TEMA BROJA - PREDVIĐANJE BUDUĆNOSTI
Pripremio: Vesna Bosanac
Porodica i pojedinac
Emocije, rad i energija
Da li će čovek budućnosti „četovati“ putem misli ili će Zemlju naseljavati zombi-ljudi koje kontroliše zla manjina?
Predvideti izgled i ponašanje čoveka u dalekoj budućnosti sigurno je veliki izazov ali i velika opasnost: a priori smo ograničeni ako sudimo samo iz ugla današnjice, a puka mašta, s druge strane, može nas odvesti u svet fantazije. Kako da pomirimo te dve stvari?
- Tačan razvoj ne možemo jasno predvideti, postoji više mogućnosti i pravaca. Neki bi mogli da vode do srećnog a neki do katastrofičnog kraja - kaže dr Zoran Rakić, psihijatar i seksolog iz PoliMedic klinike. - Ne možemo eksperimentalno da proverimo bilo koju tezu pa nam ostaju pretpostavke: ako je suditi po sadašnjoj fazi razvoja, osnovni problem je ekološki, tj. zagađivanje i narušavanje životnog prostora na različite načine.
Napredak kao bumerang?
Čovek se psihološki veoma sporo menja i, ako apstrahujemo tehnološki ambijent savremenog doba i znanja iz tog domena, primetili bismo da se mnogo ne razlikujemo od naših antičkih predaka, objašnjava dr Rakić. Oni su na prirodu i problematiku ljudske duše gledali slično kao mi sada; savremeno doba nije našlo korenita rešenja za duševne probleme tako da i najsavremeniji lekovi samo smiruju ispoljene simptome a ne deluju na uzroke. Zato, na primer, sve dok osoba koja pati od anksioznosti ili depresije pije odgovarajuće lekove - oseća se dobro. Ali, čim prestane, pada u prethodno stanje čiji uzrok nismo „ni dotakli“, naglašava dr Rakić i dodaje: - Budući razvoj događaja umnogome zavisi od toga da li će čovek razviti svest o tome da treba da osigura napredak samom sebi, ili će - u protivnom - sav tehnološki napredak da mu se vrati kao destruktivni udarac bumeranga ako ne bude uspeo da održi korak sa tehnološkim razvojem, ne narušavajući pri tome sopstvenu prirodu.
Nekada su ljudi bili u direktnijem kontaktu sa prirodom i fizički aktivniji nego danas, a čovek budućnosti možda neće ni morati da se kreće i jede: možda će - zahvaljujući svom mozgu, izuzetno razvijenom nauštrb drugih delova tela - samo upravljati mašinama i povremeno gutati hranljive tablete. Da li će to što danas mnogi (posebno mladi) ljudi duge sate provode za računarom i ne odvajaju se od njega ni dok prelaze ulicu, za par stotina godina i više pozitivno ili negativno uticati na njihovu dušu, pamet, telesno zdravlje - ostaje da se vidi.
- Nesumnjivo je da će razvoj čoveka u duševnom smislu biti drugačiji - sve brža komunikacija biće osnova sveukupnih promena: kontakti među ljudima biće veoma bliski, možda trenutni zahvaljujući sve boljim tehnološkim rešenjima i vezama, ali neće biti emotivni. Emocionalna energija polako će ustupati mesto drugom obliku energije koji će biti potrebniji za buduće vreme, a to je racionalna energija.
Iz nagonske u emotivnu i racionalnu energiju
U skladu sa tim, do promena će verovatno doći i na nagonskom planu: ljudi bi mogli svesno i namerno da prihvate veštačku oplodnju kao prevashodan način i zamenu za reprodukciju koju na Zemlji imamo danas. Emotivni princip zadovoljstva mogao bi da bude pretočen u racionalno i svrsishodno gledanje stvarnosti. Deca bi se rađala mahom iz epruvete za potrebe jednog drugačijeg, homogenog društva, a ne primarno kao članovi sopstvene male porodične zajednice. To bi uticalo na formu celokupnog društva, čija je osnova do sada bio pojedinac (kako gleda psihologija) ili porodica (kako gleda sociologija).
Društvo nije biće samo po sebi nego nastaje kao splet komunikacijskih oblika među pojedincima i već sada vidimo da prosečan čovek više nije onako posvećen porodici kao što je nekada bio. Po svemu sudeći, taj trend biće sve izraženji s protokom vremena. Zato će se porodica u budućnosti, veruje dr Rakić, pretvoriti u društvo gde će pojedinac naći utočište koje je do sada nalazio u sopstvenoj porodici. To će biti racionalno društvo sa jasno definisanim sistemom življenja, koje će pojedinac svesno hteti da prihvata i poštuje. Do takve promene bi najverovatnije moglo doći spontano, uz učešće svih pojedinaca kod kojih preovlađuje racionalni prostor nauštrb emocionalne energije, a ne nasilno - kao nametanje volje nekog faktora u društvu. I sada prisustvujemo procesu pretvaranja emocija u racionalni oblik energije, ali zbog sporosti promena savremenici ga teže prepoznaju. Može se isto tako pretpostaviti da će se nagonska energija pretočiti prvo u emotivnu i konačno u racionalnu energiju, naglašava dr Rakić.
Malo je verovatno da će neka (zla) manjina u budućnosti gospodariti većinom stanovništva, mada je takav „scenario“ poznat u ljudskoj istoriji. Daleka budućnost bi mogla da donese mnogo pozitivnih stvari ako čovek do tada ne uništi sebe uz pomoć nebrojenih načina i sredstava koji su dosegli ranije neslućene granice.
Posao iz svoje sobe
U neki slučajevima pokazalo se da promene nastaju veoma brzo i da ne čekaju daleku budućnost. To ilustruje i specijalno izdanje časopisa „Los Anđeles tajms“ (Los Angeles Times Magazine) od 3. aprila 1988. godine gde su objavljena predviđanja o načinu života u tom gradu 2013. godine.
Možda nije bilo teško pogoditi da ćemo imati džepne kompjutere i „pametne automobile“ samo 25 godina od kasnih 1980-tih, ali su neke stvari tada sigurno izgledale čudno: časopis se divio ideji da poslovni ljudi iz SAD tehnički lako kontaktiraju kolege u Japanu, ili da zaposleni u sektoru informisanja obavljaju posao iz svoje dnevne sobe. Pun pogodak je bilo predviđanje da će ljudi koristiti injekcije kolagena da bi izgledali mlađe, da ćemo sa ljudima iz celog sveta imati prepisku ali ne putem pisama nego elektronski, da će kablovske televizije na kućne adrese „slati“ željene filmove i muziku...
U osnovi je bilo tačno da će se automobili otključavati i startovati pomoću ključa-kartice, mada su neki od sada najsavršenijih modela i to prevazišli. „Vrlo blizu“ pogotka bilo je predviđanje da će ozonski omotač Zemlje biti uništen pa će ljudi stalno morati da koriste kreme sa faktorom zaštite 40 SPF kada borave napolju; verovalo se da će TV ekrana visoke definicije biti gotovo svuda, tako da bi učionice, dnevne sobe i kancelarije postali 4D-bioskopi (još nismo dotle stigli).
Kompletan promašaj bilo je predviđanje da će roboti-kućne pomoćnice preuzeti sav posao u kući.
Vesna Bosanac
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|