MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

potpukovnik asistent dr sci. med. Ivan Marjanović

Lečenje varikoznog sindroma RF talasima

Estetsko i trajno uklanjanje proširenih vena

Trajno otklanjanje proširenih vena moguće je jedino hirurškim putem. Za pacijente je najkomfornija i najbolje efekte daje minimalno invazivna procedura radiofrekventnim talasima, koja omogućava brz povratak svakodnevnim životnim aktivnostima, uz najbolji estetski učinak. O toj metodi za "Planetu" govori potpukovnik asistent dr sci. med. Ivan Marjanović, načelnik Kabineta za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju VMA i konsultant Bel Medic-a .

Evolucijski napredak čoveka u uspravan hod je, zbog velike opterećenosti donjih ekstremiteta, pored niza ortopedskih tegoba, uslovio i jedan široko rasprostranjen zdravstveni problem - pojavu hronično proširenih vena. I genetsko nasleđe igra veliku ulogu u razvoju ove bolesti pa je najbolje da se ona spreči zdravim načinom života. Ali, pošto to nije uvek moguće, jer najveći broj savremenih profesija čoveka primorava na dugo sedenje ili stajanje, lečenje je često jedino rešenje, posebno kod žena kojima proširenje vena predstavlja i estetski problem.

Danas se proširene vene vrlo uspešno uklanjaju radiofrekventnim (RF) talasima - minimalno invazivnom procedurom koja, uz omogućavanje brzog povratka svakodnevnim životnim aktivnostima, ima i najbolji estetski efekt. O karakteristikama varikoznog sindroma i prednostima RF u njenom lečenju za "Planetu" govori potpukovnik asistent dr sci. med. Ivan Marjanović, načelnik Kabineta za vaskularnu i endovaskularnu hirurgiju VMA i konsultant beogradske Opšte bolnice Bel Medic .

Multifaktoralno oboljenje

Smatra se da se 90 do 95 odsto venske krvi transportuje od periferije ka srcu dubokim (unutrašnjim) venskim sistemom, a svega 5 do 10 odsto površinskim venama. Termin "proširene vene" odnosi se isključivo na površinski venski sistem i označava patološko proširenje površinskih vena. Takođe, imajući u vidu

uspravan hod čoveka, statičko opterećenje i silu gravitacije, oboljenja venskog sistema se najčešće manifestuju na nogama. Prema podacima svetske medicinske literature, ovom patologijom pogođeno je više od 50 odsto ljudi; rezultati svih epidemioloških studija ukazuju na to da 30 do 50 odsto svetske populacije ima neki od oblika hronične venske insuficijencije (HVI) donjih ekstremiteta. Bolest se javlja u svim životnim dobima, od puberteta do starosti, pri čemu njena učestalost raste sa godinama, a češće se javlja kod žena (u odnosu dva do tri na prema jedan u poređenju sa muškarcima).

Govoreći o uzrocima nastanka HVI, dr Marjanović ukazuje na specifičnosti venske hemodinamike, koja se ne odigrava po istim zakonitostima kao arterijska. Venski protok je u određenoj meri uslovljen srčanom akcijom, dejstvom sile zemljine teže, i ponajviše procesom koji se naziva venska i ekstravenska "pumpa". Reč je o mišićima potkolenice i natkolenice, koji imaju značajnu ulogu u venskoj cirkulaciji, jer kontrakcijom potiskuju krv ka srcu i tako prazne vene, dok u fazi relaksacije negativan pritisak u dubokom venskom sistemu ima za posledicu tok krvi iz površinskih u duboke vene. Površinske vene se, bilo direktno ili indirektno, prazne u duboke vene posredstvom treće vrste vena, tzv. komunikantnih i perforantnih vena. Venski zalisci sprečavaju vraćanje krvi nazad, usmeravaju njen tok sa periferije ka srcu. Negativni pritisak u trbušnoj i grudnoj dupli takođe deluju kao usisna sila za duboki venski sistem, opet usmeravajući vensku krv ka srcu.

Kada dođe do poremećaja na bilo kom od ovih nivoa, razvija se hronična venska slabost koju prati hronično vensko povećanje pritiska i pojava proširenih površinskih vena nogu - varikozni sindrom . Hronična venska hipertenzija uslovljava preusmeravanje toka krvi iz dubokog u površinski venski sistem, koji ne može da primi toliku količinu krvi pa dolazi do njegovog širenja. Na segmentu vene koji je proširen dešavaju se hemodinamske promene u krvnom toku, krv sporije protiče, i takva mesta predstavljaju pogodno tle za nastanak tromba.

Uzročno (etiološki), proširene vene nogu se uopšteno dele na primarno nastale i na sekundarno nastale proširene vene. Primarni varikozni sindrom uzrokovan je slabošću zida vena ili venskih zalistaka. Sekundarno, proširene vene nogu nastaju i kao posledica drugih etioloških faktora: tromboze dubokih vena, tumora trbušne duplje, povećanog intraabdominalnog pritiska, mehaničkih povreda i opterećenja, poremećenog hormonskog statusa kod žena, nekih zapaljenskih stanja. Dr Marjanović naglašava da gotovo da nema dejstva samo jednog od tih faktora, te da je uvek reč o multifaktoralnom oboljenju. Kao dominantan etiološki faktor naš sagovornik ističe nasledni faktor, koji se pojavljuje u gotovo 80 odsto slučajeva, a među faktorima rizika posebno izdvaja profesije sa dugotrajnim statičkim opterećenjem (stajanje u mestu), izloženost izvoru toplote i gojaznost.

Stadijumi i simptomi

U zavisnosti od stadijuma HVI, karakteristični su i simptomi proširenih vena nogu. U početnim stadijumima, oboljenje je potpuno asimptomatsko; jedini problem ranog varikoznog sindroma je estetske prirode. U srednje teškom stadijumu bolesti može da dominira osećaj teških, umornih nogu, naročito na kraju dana, kao i otečene potkolenice i otečena stopala, pojava noćnih grčeva u listovima. U težim stadijumima se može javiti takozvani stazni dermatitis - crvenilo i svrab po koži potkolenica, usled otoka potkolenica i slabije vaskularizacije kože. Nelečeni dermatitis može da dobije infektivnu komponentu i da pređe u celulitis, odnosno zapaljenje kože i potkožja potkolenica.

U najtežim slučajevima, u krajnjem stadijumu HVI, dolazi do otvaranja rana na koži potkolenica, na tipičnom mestu sa unutrašnje strane donje trećine potkolenice (ulcus cruris venosum). U ovom stadijumu mogu da dominiraju jaki bolovi praćeni simptomima infektivnog oboljenja.

Ukoliko u bilo kom od stadijuma varikoznog sindroma dođe do komplikacija, do stvaranja tromba i zapaljenja variksa (tromboflebitis), među simptomima dominira bolnost zahvaćene regije praćena povišenom, kako lokalnom tako i sistemskom telesnom temperaturom. Tromboflebitis je po život bezopasno oboljenje, napominje dr Marjanović, ali zahteva dugotrajno lečenje.

Dijagnoza HVI se postavlja na osnovu anamnestičkih podataka, kliničkog pregleda i ultrazvučnog nalaza (color Doppler scan CDS). Neinvazivna CDS metoda je od velike pomoći u dijagnostikovanju, jer se tim pregledom dobija kompletan uvid u prohodnost i morfologiju i površnih i dubokih i perforantnih vena. Digitalna subtrakciona kontrastna flebografija i perfuziona scintiografija predstavljaju invazivne dijagnostičke procedure, rezervisane samo za najkompleksnija venska oboljenja i oboljenja vena koje nisu dostupne ultrazvučnom pregledu.

Minimalno invazivno lečenje

Nehirurško lečenje proširenih vena nogu obuhvata primenu medikamenata iz grupe venotonika, koji učvršćuju zid vene, kao i antiagregacionih lekova, koji smanjuju nagomilavanje trombocita i mogućnost nastanka tromba (acetil salicilna kiselina, klopidrogel i drugi). Lokalno se primenjuju različiti medikamenti koji u sebi uglavnom sadrže heparin, lek koji smanjuje mogućnost nastanka tromba (masti, gelovi, kreme, sprejevi...). Koriste se i kompresivne graduisane bandaže, čime se postiže efekt povećanog pritiska u površinskim venama, te se krv potiskuje ili put srca, ili u duboki venski sistem. Ima i drugih, uglavnom hemoreoloških medicinskih sredstava (koja smanjuju viskoznost krvi), ali njihova uloga u lečenju HVI je diskutabilna.

Dr Marjanović kaže da je cilj ovih nehirurških mera, koje se međusobno ne isključuju i jedna drugu dopunjuju, zaustavljanje daljeg napredovanja bolesti i sprečavanje komplikacija (stvaranja tromba, otoka sa staznim dermatitisom, ulcus crurisa...). Trajno otklanjanje proširenih vena je, prema njegovim rečima, moguće jedino hirurškim putem, čime se istovremeno otklanja i mogućnost da dođe do komplikacija. Dr Marjanović dodaje da se hirurškim metodama, na žalost, ne mogu lečiti i brojni uzroci nastanka oboljenja, odnosno da se mogu otkloniti samo njegove posledice - vene koje su već proširene. Kad se ima u vidu ovo poslednje, nije potrebno posebno isticati značaj minimalno invazivnih hirurških metoda, u koje se ubraja i primena radiofrekventnih talasa i, ako je moguće, daljeg preventivnog delovanja i sprečavanja ponovnog razvoja bolesti.

Radiofrekventni (RF) talasi spadaju u grupu termoablacionih metoda lečenja varikoznog sindroma. Pod dejstvom radiofrekventnih talasa se, precizira dr Marjanović, razvija povećana temperatura (oko 120 stepeni Celzijusa) koja dovodi do termičke ablacije (slepljivanja) vene. Metoda je minimalno invazivna jer, za razliku od klasične (otvorene) operacije, tokom izvođenja ove procedure nema rezova, niti oštećenje tkiva i nerava. Pacijenti se, zahvaljujući tome, brzo vraćaju uobičajenim životnim aktivnostima, estetski efekat je značajno bolji nego nakon klasične operacije a proširene vene su u potpunosti uklonjene.

Procedura se izvodi specijalnim kateterom - sondom sa RF vrhom, kojim se, pod kontrolom CDS-a, ulazi u veliku potkožnu venu ( vena saphena magna – VSM), na samom njenom početku. Kateter se sukcesivno sprovodi, uz aktiviranje sonde, celom dužinom vene, i tom prilikom se vrši termoablacija VSM i svih njenih pritoka koje su varikozno izmenjene. Procedura traje oko 30 minuta, i može da se izvodi u jednoj specifičnoj lokalnoj anesteziji (TLA). Priprema pacijenta je uobičajena, odnosno standardna za sve hirurške procedure. Nakon operacije, potrebno je da se nosi bandaža, u trajanju od 10 do 14 dana.

Da li se varikozni sindrom može ponovo javiti i nakon RF operacije? Dr Marjanović potvrđuje da se proširene vene RF metodom stopostotno uklanjaju, ali podseća na etiološku specifičnost oboljenja i činjenicu da se jednom hirurškom metodom svakako ne može delovati na brojne i po svojoj prirodi različite uzroke HVI, nego samo na njene posledice. Može da dođe do ponovnog razvoja varikoznog sindroma, kaže dr Marjanović, ali na preostalim površinskim venama. Ukazujući time na ogroman značaj preventivnog delovanja, naš sagovornik dodaje da se prevencija oboljenja venskog sistema nogu zasniva na uklanjanju uzroka HVI, te operisanim pacijentima savetuje da regulišu telesnu težinu, da izbegavaju statičko opterećenje, da kao pomoćno sredstvo koriste graduisane kompresivne bandaže, da budu fizički aktivni... Ova načela zdravog života, pa samim tim i poštede inače vrlo opterećenih nogu, važe i za zdrave ljude koji žele da izbegnu pojavu proširenih vena.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja