TEORIJE
Pripremio: M.Đ.
Zidovi tamne materije
Prolazak kroz magnetna polja
Zemlja stalno naleće na zidove tamne materije, a sada postoje načini da se to i utvrdi. Takav je zaključak fizičara koji kažu da bi svemir mogao biti pun razbacanih polja sile koja su nastala ubrzo posle Velikog praska.
Dosadašnja posmatranja mase u toj formi u kosmosu ukazuju da oko 86 % celokupne materije čini tamna materija, čije se uzajamno dejstvo sa običnom materijom može konstatovati samo na osnovu gravitacije.
Najpopularnija teorija kaže da tamnu materiju sačinjavaju krupne čestice čije je međusobno dejstvo slabo. Takve čestice bi trebalo da na običnu materiju deluju i preko slabe nuklearne sile a njihovo prisustvo bi trebalo da ima mali, ali merljivi uticaj. Pa ipak, godine potrage za takvim česticama nisu dale rezultat.
"Do sada ništa nije nađeno i vreme je da proširimo spektar naših istraživanja", kaže Maksim Pospelov, sa Univerziteta Viktorija, u Kanadi. "Naš predlog je da se potraže neki drugačiji pokazatelji."
Pospelov i njegove kolege razmatraju teoriju po kojoj je deo tamne materije povezan u strukture koje zovu domenski zidovi, nešto nalik pregradama između gusto spakovanih mehurića. Ideja glasi da je vreli rani kosmos bio pun neke egzotične sile koja je nasumično varirala. Kako se svemir širio i hladio, ta sila se zamrzla, ostavljajući razbacane domene, a svaki od njih ima sopstvenu drugačiju vrednost polja.
Domenski zidovi
To što se različita polja nalaze jedna do drugih zahteva da energija bude uskladištena u domenske zidove. Masa i energija mogu da se pretvaraju jedna u drugu tako da, u globalu, mreža domenskih zidova može izgledati kao koncentracija mase - zapravo kao tamna materija, kaže Pospelov.
Ako je mreža domenskih zidova dovoljno gusta - recimo, ako je širina domena nekoliko stotina puta veća od rastojanja između Zemlje i Sunca - Zemlja bi kroz domenski zid prolazila svakih nekoliko godina. Ljudska bića ne bi osetila ništa, ali zapravo bismo neopaženo prošli kroz zid.. Takve zidove mogu da registruju jedino magnetometri, naprave za merenje magnetnih polja, kaže se u nedavno objavljenoj studiji. Oni zapravo ne bi detektovali polja unutar domena, ali bi registrovali promene na Zemlji pri prolasku kroz domenski zid.
Zidovi tamne materije do sada nisu registrovani jer je to nemoguće na osnovu očitavanja jednog magnetometra - pošto su toliko mala da se gube u opštem šumu.
"Nikada ne biste bili u stanju da kažete da li je izmerena vrednost posledica prolaska kroz neko bizarno magnetno polje ili zato što je neko od saradnika ispustio svoj mobilni", kaže Pospelov.
On smatra da je za uspešno detektovanje potrebno bar pet detektora razmeštenih po svetu. Njegove kolege iz Poljske i Kalifornije su već postavili magnetometre i dokazali da su dovoljno osetljivi za ostvarenje tog pokušaja.
Dokazivanje postojanja domenskih zidova ne može da objasni svu tamnu materiju u kosmosu, ali bi bar objasnilo zašto je tako teško utvrditi postojanje tamnih čestica. A to bi predstavljalo važan pomak.
M.Đ.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|