jeste indukcioni motor naizmenične struje, zasnovan na ingenioznom otkriću obrtnog magnetnog polja. Tu su i sva Teslina rešenja koja se odnose na proizvodnju, prenos i distribuciju električne energije, zbog čega je poneo epitet „čoveka koji je osvetlio svet“.

Tesla je važan i kao ključni tvorac radija i jedan od utemeljivača radiotehnike uopšte. U istoriji nauke ostaje zapisan i kao pionir daljinskog upravljanja. Pronalazač je generatora struja visoke frekvencije, oscilatornog transformatora, mehaničkih oscilatora. Značajan doprinos dao je i u mašinstvu svojim rešenjima turbina i pumpi bez lopatica, u kojima primenjuje nov princip iskorišćenja energije fluida putem trenja. Patentirao je rešenja u oblasti pokazivača brzine i ventilatora, radio na konstrukciji različitih tipova fontana, a jedan od izuma kojim je potvrdio činjenicu da je uvek bio daleko ispred svog vremena bio je i patent letelice sa vertikalnim poletanjem i sletanjem.

Vladimir Jelenković, Džo Kini i Milan Knežević

Međutim, ono što ga čini jednim od najslavnijih i najpopularnijih naučnika i pronalazača savremene epohe jeste vizionarski rad na uspostavljanju globalnih bežičnih planetarnih komunikacija. Pre više od jednog veka, Tesla je bio na putu da, kroz svoj „svetski sistem”, stvori svet kakav poznajemo tek danas. Tu činjenicu možda je na najbolji način objasnio Hjugo Gernsbek, veliki Teslin poštovalac i glavni i odgovorni urednik magazina „Elektrikal eksperimenter“, u kojem je Tesla objavio svoju autobiografiju „Moji izumi” i niz stručnih članaka. Još 1919. godine Gernsbek je napisao komentar, isto toliko vizionarski kao što su to bile zamisli velikog naučnika i pronalazača o „Svetskom sistemu bežičnog prenosa”:

„Zamislite da je jedan čovek pre sto godina bio dovoljno hrabar da projektuje i izgradi ogroman toranj za prenos ljudskog glasa, muzike, slika, novinskih vesti pa čak i energije, kroz Zemlju, na bilo koju daljinu, bez žica! On bi verovatno bio obešen ili spaljen na lomači. Tako je i Tesla, kada je izgradio svoj toranj na ostrvu Long Ajlend, bio stotinu godina ispred svog vremena. Ali, glupi podsmesi koji dolaze od naših današnjih salonskih „naučnika“, ni u najmanjoj meri ne dotiču Teslinu veličinu. Teslin titanski um skoro da nije proizveo čudo koje više zadivljuje od ovog visokonaponskog predajnika.“

Obnova Long Ajlenda

- Na konferenciji je pokrenuto pitanje otkupa zemljišta na Long Ajlendu na kojem bi se obnovili laboratorija i toranj. Šta se danas tamo nalazi i u kakvom je stanju, šta je ostalo iz vremena Teslinog rada u Vordenklifu? Šta sve podrazumeva namera o obnovi Vonderklifa? Nedavno je pokrenuta i kampanja izgradnje muzeja Nikole Tesle...

- Velika zvezda Memorijalne konferencije u Njujorku bio je mladi Met Inmen, sada već svetski poznati bloger i crtač web stripova. Na svom sajtu „ The Oatmeal “ prošle godine napravio je svetski hit - strip „Zašto je Tesla bio najveći štreber svih vremena “ , u ko jem je na duhovit način i bez dlake na jeziku ismejao Tomasa Edisona, a Nikolu Teslu predstavio kao neverovatno maštovitu i beskrajno pozitivnu ličnost. Ova neobičn a web s likovnica oduševi la je milione posetilaca Inmenovog bloga , a predsednici Naučnog centra „ Tesl a” na Vordenklifu, Džejn Alkorn dala ideju da se poveže sa ovim umetnikom i njegovu popularnost iskoristi za akciju „Izgradimo Teslin muzej“. Za samo 45 dana, Inmen je uspeo da prikupi donacije iz svih krajeva sveta u iznosu od gotovo 1.400.000 dolara za kupovinu zemljišta „Vordenklif“, na Long Ajlendu, gde se nalazi poslednja sačuvana Teslina laboratorija. Time su napori Džejn Alkorn i njenih saradnika dobili najbolji mogući epilog, bar kada je reč o njihovom dugogodišnjem i mukotrpnom sakupljanju novca za otkup zemljišta koje je decenijama koristila „Agfa“, kompanija za proizvodnju filmova.

Međutim, ekipu iz Šorema tek sada očekuje ogroman posao. Pre svega, završetak komplikovane administrativne procedure za otkup zemljišta koje ima status zagađene hemijske deponije, potom rušenje brojnih zgrada i, tek onda, konačna realizacija dugo planiranog projekta - stvaranja kompleksa Naučnog centra „Tesla“ na Long Ajlendu i pretvaranja Tesline laboratorije u prvi američki muzej posvećen vizionarskim ostvarenjima ovog naučnika i pronalazača. Prema rečima Alkornove, stvaranje naučnog kompleksa koštaće više od deset miliona dolara kako bi se napravili osmišljeni sadržaji koji bi mogli da privuku milione posetilaca i obezbede komercijalnu održivost ovog od Njujorka prilično udaljenog i trenutno neatraktivnog područja.

Dve sobe na 33. spratu

- Konferencija je održana u hotelu „Njujorker“, u kojem je Tesla proveo poslednjih deset godina svoga života. Koliko vlasnici hotela poklanjaju pažnju tom prostoru i šta se čini sa te dve sobe u kojima je Tesla živeo? Šta čine organizacije i udruženja vezana za Teslin rad da taj hotel i to mesto ostanu trajan trag sećanja na velikog naučnika i izumitelja?

- Hotel „Njujorker“ ima jednu izuzetnu ličnost koja se zove Džo Kini. Ovaj tehnički menadžer hotela, koji u njemu radi punih 40 godina, svakako je najveći promoter Nikole Tesle i čovek koji godinama sakuplja fotografije, razne dokumente i sve druge artefakte koji su na bilo koji način povezani sa Teslinim desetogodišnjim boravkom u ovom hotelu na uglu 34. ulice i 8. avenije, na Menhetnu. Prema njegovim rečima, važnost činjenice da je veliki naučnik i pronalazač boravio u apartmanu koji su činile sobe 3327 i 3328, uprava „Njujorkera“ prvi put je shvatila tek kada su se na tom mestu 2006. godine našli predsednici dveju država, Srbije i Hrvatske, Boris Tadić i Stipe Mesić. Od tada, na sobama postoji posebno obeležje da je u njima živeo Tesla, a u prilaznom hodniku i u samim sobama nalaze se uramljeni posteri Muzeja Nikole Tesle, koji podsećaju na neke od najvećih izuma ovog jedinstvenog genija.

U Teslinoj ličnoj zaostavštini, koja se čuva u Muzeju Nikole Tesle, postoje svi predmeti koji su činili deo enterijera njegovog hotelskog apartmana. Mesingani krevet izuzetne lepote, čuveni Teslin sef, metalni orman, sekreter i originalni frižider iz tridesetih godina prošlog veka, predstavljaju prave dragulje koji su, zajedno sa Teslinom arhivom, knjigama, časopisima, fotografijama, patentnom dokumentacijom, tehničkim planovima i crtežima, tehničkim artefaktima i Teslinim ličnim odevnim predmetima, stigli u Beograd 1951. godine. Postoji ideja da se načine replike ili identični predmeti pronađu u samoj Americi i ponovo postanu deo enterijera Teslinog apartmana.

U sred buma filma

- Tesla je 58 godina radio u zemlji naglog razvoja filma a nema originalnih filmskih dokumenata o njemu niti ima fono zapisa. Ima samo vrlo retkih fotografija. Čime se to može objasniti?

Zašto je Tesla važan Marina Švabic, Met Inmen i Vladimir Jelenkovic Konferenciju je organizovala Naučna fondacija „Tesla“ iz Filadelfije, na čelu sa predsednikom Nikolom Lončarom, izvršnom direktorkom Marinom Švabić i predsednikom Upravnog odbora, Dejvidom Vuićem. Značajnu podršku skupu dali su i Generalni konzulat Republike Srbije u Njujorku, čuveni Institut elektrotehničkih i elektronskih inženjera-IEEE i kompanija „ Vestinghaus “ . Direktoru Teslinog muzeja u Beogradu ukazana je čast da održi predavanje na početku naučnog dela skupa. U svom izlaganju o Teslinom čudesnom svetu elektriciteta, on je istakao Teslin neprocenjivo važan doprinos nastanku doba druge industrijske revolucije i njegove pionirske korake u domenu radija i daljinskog upravljanja, kojima je vizionarski nagovestio savremeno doba bežičnih tehnologija i globalnih komunikacija. Izuzetno interesovanje učesnika konferencije izazvala je i svetska premijera 3D kompjuterskih animacija u kojima je rekonstruisana Teslina laboratorija na Long Ajlendu, gde je planirao ispunjenje svog najvećeg životnog sna - realizaciju Svetskog sistema bežičnog prenosa. Uz podršku Ministarstva za obrazovanje i nauku i Muzeja Nikole Tesle, na ovom originalnom projektu, koji vodi prof. dr Vladan Vučković, već nekoliko godina uspešno radi tim profesora, inženjera i studenata Elektronskog fakulteta u Nišu.

- Ne treba zaboraviti da je Tesla bio na vrhuncu slave kada su filmski i zvučni zapisi bili u povoju . Da je to tada tehnološki bilo moguće, nijedna filmska ili televizijska produkcijska kuća ne bi izostavila da zabeleži svaki trenutak Teslinih uspeha koje posebno ostvaruje u p oslednj oj dekad i 19. veka . Pre svega, tu su njegova čuvena predavanja u SAD, Londonu i Parizu , kao i fantastičn i poduhvati koje niže od grandiozne Svetske izložbe 1893. u Čikagu, preko gradnje prve svetske hidrocentrale na Nijagari 1896. godine, zasnovane na njegovo m polifaznom sistemu naizmeničnih struja, pa do spektakularnih eksperimenata u Kolorado Springsu 1899, koji su izazvali nepodeljenu pažnju tadašnje domaće i svetske štampe .

Posle prekida rada na p rojektu „Svetskog sistema beži čnog prenosa“ na Long Ajlendu, Tesla napušta oblast elektrotehnike i sva svoja interesovanja i nove izume realizuje u domenu mašinstva. I ako i u tom periodu radi na izuzetno vrednim izumima i originalnim rešenjima, u šta spada i njegov poslednji patent iz 1928. godine - avion sa vertikalnim poletanjem i sletanjem, za širu javnost nisu to više oni spektakularni eksperimenti sa visokofrekventnim strujama, daljinskim upravljanjem i drugim električnim fenomenima, koji su ga najviše proslavil i . Dakle, poslednje dve decenije Teslinog života su pretežno van fokusa šire javnosti, a upravo u tom periodu nastaje pravi bum filma, audio tehnologija i prvih televizijskih programa.

Motiv za umetnička dela

- Osim naučnih rasprava, o Tesli su napisane brojne knjige (neke čak i sumnjivog kvaliteta i na ivici spekulacije), snimljeno je više dokumentarnih i umetničkih filmova, pisani su pozorišni komadi, priče i romani... Šta se može reći o Tesli kao motivu za umetnička dela?

Insert iz 3D filma Elektronskog fakulteta u Nišu

- Veliki broj pisaca, umetnika, slikara, vajara, filmskih, televizijskih i dramskih stvaralaca, i danas, sedam decenija posle Tesline smrti, pronalazi snažnu inspiraciju u njegovom neobičnom životnom putu i celokupnom stvaralaštvu. Memorijalna konferencij a u Njujorku bila je izvanredna prilika ne samo z a okupljanje uglednih eksperata i poznavalaca Tesinog dela i entuzijasta koji tragaju za manje poznatim i istraženim fenomenima Teslinih eksperimenata, već i filmskih autora koji ovog naučnika, inženjera i pronalazača vide kao svojevrsnu ikonu pop kulture i junaka velik ih filmsk ih pojek a t a . Među njima posebnu pažnju privukao je Mark Sajfer, profesor psihologije i grafolog, veliki poznavalac Tesl inog života i dela i autor „Čarobnjaka“, jedne od najpoznatijih biografija velikog naučnika i pronalazača. Sa svojim koscenaristom, Timom Itonom, predstavio je osnovnu ideju filma o Tesli, koji je , prema Sajferovoj tvrdnji, na pragu realizacije.

Njima se pridružio i Džozef Sikorski, nagrađivani filmski reditelj koji je predstavio trejler svog dugo pripremanog projekta „Fragmenti sa Olimpa - vizije Nikole Tesle“. O Tesli kao umetničkoj inspiraciji govorili su i Teri O'Rajli i Mirijam Sejdel, koji su realizovali operu posvećenu Tesli pod naz i vom „Ljubičasta vatra“. Ovo delo je svoju premijeru doživelo u Beogradu 10. jula 2006. godine, povodom obeležavanja 150. godišnjice Teslinog rođenja, a potom i svetsk u premijer u u Njujorku. Naš poznati reditelj Milan Knežević, i sam autor nekoliko televizijskih ostvarenja o Nikoli Tesli, kroz odabrane inserte podsetio je učesnike konferencije na sve poznate TV serije i filmove posvećene Teslinim fascinantnim otkrićima, izumima i eksperimentima.

Snimio Zoran Bulovic

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja