ORNITOLOGIJA
Pripremio: Dr Ana Paunović
Ptice u gradovima
Pernati susedi
U Srbiji se može videti oko 360 vrsta ptica. Nekima od tih vrsta odgovara i život u gradu, gde najradije biraju mirnije prostore, poput parkova, sportskih terena, pa čak i gradska groblja zbog zelenila i vode koja je tu zbog redovnog zalivanja. Broj ptica povećava se od centra ka periferiji grada. Malo odstupanje od ovog pravila javlja se u centru Beograda, koji je veoma blizu ušća dveju reka i peščanih ada.
Zbog blizine Kalemegdana znatan broj ptica vodenih staništa povremeno nadleću centar grada, a pažljivi posmatrač ponekad može da vidi i orla belorepana kako nadleće Narodno pozorište. Ruševine i napuštene zgrade, inače ruglo grada, idealna su mesta sa gnežđenje raznih vrsta ptica. Uticaj ljudi ogleda se i na promeni pesama nekih divljih ptica koje žive u gradovima. Tako na primer senice pevaju višim tonalitetom u gradovima, jer se niži ne čuju od buke, dok druge vrste koje ne mogu da se prilagode zbog buke sve manje cvrkuću.
Prema istraživanjima ornitologa, u Beogradu se gnezdi oko 70 vrsta ptica, a tokom godine boravi i do 140 vrsta. Od manjih ptica pored vrabaca tu su: velike senice, plave senice, brgljezi, laste… A od nešto većih, kosovi, golubovi, gugutke, svrake, vrane, gačci… Često se čuje kucanje detlića, pa se oni zbog toga lako i uoče.
Vrabac je verovatno najrasprostranjenija ptica na planeti, ali se broj vrabaca u mnogim zemljama smanjuje. Vrapci su u poslednjih nekoliko godina gotovo nestali. Vrabac pripada ptičjoj vrsti koja je najviše povezana sa čovekom od koga zavisi po pitanju staništa i pitanju ishrane. Pravi razlozi nestajanja vrabaca iz gradskih sredina ostaju još nejasni. Naučnici smatraju da bi uzrok mogla biti konkurencija drugih vrsta, pa čak i dejstvo nekih elektromagnetnih i radio-talasa. Za razliku od ranijih godina kad su vrapci bili gospodari parkova, umesto njih to su postale svrake i vrane kojih svake godine ima sve više. A one su „eksperti” da love vrapce, naročito kad izleću iz gnezda, da jedu njihova jaja i da im pogoršavaju šanse za preživljavanje.
Domaći vrabac
Domaći vrabac pripada porodici vrabaca. Mužjak ima sivo teme i potiljak, crno grlo i deo grudi kao i kljun. Obrazi su mu svetlo sivi do beličasti. Grudi i trbuh pepeljasto sivi. Leđa su smeđa sa uzdužnim crnim prugama. Ženka nema sivkasti potiljak, niti crni kljun i glavu. Odrasli vrabac je dugačak od 14-16 cm. Raspon krila je 25 cm. Živi u gradovima, ali i izvan naseljenih mesta. Gnezdi se na mnogim mestima: u kućnim strehama, rupama, u šupljinama zgrada… Hrani se semenkama, paucima, insektima, voćem, ali najčešće se viđa oko kontejnera i đubrišta gde nalazi dovoljno jestivih ostataka hrane. Pripada pticama stanaricama.
Poljski vrabac
Poljski vrabac je svetlosmeđe boje i ima crne pruge na gornjem delu tela. Krila su smeđe boje, noge bledosmeđe. Crna ušna mrlja koju ima na svetlom obrazu i riđe teme izdvajaju ga od običnog vrapca. Dugačak je 12,5 -14 cm, a raspon krila 21 cm. Veoma je rasprostranjena vrsta. Poljski vrabac je manje vezana za čoveka, mada ga ima u gradovima, a naročito u dodirnim zonama perifernih delova gradova i prirode. Hrani se malim beskičmenjacima, semenkama žitarica i voća. Veoma je važan u poljoprivredi, jer jede štetne insekte. Pripada stanaricama.
Veliki detlić
Naš najveći detlić je dužine 22-33 cm. Temeni deo glave i leđa su mu crne boje dok mu je trbušni deo prljavo bele. Mužjaci imaju crveni potiljak i podrepak. Ova vrsta naseljava sve vrste šuma, parkove, bašte. Hrani se insektima koje pronalazi ispod kore drveta, pa otuda njegovo uporno “kuckanje”. Na meniju su mu i orasi, gusenice, bobice, voće. Veliki detlić pripada stanaricama.
Svraka
Svraka je crno-bela ptica, dugog tela i repa. Prepoznaje se po belim krilima i crnom telu i repu. Na donjem delu leđa perje je tamnoplave boje i metalnog odsjaja. Ima crni kljun. Duga je 40-51 cm. Svraka naseljava terene sa žbunjem, pojedinačnim drvećem, parkove i voćnjake. Hrani se insektima, malim sisarima, jajima i mladim pticama. Svrake mogu biti veoma agresivne tokom sezone razmnožavanja i dešava se da napadnu ljude ili kućne ljubimce. Svraka je stanarica.
Siva vrana
Siva vrana je pepeljasto sive boje, glava, grlo, krila i rep su crni. Dugačka je 48-52 cm, sa rasponom krila od oko 98 cm. Osim plodovima, hrani se i manjim životinjama, ljudskim otpacima, pa je veoma zastupljena u gradovima. Pripadnici ove vrste, kada imaju poletarce, često napadaju ljude koji se nađu u blizini iz bojazni da će im oni nauditi. Siva vrana je stanarica.
Gačac
Gačac, pripadnik porodice vrana, je krupna crna ptica sa belim kljunom, oko čijeg korena se nalazi gola bela koža. Ljudi ga često mešaju sa gavranom. Gnezdi se u velikim kolonijama, pogotovo na gradskom drveću u parkovima i bulevarima, u šumarcima uz polja gde se obično hrani. Bio je veoma je brojan u Beogradu do sredine 90-ih godina prošlog veka, kada su velike gnezdilišne kolonije „terorisale“ prolaznike i vozila u Bulevaru kralja Aleksandra (bivši Bulevar revolucije). Drastičnom sečom stabala ova velika kolonija je potisnuta van grada i razbijena na male grupe gnezda u širem centru grada. Gačac pripada stanaricama.
Vetruška
Vetruška je predstavnik reda sokolova. Ime je dobila po savršenom letu i lakoći korišćenja vazdušnih struja. Zašiljena krila na krajevima i dug rep oivičen crnom prugom omogućavaju nam da je razlikujemo od drugih ptica grabljivica. Mužjak je jasnijih boja, sa sivoplavom kapicom i repom, dok je ženka sa leđne strane cigla boje sa mrkim peckama. Vetruška je jedna je od retkih grabljivica koja je uspela da se potpuno prilagodi i naseli u gradskim sredinama i zato je najčešća vrsta grabljivice u Srbiji. Gnezdi se na soliterima, crkvama, dalekovodima, pa čak i uz najprometnije puteve. Vetruška se uglavnom hrani sitnim sisarima, naročito mišolikim glodarima. Prema podacima ornitologa, u užem centru grada živi oko 25 parova.
Šumska sova
Šumska sova je srednje velika sova sa krupnom okruglom glavom. Zbijenog je tela, kestenasto smeđe do sive boje perja, prošarana tamnim uzdužnim prugama. Ova vrsta sova ima krupne crne oči, prijatan, topao i mudar pogled. Dužine je 40-46 cm, a raspona krila mu je 90-105 cm. Naseljava stare lišćarske i mešovite šume, ali često i ljudska naselja i parkove. Plen kao uglavnom lovi noću. Poznata je po svom oglašavanju “huu-hu-hu”, koje se ponavlja svake tri sekunde. Pripada pticama stanaricama.
Sova ušara obara rekorde
Jedno od najvećih zimovališta sova ušara na svetu nalazi se u Banatu, u centru Kikinde! Brojanjem primeraka ove retke ptice, naučnici su zaključili da u strogom centru Kikinde živi čak 726 primeraka male ušare, ili, kako je još zovu, sove utine. Male ušare su sove srednje veličine, prepoznatljive po uškama - uzdignutom perju na vrhu glave. Perje joj je tople smeđe boje, grudi su isprugane širokim prugama, lice je tamno i na njemu su istaknute narandzaste oči. Kljun je kratak i kukast, slabo se ističe između perja. Krila su relativno velika i zaobljena. Kandže su snažne, duge i zakrivljene, prilagođene za hvatanje plena. Svaka sova tokom noći pojede bar tri glodara i zato su izuzetno korisne.
Crna crvenrepka
Jedna vrsta, predstavnik planinska ptica, već odavno je stanovnik gradova. To je crna crvenrepka. Ona je pepeljasto siva, na trbuhu beličasta, a repna pera su joj, izuzev oba srednja tamno smeđa pera, sva žućkasto crvena. Ženke i jednogodišnji mužjaci uglavnom su tamno sivi. Dugačka je 16 cm, a raspon krila joj iznosi 26 cm. Ulice i zgrade ovu pticu podsećaju na njeno tipično stanište, na stene i klisure i zato se ona dobro snalazi u gradskoj sredini. Tokom proleća i leta često može da se čuje neobična pesma mužjaka koja podseća na gužvanje celofana. Crna crvenrepka je izuzetno živahna ptica, aktivna, vredna, nemirna i nestašna, tako da je od rane zore do zalaska sunca u pokretu. Vrlo je hitra i spretna, tako skače i leti, saginje se i trza repom pri svakom povodu.
Dr Ana Paunović
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|