MEDICINA

Pripremio: Gordana Tomljenović

mr ph Nada Pevčević

Specifične analize krvi

Sve brža i preciznija laboratorijska dijagnostika

Tumor markeri, hormonski status, detekcija antitela - neke su od brojnih specifičnih analiza krvi kojima se ciljano dolazi do dijagnoze nekog organskog poremećaja ili oboljenja. O pojedinim detaljima ove široke i zanimljive teme za Planetu govori mr ph Nada Pevčević, specijalista medicinske biohemije u Bel Medic-u

Osnovne laboratorijske analize krvi obavezan su deo sistematskih pregleda, ali i većine inicijalnih dijagnostičkih pregleda kod gotovo 90 odsto pacijenata koji se javljaju domovima zdravlja i lekarima opšte medicine. Kompletna krvna slika, sedimentacija eritrocita, nivo šećera i masnoća u krvi („dobar“ HDL holesterol, „loš“ LDL holesterol, trigliceridi) parametri su koji omogućavaju redovnu kontrolu zdravlja i onda kad pacijent nema nikakve tegobe. Rezultati laboratorijskih, biohemijskih analiza krvi, takođe su podaci koji omogućavaju lekaru da potvrdi neku dijagnozu, ili ga usmeravaju u kom pravcu treba da planira dopunsku dijagnostiku kako bi postavio tačnu dijagnozu. U ovom drugom slučaju mahom je reč o specijalističkim pregledima i specifičnim analizama krvi koje su deo ciljanih pregleda kod sumnje na oboljenje nekog organa ili organskog sistema.

Mr ph Nada Pevčević, specijalista medicinske biohemije u beogradskoj Opštoj bolnici Bel Medic, kaže da se laboratorijska dijagnostika, kao i sve druge oblasti medicine, poslednjih decenija munjevito razvijala pa se danas radi i niz specifičnih analiza krvi koje omogućavaju brzu i preciznu dijagnostiku. Specifične analize krvi sastavni su deo laboratorijskih analiza koje danas obezbeđuju više od 1000 parametara i pokrivaju sve oblasti medicine, omogućavajući da pacijent u najkraćem roku dobije rezultate neophodne za postavljanje dijagnoze, praćenje toka bolesti ili procenu efikasnosti primenjene terapije.

Tumor markeri

Tumor markeri (TM) su supstance koje se stvaraju u tumorima ili drugim ćelijama organizma kao odgovor na postojanje karcinoma ili benignog tumora. Oni mogu biti različitog sastava - specifični proteini, enzimi, izoenzimi, hormoni - te se u skladu s tim identifikuju različitim metodama (enzimskim, imunološkim, radioimuno hemiluminiscentnim…), a savremena laboratorijska aparatura omogućava brzo i tačno određivanje povećanih vrednosti TM.

Mr ph Pevćević napominje da se one pojavljuju ne samo kod karcinoma (ili benignih tumora) već i kod zapaljenskih reakcija organizma, s tom razlikom što se posle antizapaljenjske terapije TM vraća u okvire normalnih vrednosti, dok kod tumora one sve više rastu. Drugim rečima, TM nisu dovoljno specifični (samo za određeni organ) ni dovoljno osetljivi da bi se koristili kao skrining metoda za otkrivanje kancera, već se koriste kao pomoć u nizu dijagnostičkih procedura, kao potvrda dijagnoze. Kod sumnje na tumor, prvo se radi biopsija tumora i patohistološki nalaz, ultrazvučni i skenerski pregled ili magneta rezonanca, pa tek nakon toga TM, inače vrlo korisni za praćenje efikasnosti terapije i recidiva tumora.

TM su brojni; mr ph Pevčević navodi samo neke od njih. Povišene koncentracija takozvanog CEA su, na primer, vidljive kod karcinoma debelog creva, karcinoma pankreasa, tumora želuca, melanoma, limfoma, tumora bubrega, jajnika, pluća i dojke; povišene koncentracije Ca-125 se nalaze kod karcinoma jetre i karcinoma jajnika, a taj TM je povišen i u drugim malignim bolestima uključujući karcinom endometrijuma, pankreasa, dojke, pluća i debelog creva; Ca 19-9 je povišen kod karcinoma debelog creva, karcinoma gušterače, kod bolesti i poremećaja jetre; Ca 15-3 u povišenim koncentracijama ukazuje na karcinom dojke i dobroćudne tumore dojke, kao i karcinome pluća, jajnika i prostate; Ca 27-29 je povišen kod karcinoma dojke, a prostatični specifični antigen (PSA) kod karcinoma prostate i benigne hipertrofije prostate; humani horionski gonadotropin (HCG) je glikoprotein koji normalno proizvodi posteljica tokom trudnoće, ali se on pojavljuje i kod karcinoma pluća, janika i digestivnog trakta, a kod muškaraca kod karcinoma testisa; laktat dehodrogenaza (LDH) je enzim koji se normalno nalazi u organizmu, ali je povišen kod gotovo svih karcinoma.

Neuron specifična enolaza (NSE) se koristi kao TM za neuroblastom i karcinom malih ćelija pluća (mikrocelularni karcinom), melanom, karcinom štitne žlezde, bubrega, testisa i pankreasa; CA 72-4 se koristi za dijagnostikovanje malignih bolesti pankreasa, želuca, debelog creva, dojke, ovarijuma, grlića materice, endometrijuma, žuči; CYFRA 21-1 je TM karakterističan za plućno tkivo, a SCC za skvamozne ćelije karcinoma uterusa, cerviksa (grlića materice), vulve, pluća, glave, vrata i ezofagusa; protein S-100 se nalazi kod melanoma, glioma, karcinoma tiroidne žlezde i bubrega; HE4 kod karcinoma jajnika; Beta 2 mikroglobulin kod limfoma; Ca50 kod kancera debelog creva; TATI kod kancera grlića materice; UBC kod kancera mokraćne bešike; ACE kod sarkoidoze, a Melanin kod melanoma...

Hormonski status

Gotovo da nema organskog procesa koji nije neposredno ili posredno pod uticajem jednog ili više hormona. Hormoni kontrolišu i obezbeđuju rast i razvoj različitih tkiva, organa i celokupnog organizma, regulišu i održavaju metabolizam i normalno funkcionisanje organa, pri čemu svaki od njih ima specifične uticaje na rad pojedinih organa. Deluju u vrlo malim količinama i obično su produkti sekrecije endokrinih žlezda, a do ciljnih tkiva ili organa stižu putem krvi. Današnja laboratorijska dijagnostika u stanju je da, analizom krvi, odredi većinu hormona koje proizvodi ljudski organizam, i time pomogne otkrivanje poremećaja u radu endokrinih žlezda. Usled n edostatka, smanjenog ili povećanog lučenja hormona, mogu da nastanu promene u hemijskim reakcijama koje remete metabolizam i tako izazivaju razne poremećaje i bolesti. U cilju dijagnostikovanja i lečenja bilo kog disbalansa u organizmu, prvo se određuje hormonski status, a eventualni nedostaci nadoknađuju se sintetskim hormonima.

U laboratoriji se, između ostalih, određuju koncentracije hormona hipofize: ACTH (koji stimuliše nadbubrežnu žlezdu da luči kortikosteroide za regulaciju čitavog niza metabolizama), LH i FSH (podstiču lučenje polnih hormona testosterona i estrogena - progesterona i estradiola), TSH (podstiče lučenje hormona štitne žlezde - T3 trijodtironina i T4 tiroksina, a laboratorijski se određuju i FT3 i FT4, slobodne frakcije hormona T3 i T4), LTH - prolaktin (stimuliše lučenje mlečnih žlezda), STH - hormon rasta (stimuliše nastajanje proteina i nukleinskih kiselina), oksitocin (pojačava kontrakcije pri porođaju i stimuliše lučenje mleka) i vazopresin ADH antidiuretski hormone (povećava krvni pritisak i smanjuje lučenje mokraće putem bubrega).

Mr ph Pevčević izdvaja i PTH - parat hormon (reguliše metabolizam kalcijuma i fosfora, funkcionisanje nervnog i mišićnog sistema i skeleta) koji luče paratiroidne žlezde; hormone pankreasa, insulin (smanjuje koncentraciju glukoze u krvi) i glukagon (povećava koncentraciju glukoze u krvi i podstiče razgradnju masti); BetaHCG, humani horionski gonadotropin, za rano otkrivanje trudnoće vrlo značajan hormon koji je produkt tkiva posteljice bebe; leptin, hormon adipoznog porekla (potiče iz masnog tkiva), poznat i kao hormon gojaznosti, koji reguliše unos i potrošnju energije putem uvećanja apetita; grelin, hormon gladi koji nastaje u želucu i stimuliše apetit. Laboratorijski se određuju i koncentracije svih polnih hormona, kao i Anti -Mullerian hormon (AMH), čiji nivo pouzdano ukazuje na reproduktivni potencijal jajnika.

Antitela i nepoželjni geni 

Govoreći o novijim specifičnim analizama krvi, mr ph Pevčević podseća da se u cirkulaciji mogu naći i antitela (imunoglobulini), proteini koje produkuje imuni sistem kao odgovor na prisustvo stranih proteina i drugih molekula. Ali, imuni sistem nije uvek u stanju da prepozna stranu ćeliju, pa se dešava da proizvodi i autoantitela koja napadaju sopstveni organizam i izazivaju inflamacije, oštećenja, mnogobrojne autoimune bolesti. Ovim problemima bavi se imunologija koja, posredstvom laboratorijskih analiza, ciljano traga za određenim antitelima i na osnovu toga postavlja dijagnozu. Imunoglobulini ukazuju na alergijske reakcije organizma. Kod intolerancije na hranu se, na primer, traga za specifičnim imunoglobulinima IgE - nutritivni alergeni , a utvrđuju se i inhalacioni alergeni.

Lančana reakcija polimeraze (PCR tehnika) je jedna od novijih metoda kojom se detektuju virusi, bakterije i paraziti na osnovu prisustva njihovog genetskog materijala. Pomoću PCR se kopira i umnožava molekul DNK, pa se njome otkriva i DNK parazita ili bakterije, radi dijagnostikovanja infektivnih bolesti. PCR se koristi i u detekciji naslednih oboljenja, identifikaciji genetskog otiska, testiranju očinstva, forenzičkim analizama, u perinatalnoj dijagnostici...Ova metoda pomaže genetici da otkrije ima li pacijent određeni gen koji ga predisponira za neku bolest. BRCA 1 i BRCA 2 su, na primer, geni koji ukazuju na sklonost ka razvoju karcinoma jajnika ili dojke, a FTO je gen gojaznosti.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja