ELEKTRONIKA

Pripremio: S. Andrić

Društvene mreže

Četiri sile digitalnog života

Epl, Gugl, Amazon i Fejsbuk spadaju u najvažnije kompanije sadašnjice. Promenili su naš svakodnevni život i način razmišljanja kao retko ko pre toga. Podelili su najpre digitalni svet, a sada se bore jedne protiv drugih.

  Ideje, pronalasci, patenti - sve je to lepo i dobro, ali važniji je novac, tačnije nezamisliva količina novca. Fejsbuk grupa, na primer, danas vredi 100 milijardi dolara, iako je osnovana tek 2004. godine. Kada je objavljeno da će Fejsbuk izaći na berzu, berzanski listovi pisali su o “mega početnoj javnoj ponudi” i “Fejsbuk groznici”.

Ova društvena mreža (DM), zajedno sa Amazonom, Guglom i Eplom , čini kvartet najbitnijih internet kompanija u svetu. Tržišna vrednost Gugla je 200 milijardi, Amazona 90 milijardi, a vrednost Epla , proizvođača ajfona, ajpoda i ajpeda, na berzi dostiže cenu od 360 milijardi dolara!

Kada Epl predstavi novu verziju ajfona, svet to posmatra kao da niko nije napravio telefon sa internet priključkom. Od Gugla , giganta u pretraživanju, strahuju mnoge firme slične branše. Amazon je odavno sinonim za kupovinu od kuće putem interneta, a društvena mreža Fejsbuk se ugnezdila u privatni život miliardu ljudi. Zajedno, velika četvorka dolazi do obračunate vrednosti kompanija od 750 milijardi dolara.

Epl, Gugl, Amazon i Fejsbuk podupiru trenutno američku državu, i to ne samo vojnu industriju već ekonomiju i kulturu. Svemirski brodovi više ne lete, auto industriji ne ide dobro, Vol strit se ljulja. Amerika više nije ono što je bila. Pa ipak, sve to drugačije izgleda kada je reč o tako preciznim proizvodima Epla , neverovatnim inovacijama Gugla , onlajn kupovini u roku od jedne sekunde preko Amazona i negovanju prijateljstva putem Fejsbuka .

Kome pripada budućnost?

Među četiri super sile digitalnog života nema mira. Ni jednoj postignuto nije dovoljno. Četvorka se bori na vebu i na taj način vlada svetom. Kome pripada budućnost?

Gugl pritiska Epl na tržištu mobilnih telefona. Fejsbuk će postati moćniji od Gugla kao pretraživača. Epl teži da osvoji televizijsko tržište, da udari na Gugl i da uz pomoć Jutjuba dominira svetom internet filmova.

A ostatak sveta? Ova četvorka praktično jednom rukom osvaja i poslednji delić našeg života, kulture i privrede. Četiri pojedinačne upečatljive uspešne priče stapaju se u jednu, koja s jedne strane fascinira a s druge deluje deluje zastrašujuće. To je istorijska promena na sveprisutnom internetu. Njihovo nadmetanje nije samo borba korporacija oko vrha, više je reč o tome šta danas internet radi sa našom kulturom, svakodnevnim životom, našim umovima, koji će ideali važiti u budućnosti, koje ideologije.

Internet nema ni cilj, ni volju, ni moral. Ljudi i kompanije su stvorili veb, na njemu probaju svoje ideje i to osvaja. Niko nije u tome uspešniji do Epla, Gugla, Amazona i Fejsbuka . Nije slučajno da mreža danas izgleda kao tvorevina ova četiri koncerna.

Gugl: ukupno znanje

Gugl je danas ono što je bila tekuća voda u domaćinstvu pre sto godina: svakodnevna revolucija, na šta se čovek tako navikao, da niko više i ne ceni čudo koje stoji iza njega. Doduše, više se niko ne smeje izjavi Sergeja Brina i Larija Pejdža, osnivača Gugla : „Učiniti svetske informacije dostupnim i korisnim”.

S druge strane, niko se više ne iščuđava kad može da sleti posredstvom Google Earth -a na bilo koje mesto na planeti, praktično iz svemira. Kad pomoću mobilnog telefona može da skenira nebo i istovremeno dobije objašnjenje koje zvezde tamo vidi. Kad mu je čitava biblioteka na raspolaganju onlajn.

Ukupno znanje dostupno preko bilo kog internet pretraživača postalo je svakodnevica. To što Gugl procenjuje značaj nekog veb sajta uz pomoć više od 200 kriterijuma i svakog dana odgovori na više od milijardu pitanja naglo je postalo nešto prirodno.

Ko se približava avionom Gugl korporaciji, gigantu smeštenom u gradu Mauntin Vju, Kalifornija, nailazi na idiličnu sliku. To je nešto poput poruke zasađene u pejzažu - mi smo šareni, zabavni i dobro raspoloženi, mi smo dobri momci! Svuda su parkirani šareni bicikli, koji su na raspolaganju svakom saradniku. Tu su teren za odbojku na plaži i bazen. U barovima između lampi, sofa i bilijarskih stolova, zaposleni se osvežavaju limunadom i grickaju štapiće od muslija da povrate energiju. Čak i obojen i oslikan kancelarijski nameštaj ne može da sakrije činjenicu da je Gugl globalna kompanija koja zgrće milijarde.

Kada je Erik Šmit, predsednik Upravnog odbora Gugla , tokom nedavne posete Nemačkoj, predstavio planove svoje kompanije, ispao je kao dobročinitelj čovečanstva. Amerikanac se zanosio budućnošću Gugl-automobila, koji bi bili pod kompjuterskom kontrolom, i Gugl-telefona koji bi radili kao simultani prevodioci. Čovek budućnosti, podrhtavao je Šmitov glas, nikada neće biti sam, nikada se neće dosađivati i imaće sve informacije i kontakte pritiskom jednog prsta.

Bila je to, u zavisnosti od perspektive, vizija Gugl-raja ili Gugl-pakla, u kojoj preduzeće radi nešto u svojoj tajnoj laboratoriji. Tamo bi se, pored automobila usmeravanih pomoću robota, proizvodili i frižideri, koji bi odmah isporučivali robu koja nedostaje, i tanjiri koji bi preko interneta javljali šta je neko upravo jeo. Pojedinac je samo prvi zamah u beskrajnom prostranstvu informacija. Kada bi Gugl svoju pretragu ubrzao samo dve do pet sekundi, to bi čovečanstvu uštedelo sto hiljada godina. “Mi ćemo vam vratiti vreme”, uzviknuo je Šmit.

Epl: ukupna mobilnost

Martin Lindstrom, jedan od najcenjenijih svetskih gurua u oblasti marketinga, istraživao je aktivnosti mozga vlasnika ajfona. On i njegovi saradnici hteli su da saznaju može li mobilni telefon da stvori zavisnost poput droge, alkohola ili cigareta. Poigravali su se mnogim video i audio snimcima ajfona I posmatrali kako je mozak volontera reagovao. Na Lindstromovo iznenađenje, nisu bile aktivne veze koje su upućivale na opsesivno ponašanje, nešto kao kod zavisnosti od kockanja. Umesto toga, blesnule su regije mozga odgovorne za ljubav i naklonost. Mozgovi volontera su reagovali na ajfon kao na prisustvo najmilijih.

Epl je od mobilnog telefona stvorio nešto što je više od zavisnosti. On je postao životni partner, stalni i omiljeni pratilac, prijatelj. Epl je takav razvoj napravio gotovo jednom rukom. Dok se ajfon 2007. godine nije pojavio na tržištu, mobilni telefoni su bili obični prenosni telefonski aparati. Doduše, proizvođači su godinama pokušavali da ubedi kupce da surfuju internetom pomoću svog mobilnog telefona. Svi pokušaji su bili bezuspešni.

Uspeh je bio povezan sa jednim imenon: Stiv Džobs. On nikada nije želeo da napravi samo tehničke proizvode za široku upotrebu već da promeni način života. Ali tako što bi se život povinovao proizvodima njegove kompanije.

„Ne možete jednostavno da pitate potrošače šta žele i onda da pokušate da im to isto date. Dok se napravi novi proizvod, poželite nešto novo“, rekao je Džobs.

Epl je napravio telefon sa kojim se može biti mobilan, na svakom mestu i u svako vreme, može se surfovati na internetu, gledati video materijali, diktirati tekstovi, unositi datumi, fotografisati… Naravno, Epl nije izmislio ukupnu mobilnost. Tek sa ajpodom, ajfonom i ajpedom, on je doživeo svoj proboj i, u roku od nekoliko godina, revolucionarno promenio naše živote i internet. Veb je sad svuda.

Stiv Džobs više nije živ, a globalna zajednica Epl fanova može se utešiti činjenicom da je on, i pre nego što su njegovi biografi otkrili, imao spremljen veliki projekat: “Želim da stvorim integrisani televizor, prilično jednostavan za korišćenje”.

Da li je industrija televizora od više milijardi dolara sledeći cilj? U Eplu su uvek tajanstveni, ali sve više se priča o tome da bi se već krajem 2012. ova moćna industrija mogla razviti. Još jednom kompanija pokušava da reši problem na kome su drugi godinama radili. I sam Gugl , vlasnik Jutjuba , najvećeg svetskog video portala na internetu, uzalud pokušava da se probije na TV tržište. Čitava ta stvara je previše komlikovana za većinu krajnjih korisnika. A Džobs je obećao najjednostavniji korisnički interfejs koji se može zamisliti.

Fejsbuk: potpuna transparentnost

San Marka Cukerberga, osnivača Fejsbuka , nije da pravi kompjuter ili telefon. Njegov rad je jedan jedini portal. Ali kakav! Najveći klub koji je svet ikada video, samo što se on danas zove društvena mreža.

U proseku, svaki treći građanin sveta koji ima pristup internetu je na ovoj mreži. Fejsbuk više nije samo lider na tržištu DM, već će milijardi korisnika omogućiti zamenu kompletne mreže. Ko je korisnik Fejsbuka , moći će na njemu da radi sve što i na internetu. To je plan.

Cukerberg ima 27 godina, a kad se negde pojavi obično je u farmerkama, patikama i crnoj dukserici sa kapuljačom.

Regrutovanje novih korisnika nije više tako važno. To je bio zadatak prethodnih pet godina. Sad je cilj da se produbi posvećenost članova. Bila je to najava sledećeg koraka na putu ka potpunoj transparentnosti. Do sada Cukerberg polako dozira: ime, godine, status, možda posao, hobi ili omiljena muzika. Fejsbuk će učiniti vidljivim čitav život svojih korisnika. Za ovu namenu kompanija je stvorila novu funkciju, takozvanu „hroniku“. Cuk kao osnivač vodio je budućnost Fejsbuka na svom sopstvenom primeru - poput neke vrsta životnog albuma, od dečijih do školskih fotografija, do onih na kojima su uslikana samostalno kuvana jela. Potpuno transparentan život.

Sa Fejsbukom svako ko koristi novu funkciju deli svoje podatke koji završavaju na serverima kompanija. Životne hronike će učiniti mnogo više nego ranije ciljano oglašavanje, jer što više Fejsbuk bude znao o svojim korisnicima, to će mnogo više vredeti industrija oglašavanja. U tome je moć oglašavanja na Fejsbuku , a kompanija time postaje još dragocenija.

Amazon: potpuna raspoloživost

„Kindl“, nova verzija čitača elektronskih knjiga na Amazonu , mogla bi promeniti kulturu, poput Guglovog ajfona ili dugmeta „like“ na Fejsbuku . Jer „kindl“ učestvuje u revoluciji možda do sada najbitnije kulturne tehnike - čitanja. To je elektronska knjiga koja može da uskladišti oko 1.400 knjiga, a lagana je kao mobilni telefon.

Superiorna je u odnosu na bilo koju štampanu knjigu. Ko ne razume reč, samo klikne i dobije objašnjenje. Ono što je važno čitalac može da obeleži. Ali, ako ta obeležja može direktno da pokaže čitaocima koji čitaju istu knjigu, onda je to nešto posebno. To se onda zove „društveno čitanje“.

Čak i bez “kindla”, knjiga je uvek sa vama. Ko uveče zaspi u krevetu sa “kindlom” na 192. strani i svoj uređaj ostavi kod kuće, moći će ujutru, u prevozu da nastavi da čita na svom mobilnom telefonu od mesta gde je prethodne večeri stao.

Džef Bezos, osnivač i direktor Amazona , više puta je priznao da postoji malo toga što može da zadovolji njegov apetit za nečim novim. Njegova strategija je vrlo jednostavna: da kupce „kindla“ navede da postanu stalne mušterije elektronskih knjiga. Aparat se prodaje po subencionisanim cenama, a najjeftiniji model košta 79 dolara. Amazon želi kupce, poput Epla i Fejsbuka , samo za sebe. Amazon knjige su napravljene za Amazon čitaoce i ne odgovaraju drugim uređajima.

Kupcima to i nije bitno. Amazon je prodao “kindle” prošle godine u više od šest miliona primeraka. Ali to nije prva kulturna revolucija za koju je Bezos odgovoran. U jednom trenutku on je napravio automat za prodaju na internetu, dok su u drugim zemljama još uvek štampani prodajni katalozi. Najpre je to bila onlajn prodaja knjiga, da bi danas prodavao sve i svašta, od igle do lokomotive. I sve je u svakom trenutku, na svakom mestu i svakome dostupno. Njegova kompanija je najveća onlajn robna kuća na svetu.

Potpuna dostupnost sve robe i zadovoljstava na svetu - Bezos je približio čovečanstvo ovom konzumentskom snu. Od samog početka išao je direktno ka svojoj konkurenciji. Iznajmio je nešto poput mobilnih bilbordova koje je pozicionirao direktno ispred knjižara sa natpisom: „Da li ste pronašli knjigu koju tražite?-www.amazon.com“.  

Borba

Digitalni kosmos je duboko podeljen između Gugla, Epla, Fejbuka i Amazona uz obrt koji doseže milijarde. Sad svako ide na to da drugome preotme teritoriju. Džef Bezos odavno više ne ulaže samo u knjižare. Amazon je u Americi počeo prodaju “kindl fajera”, odnosno tableta, zasnovanih na androidu, koji koštaju 199 dolara. To je direktni napad na Epl , iako Bezos sve to ublažava stavom da i Amazon i Epl imaju na desetine proizvoda.

Između četiri giganta besni konkurencija u kojoj bi iz kvarteta uskoro mogao nastati trio, duet ili možda solo. Ili bi iznenada ni iz čega mogao da izroni peti konkurent?

Svaka od ove četiri kompanije pruža korisnicima delić više komfora, oduzimajući im pri tom deo slobode. Amazon i Epl važe za zatvorene sisteme koji svoje kupce ne žele da ostave na miru. Filozofija Gugla je neobična jer je s jedne strane kompaniji potrebna slobodna mreža, a sa druge informacije o svojim korisnicima zadržava samo za sebe. Fejsbuk ne znači u krajnjoj liniji stalno napuštanje privatnosti već izlazak mreže u javnost. Nije ni čudo što niko nikome ne veruje, svako svakoga uhodi, a jedni druge ponekad čak i mrze. Stiv Džobs je do samog kraja bio neverovatno ljut na Gugl , jer je njegov mobilni operativni sistem android navodno plagijat ajfona. “Uništiću android jer je to ukradeni proizvod. Spreman sam da započnem termonuklearni rat”, piše u njegovoj autorizovanoj biografiji.

Njegov bes je bio razumljiv. Gugl je počeo lov na vladavinu Eplovih „pametnih telefona“. Android-operativni sistem, koji je razvio Endi Rubin, radi na više od 300 vrsta mobilnih telefona i tableta, za razliku od Epla , i zato se mnogo brže širi.

Rubin i njegov tim napadaju i imaju sopstvenu viziju o tome šta će raditi mobilni telefoni u budućnosti, za dobrobit čovečanstva. Radi na tome da se ajfon jednostavno zaboravi. Milion android telefona mogu delovati u budućnosti poput milion malih aparata za merenje koji utvrđuju globalnu temperaturu, vlažnost i zagađenje vazduha.

Ljudi odavno ne koriste internet samo u potrazi za znanjem, oni preko ovog medija žele da učestvuju u životu svojih prijatelja. Koliko je Fejsbuk postao opasan za Gugl , često se može videti i u nekim apsurdnim bitkama koje međusobno vode zaposleni. Gugl ponekad pokušava bonusom od nekoliko miliona dolara da ubedi svoje rukovodioce da ostanu. Čak i sami zaposleni su jedni drugima konkurencija. Gugl programeri su tražili isplatu bonusa od 500.000 dolara i povećanje plata u proseku za 15 % - samo da ne promene poslodavca.

Gugl je razvio sopstveni servis, sličan Fejsbuku , nazvan Gugl plus . Gugl ne posmatra ovaj servis kao poseban veb sajt već kao mogućnost za produbljivanje svog odnosa sa milijardama postojećih korisnika. Proizvod je došao suviše kasno da slomi globalnu dominaciju kompanije Cukerberga. Međutim, stvari postaju još gore: pritisak koji Fejsbuk vrši na Gugl je toliko veliki da ova kompanija želi da promeni svoj pretraživač, srce svog rada.

Borba između Fejsbuka i Gugla je zapravo bitka za svakog internet korisnika, smatra bivši programer Epla Džon Kalas. On ima i simpatično poređenje po kome smo svi mi u očima korporacija samo glavice salate.

„ Ne plaćamo mi za njihove usluge. Korisnici Gugla, Fejsbuka i ostalih korporacija su kompanije koje postavljaju oglase. Ove kompanije kupuju nas, naš izgled, našu pažnju. Mi smo proizvod. Sasvim razumljivo je da su Gugl i Fejsbuk zaintersovani za dobrobit svojih korisnika, slično kao što je i seljak koji se bavi povrćem zainteresovan za svoje glavice salata“, smatra Kalas.

Novi dometi

Kada je Stiv Džobs preminuo, Tim Kuk, njegov naslednik postao je taj koji mora da dokaže da Epl vredi stotine milijardi evra bez svog proslavljenog osnivača i da će u budućnosti pokazati još revolucionarnije ideje.

Govorio je mirno, suzdržanih emocija, ne bi li prikrio teret koji će nositi kao Džobsov naslednik. A onda je poslao poslednju poruku osnivača firme: nemojte postati poput Diznija. Džobsova vizija je bila da se kompaniji, posle njegove smrti, ne desi isto kao i industriji crtanih filmova posle smrti Volta Diznija. Svi su se stalno muvali po hodnicima i neprestano pitali šta bi Volt sada uradio. Nikada ne pitajte šta bi Džobs sada uradio, tako je glasila poslednja želja osnivača. Bile su to lepe poslednje reči, ali način na koji je Kuk ispričao ovu priču otkriva da je strah koji Epl ima veliki i jedva da neko pita kakva je namera ovog novog. Svi pitaju šta je poslednje na čemu je onaj stari radio.

Ne bi bilo ništa neobično da Epl bez svog osnivača i idejnog tvorca više ne napreduje i da se za nekoliko godina o njemu priča samo u prošlom vremenu. Nekada su Microsoft, Yahoo i Myspace takođe važili kao nepobedivi. A onda su se pojavile kineske internet kompanije. Na zapadu, one su praktično nepoznate, ali brzo se razvijaju i uskoro bi mogle da pokušaju da probiju američku dominaciju. Preti jedna potpuno nova dimenzija borbe za veb i za svet.

Ima indicija da je najbolje vreme za Epl davno prošlo i da će se u narednim godinama pojaviti novi akter u vrhu kvarteta - Fejsbuk . Ako pitate menadžere DM po čemu se njihova firma razlikuje od ostalih veb džinova, na primer AOL -a, tek onda ćete shvatiti šta je Fejsbuk i zašto se ostali iz ovog kvarteta tako pribojavaju. Fejsbuk nije internet firma već jedan kvazi grad na internetu, Cukerberg republika. Ona ne nudi ništa osim jednog: infrastrukturu za kompletan onlajn život za milione Fejsbuk građana.

Greška AOL -a je, tako kažu, što je sve hteo sam da uradi, poput glomazne administracije u socijalizmu. Fejsbuk , s druge strane, ima samo suverenitet nad svojom kvazi državom u mreži i ostavlja drugim firmama slobodu da programiraju platforme ne bi li dobili beskonačno mnogo korisnika, a sa njima i njihove novčanike.

Kompanija zadržava 30 % prodaje, što je neka vrsta igre provajdera sa Fejsbuk korisnicima. To je finansijski isplativo i čitavu ovu tvorevinu čini fleksibilnom i inovativnom. Zbog nove strategije koju Fejsbuk isprobava, Gugl, Amazon i Epl strahuju da neće moći da se nose sa tim. Dominacija kompanije Cukerberg je već sada, među mladim internet korisnicima, ogromna.

Jedino što Fejsbuku fali do totalne autonomije jeste sopstvena valuta. Ali već se radi na tzv. Fejsbuk kreditu. Prvi testovi krenuli su u maju 2009. godine. Za nekoliko meseci ekstenzije, aplikacije na platformi moći će da se plate samo sopstvenom valutom. A onda predstoji korak koji se uklapa u Cukerbergovu strategiju: kompanije će uključiti spoljne strane u platnom sistemu. Fejsbuk krediti će se širiti na mreži kao što je to bio slučaj sa dugmetom “like”. Postaće zapravo standard na internet stranici nekog preduzeća.

Fejsbuk zapravo predstavlja drugačiju kulturu. Ima više gotovo milijardu korisnika, sopstveni kodeks ponašanja, sopstvena valuta, sopstveni PDV i kompletna transparentnost svih stanovnika.

S. Andrić

Kompletne tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja