MUZEJI
Pripremila: Dubravka Marić
Ka konceptu integralne zaštite kulturne baštine
Istorija tehnike u zgradi termoelektrane
U Galeriji nauke i tehnike SANU, u Beogradu, 8. maja otvorena je izložba „Kapetani reka i mora - Srbija i Boka Kotorska“, koju priređuje Muzej nauke i tehnike iz Beograda. Ova izložba je imala premijeru prošle godine u Tivtu, Kotoru, Herceg Novom i Budvi. Istovremeno, u prostoru samog MNT-a u Skenderbegovoj 51, od 15. aprila gostuje uzvratna izložba Pomorskog muzeja Crne Gore „Kapetani Boke Kotorske“.
Da i institucije, naročito one koje se bave zaštitom kulturnih dobara moraju, kao i pojedinci, da često same preduzmu prvi korak kako bi im neko pomogao, dokazuje i priča o Muzeju nauke i tehnike.
- Ta 2010. je važna ne samo zato što je Muzej otvoren za javnost nego i zato što je sama postavka otvorila mogućnost za sve druge programe, čiju je realizaciju onemogućavao nedostatak prostora - reči su direktorke Muzeja nauke i tehnike, Sonje Zimonić. - Muzej je u trenutku svog otvaranja, 2009. godine, imao mnogo više razloga da ostane zatvoren. Naša ideja bila je da je nemoguće tražiti sponzore i investicije za muzej koji je zatvoren. U tom slučaju morate ili sačekati bolje vreme ili da vam neko pokuca na vrata i ponudi novac. Zato smo odlučili da ga proglasimo otvorenim sa određenim programom, da na taj način mi načinimo prvi korak. Kad sa nekakvim programom otvorite muzej, ma kakav bio taj program, vi kompletnoj javnosti omogućavate da vidi u kakvim uslovima radite i gde se to čuva i štiti kulturna baština. Onog trenutka kada je Muzej nauke i tehnike bio otvoren za javnost, počela su da stižu sponzorstva i donatorstva.
Drugi krug, drugi korak
Priča o ovom muzeju počela je 1989. kada je osnovan na inicijativu SANU i akademika Aleksandra Despića, tako da se sve do 1996. nalazio se u sklopu Akademije. Od tada pa do 2005. bio je smešten u iznajmljenom prostoru u ulici Đure Jakšića 9, a od 2006. nalazi se u sopstvenom prostoru u Skenderbegovoj 51, i to u zgradi od istorijske vrednosti. Reč je o nekadašnjoj termoelektrani na Dorćolu iz 1927. koja je veoma kratko služila za proizvodnju električne energije, a sama je bila podignuta na mestu gde se već nalazila prva TE u Srbiji iz 1893. godine.
Muzej nauke i tehnike je 1989. imao 12 osnivača, privrednih subjekata, a od 2003. preuzela ga je Republika Srbija, i nalazi se na njenom budžetu. Muzej je 2009. otvoren za javnost. Tada je bio osposobljen samo deo prostora na prvom spratu, a postavka je bila predstavljena kroz fondove Zajednice naučno-tehničkih muzeja Srbije, da bi već 2010. ceo prostor mogao da služi u muzejske svrhe. Međutim, to je iziskivalo ogromne investicije - popravku krova, postavljanje električnih instalacija...Ovaj posao još nije završen.
- Iako smo načinili taj prvi korak, problemi su ostali. Dečiji muzej, koji je otvoren prošle godine, još nema grejanje! Za septembar planiramo otvaranje novog prostora od 400 m2, koji će u sadržajnom smislu biti nešto novo u regionu. Želeli smo da bude otvoren u maju, ali je potrebno uvesti električne instalacije, grejanje... Ogromni su to napori - kaže Sonja Zimonić. - To što se događalo 2010. nazvali smo „Drugi krug“, u smislu drugog koraka ka stalnoj postavci u okviru projekta rekonstrukcije i dogradnje MNT-a, arhitekte Borisa Podreke. U ovom trenutku, možemo da se nadamo da će do rekonstrukcije i dogradnje doći, pošto od 2009. nemamo nikakvu informaciju o tome šta se dešava u vezi s tim. Do tada će se ova postavka sa više od 400 izložbenih predmeta i dalje nalaziti na prvom spratu, obuhvatajući izbor od oko 6.000 predmeta iz muzejskog fonda, uslovljen različitim faktorima, kao što su težina predmeta i mogućnost njihovog transporta na prvi sprat. Zbog toga se može reći da je aktuelna stalna postavka uslovljena tehničkim faktorima, pa tako u njoj nedostaju masivni eksponati kao što su parne i poljoprivredne mašine ili vozila. Od 2010. u tom prostoru došlo je do 'vatrometa' raznovrsnih programa - predavanja, bilo pojedinačnih, bilo u okviru tematskih ciklusa, koji se odigravaju jednom sedmično svakog meseca sa eminentnim predavačima. Budući da se u okviru postavke nalaze i orgulje iz 1926. koje su jedine u Srbiji izvan crkvenih objekata, ovde se održavaju koncerti studenata Muzičke akademije.
O rođendanima i parobrodima
Deca školskog uzrasta učestvuju u različitim radionicama, a od početka ove godine Muzej organizuje i rođendanske proslave u formi radionica, gde deca na zabavan i kreativan način mogu da proslave rođendan. Prošle godine otvorena je i stalna postavka „Istorija medicine u Srbiji“, koju čine predmeti, arhivska i bibliotečka građa nekadašnjeg Muzeja Srpskog lekarskog društva, koji je pripojen Muzeju nauke i tehnike. Deo Fonda MNT-a čine i audio, odnosno video zapisi i stručna biblioteka koja radi od 9 do 17 sati svakog dana i dostupna je svima. U njoj se nalaze i publikacije koje izdaje Muzej, kao što su Časopis za istoriju nauke „Flogiston“, koji izlazi jednom godišnje, i glasilo Zajednice naučno-tehničkih muzeja Srbije „Navoj“, koji izlazi dva puta godišnje na srpskom i engleskom jeziku. Planira se i pokretanje edicije kustoskih radova namenjene saradnicima MNT-a. Muzej je prošlog septembra bio domaćin konferencije Unije tehničkih muzeja Srednje Evrope, a direktorka MNT-a, Sonja Zimonić tom prilikom je izabrana za njenog predsednika, što je svako i međunarodno priznanje za ovu instituciju.
- Zajedno sa Ministarstvom kulture RS, 2007. utvrdili smo protokol o saradnji sa svim zavodima za zaštitu spomenika kulture, čiji smo trenutno jedini potpisnici među muzejima. Reč je o uvođenju koncepta integralne zaštite, s obzirom na to da zavodi štite objekte koji su nepokretna kulturna dobra, a muzeji sadržaj tj. pokretna kulturna dobra. Takva rigidnost u shvatanju zaštite kulturne baštine je pogubna, posmatrano iz ugla šta se sve može zaštiti - ukazuje Sonja Zimonić i dodaje da u Srbiji toga ima mnogo: malih elektrana, crpnih stanica, pruga, a to su samo neki primeri.
Interesantno je da je MNT 2006. stavio pod zaštitu četiri preostala parobroda u Srbiji („Srbija“, „Župa“, „Vojvodina“ i „Car Nikola“), od kojih se dva nalaze kod Beograda, a dva kod Kladova, i to da ih neko ne bi slučajno isekao, a sa idejom da se stave u funkciju - makar da ljudi mogu da vide ova dobra od velike kulturne i istorijske vrednosti.
Dubravka Marić
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
|