AERONAUTIKA

Pripremio: Darko Mladenović

Hidroavijacija

Čamci koji lete

Krajem Prvog svetskog rata došlo je ekspanzije hidroavijacije, a u međuratnom periodu pojavile su se avio-kompanije koje su obavljale interkontinentalne letove. Konstruktori hidroaviona tog vremena sretali su se sa nizom tehnoloških problema za koje nisu imali rešenje, pa je koncept razvoja ovih letelica bio napušten iako je gotovo 70% površine Zemlje pod vodom.

Kada se krila preklope, avion je lako transportovati i skladištiti

Uporedo sa pojavom prvih aviona, početkom 20. veka, pojavili su se i prvi problemi prilikom izbora lokacije za buduće aerodrome. Pošto su tadašnji avioni zahtevali velike i ravne površine za poletanje i sletanje, koje veoma često nisu bile na raspolaganju tadašnjim avijatičarima, počelo se sa razmatranjem korišćenja vodenih površina za poletanje i sletanje aeroplana.

Hidroavioni se u osnovi dele na dve grupe. Avioni sa plovcima su češći i uglavnom su razvijeni iz osnovne verzije aviona istog tipa na koji se, uz manje intervencije na strukturi aviona, dodaju manje ili više unificirani plovci. Leteći čamci su druga grupa koja je znatno ređa, a njegova osnovna razlika od aviona sa plovcima je što je trup aviona sličniji koritu čamca ili broda nego trupu letelice. Trup ovakvog aviona je hidrodinamičan a većina ovih aviona ima na krajevima krila plovke koji pomažu stabilnosti letelice na vodi. Posebna grupa letećih čamaca su avioni amfibije koji su svakako najkorisniji jer imaju mogućnost sletanja i poletanja i sa vodenih i sa kopnenih površina.

U poslednjoj deceniji sve je veća potražnja za ovakvim letelicama ali ne u segmentu komercijalne avijacije već na rastućem tržištu takozvane male generalne avijacije za avionima od 2 do 8 sedišta. Problem korozije u slanoj vodi rešen je upotrebom kompozitnih materijala nove generaracije, a problem smeštaja letelica se rešava preklapanjem krila kada se letelica ne koristi pa je avion moguće smestiti u svakoj marini za jahte.

Kentaur uz jahte

Britanska kompanija „Kentaur“ je sa razvojem koncepta letelice amfibije počela posle uspešnog testiranja bespilotnog letećeg čamca nazvanog galeb. Tokom razvoja bespilotne letelice, konstruisan je a potom i patentiran nov oblik trupa, odnosno korita za leteće čamce koji je kasnije iskorišćen u projektu letelica kentaur 2 i kentaur 6.

Icon A5 je najnoviji avion amfibija

Kompanija je orijentisana na razvoj i proizvodnju prototipa dvosedog tandem aviona kentaur 2 koji je namenjen osobama koje žele da se sa kopna odvezu direktno do omiljene plaže ili da uživaju u istraživanju priobalja i ostrva a da se istovremeno mogu ukotviti pored jahti u bilo kojoj marini. Kentaur će svakako naći primenu i pri institutima koji se bave istraživanjem mora i morske flore i faune.

Avion će imati Rotaksov klipni motor snage 100 KS a moći će da preleti od 600 do 960 nautičkih milja brzinom od 115 čvorova. Letelica napravljena od kompozita nove generacije je malih dimenzija - duga je 7,9 m, razmah krila je 9,6 a maksimalna visina kada su krila preklopljena 2,9 m. Kentaur 6 će moći da primi 6 do 7 putnika i imaće u ponudi dve vrste motora, klipni i turbo propelerski. Trenutno je, zbog nedostatka finansija, rad na kentauru 6 zaustavljen a kompanija očekuje da će, posle uspešnog testiranja kentaura 2 biti nastavljen rad i na njegovom većem nasledniku. Obe letelice su amfibije sa mogućnošću sletanja na vodu i na kopno; korisniku je ostavljeno da odluči hoće li uzeti opciju amfibije ili pravog letećeg čamca bez stajnog trapa.

Gusan iz Dalasa i Si rej sa Floride

Iako je u osnovi konstruisan još 1982. Godine a kasnije modifikovan, avion se i danas nalazi u proizvodnji i jedan je od traženijih modela amfibija. Stakleni gusan je jednomotorni dvokrilac amfibija, napravljen od kompozitnih materijala: staklo-plastike, kevlara i ugljeničnih vlakana. Proizvođač u osnovnoj ponudi nudi tri verzije motora. Avion je namenjen privatnim korisnicima avanturističkog duha, istraživačima i, naravno, ribolovcima, lovcima i kamperima. Letelica je dužine 6 m sa rasponom krila od 8,23 m i visinom od 2,1 m.

Amfibija si rej može koristiti i za više potrebe obalske straže

Nedostatak je nemogućnost preklapanja krila kada se letelica ne koristi, što zahteva posebne uslove za smeštaj i nije je moguće ukotviti u bilo kojoj marini za čamce. Putnička kabina je prostrana i u nju se mogu smestiti 2 putnika koji, maksimalnom brzinom od 250 km/h, mogu leteti gotovo 5 sati.

Kompanija „Progresiv aerodin“ sa Floride je, u poslednjoj deceniji prošlog veka, ponudila tržištu veoma zanimljiv koncept letelice si rej. Namera konstruktora je bila da se pilotima ponudi letelica što sličnija konvencionalnim avionima pa je posebna pažnja poklonjena dizajnu putničke kabine koja je gotovo identičnih dimenzija kao najprodavaniji modem cesne 182. Letelica je napravljena od kompozitnih materijala a krilo, smešteno iznad trupa, je zbog ušteda u masi presvučeno platnom. Proizvođač nudi jednu od tri opcije motora različitih proizvođača snage - od 80 do 115 KS. Letelica zahteva svega 120 m za poletanje i sletanje a njena maksimalna brzina je 190 km/h. Si rej je dužine 6,84 m, razmaha krila 9,4 m i visine 1,9 m. Do danas je napravljena u više od 500 primeraka.

A5 u auto-prikolici

A5 je amfibijska letelica konfiguracije visoko-krilac sa trupom izrađenim od karbonskih vlakana i uvlačećim stajnim trapom. Avion je dvosed sa zatvorenim kokpitom koji za pogon koristi jedan motor snage 100 KS sa trokrakom elisom.

Avion je kao koncept-letelica prvi put poleteo jula 2008. godine a dizajn letelice je delo stručnjaka sa bogatim vazduhoplovnim iskustvom. Avion je izuzetno malih dimenzija - dužine 6,7 m, visine 2,16 m i razmaha krila od 10,4 m. Krila se mogu preklopiti kada se avion ne koristi za let a letelica se praktično može transportovati automobilskom prikolicom.

Dizajn putničke kabine je urađen da podseća na automobil a upravljanje letelicom je veoma jednostavno. Maksimalna brzina letelice je 190 km/h a maksimalan dolet je 556 km. Iako se dizajn pokazao kao dobar, kompanija još uvek radi na poboljšanju performansi pa A5 još uvek nije dostupan na tržištu malih aviona amfibija.

Amfibije budućnosti

Kompanija „Privatir“ je svoju najnoviju koncept-letelicu predstavila 2010. Po njihovim rečima, to je prvi potpuno novi dizajn amfibijske letelice u poslednjih 60 godina. Na prvi pogled letelica se može uporediti sa čamcima sa koritom tipa katamaran.

Letelica će biti napravljena od kompozitnih materijala sa delovima od ugljeničnih vlakana koji su otporni na koroziju, čvršći od čelika a lakši od aluminijuma. Predviđeno je da će u letelicu moći da se smesti 5 do 6 putnika u zavisnosti od oblika sedišta.

Avion će pogoniti jedan turbo propelerski motor snage 720 KS a očekuje se maksimalna brzina od oko 400 km/h i maksimalan dolet od 1.800 km. Zahvaljujući snažnom motoru i dobrim aerodinamičkim i hidrodinamičkim karakteristikama, letelici će za poletanje i sletanje biti potrebno oko 350 m vodene ili 250 m kopnene površine. Na izradi prvog prototipa ove letelice se intenzivno radi i očekuje se da će krajem godine biti obavljen prvi probni let.

U moru tehnološki sofisticiranih projekata amfibija budućnosti izdvaja se projekat norveškog veoma lakog mlaznog aviona amfibije. Ono što čini interesantnim ovu letelicu je to što su danas veoma laki mlazni avioni kapaciteta 5 do 8 putnika u povoju, a norveški stručnjaci već rade na projektu amfibijskog mlaznjaka. Reč je o mladoj kompaniji gde trenutno rade na razvoju letećeg čamca eqp2 pa se očekuje da će iskustva stečena u konstrukciji ove letelice u bliskoj budućnosti biti primenjena pri razvoju amfibijskog mlaznjaka.

Darko Mladenović

Okvir

Hidroavion privatne proizvodnje

Srbija i Jugoslavija su zemlje sa bogatom vazduhoplovnom tradicijom. U međuratnom periodu bilo je više fabrika specijalizovanih za proizvodnju veoma uspešnih modela letećih čunova. U posleratnom periodu, koncept letećih čamaca je napušten ali su se proizvodili hidroplani,najčešće kao modifikacije postojećih letelica koje su korišćene u ratnom vazduhoplovstvu. Danas Srbija ne proizvodi hidroavione u većem obimu; usamljen je primer kompanije Slepčev Štorh iz Čeneja, kod Novog Sada, koji u svojoj ponudi letelica ima i verziju ultra lakog hidroaviona.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja