TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

Pripremila: mr Snežana Šarboh

Patenti

Daljinar, naprava za šifrovanje, večiti kalendar

Mada je najpoznatiji kao matematičar, Mihailo Petrović Alas je umeo i da materijalizuje svoje matematičko znanje, tako da je bio plodonosan pronalazač, koji je svoje pronalaske štitio patentima. U petnaestom tomu njegovih sabranih dela koji sadrži njegova pisma, bibliografiju i letopise (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.) navedeni su podaci koji se odnose na pet patenata koje je dobio u Francuskoj za svoje pronalaske .

Prvi od patenata za predmet ima daljinar , koji je za potrebe Vojno-tehničkog zavoda u Kragujevcu konstruisao zajedno sa đeneralom Miloradom Terzićem. Prijava patenta je podneta u Francuskoj, 11. februara 1910, a patent je izdat 17. avgusta iste godine pod brojem 413.730 . U literaturi postoje podaci da je ovaj pronalazak otkupljen i realizovan u Srbiji i Rusiji.

Drugi pronalazak koji je Mihailo Petrović zaštitio u Francuskoj se odnosi na konstrukciju zupčanika prenosnika koji, prema mišljenju dr Dragana Trifunovića, predstavlja preteču automatskih automobilskih menjača i omogućava da prenos broja obrtaja bude konstantan. Odgovarajuća prijava je podneta 29. septembra 1913, dok je patent izdat 13. februara 1914. godine pod brojem 463.082 .

Kao sledeći pronalazak, u njegovoj bibliografiji se navodi večiti kalendar , koji je inače bio realizovan u više hiljada primeraka. Petrović je prijavu za njega podneo u Francuskoj 27. januara 1916. godine, a patent mu je izdat 21. septembra 1916. pod brojem 480.788 .

Četvrti pronalazak koji je Petrović zaštitio patentom u Francuskoj je naprava za obezbeđivanje plovnosti brodova posle oštećenja proizrokovanih sudarom, minom, torpedom ili nasukavanjem , koju sačinjava veći broj tela u vidu balona sa odgovarajućim izvorima gasa pod pritiskom za njihovo naduvavanje, kojima se može upravljati ručno, daljinski ili automatski pomoću odgovarajućeg elektromagnetnog uređaja, a čije dejstvo dovodi do naduvavanja napred navedenih tela, čime se sprečava ili usporava potonuće broda. Prijavu za ovaj pronalazak Petrović je podneo francuskom Zavodu za patente 24. novembra 1917. godine, a patent pod brojem 515.072 mu je izdat tek 24. marta 1921. godine.

Poslednji Petrovićev pronalazak naveden u njegovoj bibliografiji predstavlja motor sa klipom naizmeničnog dejstva čije je glavno vratilo izvedeno sa zavojnicom za prenos kretanja klipa i koji ima zaporni prenosni mehanizam , za koji je prijavu podneo 15. februara 1918. godine i patent pod brojem 495.040 je dobio naredne godine, 26. septembra 1919. godine.

Nezaštićeni patenti

Pored navedenih pronalazaka koje je zaštitio patentima u Francuskoj, Mihailo Petrović je ostvario još izvestan broj pronalazaka za koje se za sada ne može utvrditi da ih je patentirao.

Hronološki posmatrano, prvi od njih predstavlja hidraulični integrator, odnosno hidrointegrator , o kome je objavio belešku u Parizu 1898. godine, a nešto kasnije i na srpskom jeziku sa više detalja. Hidrointegrator je bio izložen u paviljonu Srbije na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine i tamo je nagrađen bronzanom medaljom izložbe. Za ovaj pronalazak Petrović je 1907. godine bio nagrađen i diplomom Društva matematičara u Londonu. Dr Dragan Trifunović je 1980. godine izvršio rekonstrukciju Petrovićevog hidrointegratora. Taj rekonstruisani hidrointegrator se nalazi u Kabinetu za matematiku Šumarskog fakulteta u Beogradu.

Petrovićev hidrointegrator sa Svetske izložbe u Parizu (1900)

Za razliku od prethodnog, naredni Petrovićev pronalazak pripada oblasti kriptografije i odnosi se na napravu za šifrovanje (Transformateur des chiffres), koju je opisao u radu iz 1917. godine, ali nema podataka da je pokušao da je zaštiti patentom.

Sledeći Petrovićev pronalazak koji se pominje u literaturi je dubinomer namenjen za merenje dubine tela potopljenog u vodu uključujući i podmornice. Pored navoda da se engleski admiralitet pohvalno izrazio o ovom pronalasku, kao broj ovog patenta se pominje 96371 iz 1918. godine; međutim, francuski patent pod ovim brojem se ne odnosi na dubinomer, njegov nosilac nije Mihailo Petrović, niti je izdat 1918. godine. Moguće je da napred navedeni broj predstavlja broj podnete prijave na osnovu koje nije bio izdat patent, bilo zbog toga što je Petrović povukao već podnetu prijavu ili iz nekog drugog razloga, što bi se moglo utvrditi proverom dokumentacije u francuskom Institutu za industrijsku svojinu ( Institut national de la propriété industrielle) u Parizu.

Kao naredni Petrovićev pronalazak se navodi model efikasnog izbegavanja minskog polja , ali ni podaci koji su navedeni u vezi njega (Mémoire No. 120, 1920.) nisu odgovarali nijednom francuskom patentu.

Da bih utvrdila da li pet francuskih patenata navedenih u njegovoj bibliografiji predstavljaju jedine patente Mihaila Petrovića, pristupila sam pretraživanju dostupnih patentnih baza, od kojih su se baza podataka Evropskog zavoda za patente ( espacenet ) i baza podataka Nemačkog zavoda za patente i žigove ( depatisnet ) pokazale najkorisnijim.

Uređaj za lansiranje i brzo određivanje vatre

Rezultati dobijeni pretraživanjem ovih baza su bili podudarni i pokazali su da je Mihailo Petrović imao ukupno deset patenata. Pored napred navedenih pet francuskih patenata, pronađena su još četiri francuska i jedan britanski patent, o kojima će biti reči u nastavku.

Prvi od njih je francuski patent pod brojem 447.861 za koji je prijavu podneo 31. avgusta 1912. godine, dok mu je patent odobren dana 17. januara 1913. godine, čiji predmet predstavlja višestepeni zupčasti prenosnik sa zavojnim koničnim zupcima , koji je po svojoj konstrukciji sličan prenosniku iz francuskog patenta 463.082 o kome je već bilo reči. Ovaj patent Petrović je zaštitio zajedno sa Svetolikom Popovićem, zvanim Suljo, mašinsko-brodarskim inženjerom iz Srpskog brodarskog društva.

I sledeći Petrovićev francuski patent, pod brojem 476.320 ima za predmet sličan prenosnik , koji je ovde primenjen kao automobilski menjač. Odgovarajuću prijavu je podneo 17. oktobra 1914. godine, a patent mu je izdat 27. jula naredne godine.

Za razliku od prethodna dva pronalaska, čija namena je bila prevashodno mirnodopska, sledeći od njih, uređaj za brzo određivanje elemenata vatre za gađanje aviona bio je namenjen za vojnu primenu. Za ovaj pronalazak Petrović je 21. avgusta 1919. godine dobio francuski patent pod brojem 493.774 , na osnovu prijave podnete 7. decembra 1917. godine. U nastavku je prikazana slika iz patenta za ovaj pronalazak.

Slika uređaja za brzo određivanje elemenata vatre za gađanje aviona

I sledeći Petrovićev pronalazak, uređaj za brzo izbacivanje, odnosno lansiranje projektila, bilo na kopnu, vodi ili u vazduhu, zaštićen francuskim patentom 503.321 , bio je namenjen za vojnu primenu. Iako je prijavu podneo tokom poslednje godine trajanja Prvog svetskog rata, preciznije 22. februara 1918. godine, patent je dobio tek dve godine kasnije, 8. juna 1920. godine, kada su užasi rata već duže od godinu dana bili okončani.

Jedini Petrovićev patent koji ne potiče iz Francuske je njegov britanski patent broj 121.279 . za koji je prijavu podneo 23. oktobra 1918. godine. Međutim, predmet ovog patenta je Petrovićeva naprava za obezbeđivanje plovnosti brodova posle oštećenja proizrokovanih sudarom, minom, torpedom ili nasukavanjem , koja za predmet ima pronalazak kao i francuski patent 515.072 , o kome je gore već bilo reči. Razlog za postojanje dva ili više patenata iste sadržine je u tome što je svaki patent teritorijalno ograničen, odnosno što da važi samo u državi čiji je nadležni organ izdao taj patent, dok u svim zemljama u kojim a pronalazak nije zaštićen patentom, pronalazak svako može slobodno da koristi.

Nekonačan broj

Mada je Kraljevina Srbija bila jedan od osnivača Pariske unije koja se nalazi u osnovi savremenog sistema međunarodne zaštite industrijske svojine 1883. godine, Uprava za zaštitu industrijske svojine kao nadležni organ za izdavanje patenata bila je osnovana tek 15. novembra 1920. godine, dakle tek u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca. Ovo je ujedno i razlog zašto Mihailo Petrović u navedenom periodu nije mogao da štiti svoje pronalaske u našoj zemlji.

Sumirajući navedeno, utvrđeno je da je Mihailo Petrović imao najmanje 10 patenata, kojima je zaštitio ukupno 9 svojih pronalazaka, i to 9 francuskih patenata i jedan britanski. Ovaj broj ne mora biti konačan, jer se u literaturi navode podaci o još nekim njegovim pronalascima koje je takođe mogao štititi patentima. Shodno tome, potrebno je uložiti dalje napore da bismo bili u mogućnosti da formiramo kompletnu listu patenata Mihaila Petrovića Alasa.

Podaci o svim ovde navedenim patentima dati su u sledećoj tabeli, pri čemu su patenti sortirani prema datumu podnošenja prijave:

Napomena: pored podataka dobijenih pretraživanjem baza patentnih podataka Evropskog zavoda za patente i Nemačkog zavoda za patente i žigove, u ovom tekstu su korišćene i sledeće literaturske reference: Sabrana dela Mihaila Petrovića, tom 15, Pisma, bibliografija i letopis (Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1998.) i „Beseda o Mihailu Petroviću“ dr Katice Stevanović Hedrih, iz Zbornika radova LEGENDE BEOGRADSKOG UNIVERZITETA, knjiga 1 (Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, Beograd, 2005.).

Pripremila mr Snežana Šarboh

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja