MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
» BROJ 56
Godina X
Mart - April 2013.
»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 65
Sept. 2014g
Br. 66
Nov. 2014g
Br. 63
Maj. 2014g
Br. 64
Jul. 2014g
Br. 61
Jan. 2014g
Br. 62
Mart. 2014g
Br. 59
Sept. 2013g
Br. 60
Nov. 2013g
Br. 57
Maj. 2013g
Br. 58
Juli. 2013g
Br. 55
Jan. 2013g
Br. 56
Mart. 2013g
Br. 53
Sept. 2012g
Br. 54
Nov. 2012g
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.
» Glavni naslovi

TEMA BROJA - Mika Petrović Alas

 

Pripremio: Borka Marinković

Mihailo Petrović - Alas (1848 - 1943)

Jedini među stotinu

Za razliku od mnogih velikih matematičara, koji su još od detinjstva nagoveštavali svoju matematičku opredeljenost, Mihailo Petrović je pokazivao veliko zanimanje za hemiju, napravivši kao šesnaestogodišnji učenik pravu malu hemijsku laboratoriju u kući roditelja. Međutim, u intelektualni svet svojih izuzetnih školskih drugova Jovana Cvijića, Pavla Popovića i Jaše Prodanovića, uvelo ga je talentovano sviranje violine, koju ni kasnije nije zapostavljao.

Prvi profesori Univerziteta u Beogradu, 1905. Mihailo Petrović Alas, donji red, prvi sdesna

  Uvučen u svet prirodnih nauka, pročitavši mnoge ozbiljne naučne knjige, Mihailo je upisao Prirodno-matematički odsek Velike škole, ne slutivši da će u njoj provesti punih pedeset pet godina. Godine 1878. ušao je kao učenik prvog razreda gimnazije, da bi iz nje izašao 1937. kao penzionisani redovni profesor Beogradskog univerziteta.

Od gimnazije pa nadalje njegovo obrazovanje bilo je blistavo, napredujući brzinom genija koji u svakom trenutku postiže zapažene rezultate. U književnosti se istakao radom "Da se izlože i kritički pretresu različite teorije o volji" kod uvaženog profesora Nedića. Kao jednog od četvorice najboljih učenika u generaciji, njegov deda prota Novica Lazarević nagradio ga je tako što ga je poslao na studije u Pariz, u Ecole Normal Supérieur , Section des Sciences (Visoka normalna škola, Naučni odsek).

Na predavanjima čuvenih matematičara

Potvrda opravdanosti dedinog poteza bila je činjenica da je, posle brilijantnog prijemnog ispita, postao prvi strani student u istoriji ove čuvene ustanove. Istovremeno je bio primljen i u odgovarajući internat kao svaki normalac.

Sorbona

Petrović je brzo zavoleo dinamični Pariz. Radio je mnogo, ali i upoznavao grad u kome je ostao četiri godine. Takođe, ovaj svestrani mladić pratio je naučne tokove u svojoj domovini pa je poslao matematički rad na konkurs za Svetosavsku nagradu. Dobivši je, novac je upotrebio za nabavku potrebnih knjiga. Iz Pariza je pisao svom prijatelju Paji Popoviću lepa i duhovita pisma, ali pokazujući i jasne ciljeve kojima je ozbiljno i disciplinovano težio.

Svoje intelektualne snage koncentrisao je na predavanja koja su držali čuveni matematičari, ali i hemičari i fizičari: Poenkare (Jules Henri Poincaré), Pikar (Charles Emile Picard), Penleve (Paul Painleve), Gursa, Darbu, Taneri, Lipman i drugi... svi ponos francuske nauke! Mihailo se odmah uvrstio u najbolje studente pa je svake godine bio gost kod predsednika Republike, što je bila tradicija normalaca. O tim prijemima pisao je i svom dedi u Beograd:

"I ove sam godine, kao i lane, pozvat sam sa još četvoro drugova iz ove škole kod Predsednika na zabavu koja će biti kroz tri nedelje. Nemojte, molim vas, to nikome pričati jer će vam retko ko verovati od onih koji su me videli letos bosoga, sa iscepanim turom, noseći one štuke koje sam hvatao u Miškinom viru."

Mihailo Petrović nije voleo atmosferu prijema i zakopčanosti, nikada nije nosio frak, smoking, redengot, ni cilindar.

Za tri godine položio je na Sorboni lisans iz hemijskih, matematičkih i fizičkih nauka (Licence des sciences chemie, mathématiques et physiques). Četvrte školske godine pripremao je doktorsku tezu koju je odbranio 1984. pod naslovom "Sur les zéros et les infinis des intégrales des équations differentielles algébriques" (O nulama i beskonačnosti integrala algebarskih diferencijalnih jednačina). Predsednik ispitne komisije bio je Ermit, a članovi Pikar i Penleve. Ni pre ni posle njega, nijedan srpski matematičar nije odbranio doktorat pred komisijom tako visokog ranga.

Među srpskom profesorskom elitom

Njegov rad je ocenjen kao originalni doprinos u toj oblasti. Najveće priznanje odao mu je profesor Pikar, koji je u svoje delo iz matematičke analize uneo i Petrovićeve rezultate iz teze. Petrović je istovremeno napisao još jedan rad iz diferencijalnih jednačina, svoje omiljene oblasti, koji je objavljen u časopisu Francuske akademije nauka. Sa preporukama koje se samo mogu poželeti, vratio se 1894. u Beograd. Odmah po povratku, izabran je za redovnog profesora Velike škole.

Bio je jedan od prvih osam redovnih profesora Univerziteta u Beogradu, osnovanog 1905. Predavao je teorijsku matematiku do odlaska u penziju, bio je prodekan i dekan Fakulteta. Takođe, imao je zvanje professeur agrégé na univerzitetima u Parizu i Briselu. Redovni član Srpske kraljevske akademije postao je u svojoj 31. godini. Bio je član više inostranih akademija nauka (Prag, Bukurešt, Varšava, Krakov) i velikog broja naučnih društava.

Jedan je od osnivača beogradskih naučnih časopisa na stranim jezicima preko kojih su srpski matematičari mogli da se predstave svetskoj javnosti. Godine 1939. postao je počasni doktor Beogradskog univerziteta. Iste godine nagrađen je ordenom Svetog Save prvog reda.

Po svom naučnom radu i rezultatima, Mihailo Petrović Alas spada u najveće srpske matematičare i jedini je matematičar među sto najznamenitijih Srba.

 

Borka Marinković

 

Dva uzaludna predloga
Mihailo Petrović Alas bio je član nekoliko inostranih akademija nauka (u Pragu, Bukureštu, Varšavi i Krakovu) i više naučnih društava (u Beogradu, Parizu, Pragu, Lajpcigu, Lvovu, Palermu) . Posle smrti Jovana Cvijića 1927, akademici su ga predložili za predsednika Srpske akademije nauka, ali vlasti nisu prihvatile taj predlog. Isto se ponovilo 1931, kada je još jednom jednoglasno predložen za predsednika - ali su vlasti opet odbile. Postoji pretpostavka da je odbijanje vlasti posledica činjenice da je Mika Alas bio blizak princu Đorđu Karađorđeviću, kraljevom bratu, koji je od 1925. godine držan u kućnom pritvoru.

 

Društvo „Suz“ i intonacija
U januaru 1896. godine Mika Alas je svoje prvo muzičko društvo povećao na 12 članova. Na prvom sastanku predložio je da se zove „Suz“ i da ima svoju slavu 5. decembra, na dan svetog apostola Filimona. Vežbali su u kućama članova. Osnovni ton Mikinog sviranja bio je viši od osnovnog
tona notalne muzike. Mikino sviranje imalo je pet intonacija sa nazivima: „suz“ (odgovara intonaciji C dur), „krkaleska“ (D dur), „dur“ (G dur), „rep“ (E dur) i „rep od repa“ (F dur). Osim sebi za dušu, svirali su na javnim nastupima i svadbama

 

 

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja

 

 

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete
»   ON LINE PRODAJA

6 digitalnih izdanja:
5,40 EUR/540,00 RSD
Uštedite čitajući digitalna izdanja 50%

Samo ovo izdanje:
1,44 EUR/144,00 RSD
Uštedite čitajući digitalno izdanje 20%

www.novinarnica.netfree counters


Prelistajte besplatno primerak
Planeta Br 48


» BROJ 56 naslovna
Godina X
Mart - April 2013.

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2014. PLANETA