MIKOLOGIJA

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Narodna imena

Smrčak je smrckana gljiva

Narodna imena pojedinih vrsta gljiva vrlo je teško etimološki objasniti. Recimo za vrstu smrčak ( Morchella spp.), jednu od najcenjenijih gljiva koje rastu na našem podneblju, Petar Skok u svom Etimologijskom rječniku kaže, ne ulazeći u značenje reči, da je ona sveslovenskog i praslovenskog porekla. O vu leksemu kod nas prvi zapisuje Vuk St. Karadžić u svom Rječniku, a njeno etimološko tumačenje pokušao je da dâ otac hrvatske mikologije Kamilo Blagaić, tvrdeći da se ona tako zove zbog sličnosti sa smrčom. Ovo tumačenje zadržalo se među jezikoslovcima i gljivarima sve do naših dana.

Što sam više ulazio u svet gljiva i problematiku njihovih imena, nominacija smrčka zbog sličnosti sa smrčom, činila mi se neodrživom. Svaki bolji poznavlac gljiva zna da smrčci u većini slučajeva oblikom ne podsećaju na smrču - smreku (Picea abies), osim vrsta Morchella conica i M. elata. Druge vrste su loptaste ili kiflaste (a u ovom rodu ih ima, kako beleži mikološka literatura, nešto preko tridesetak vrsta) a po boji nimalo slične smrči jer smrčci ni u jednoj varijanti nisu zeleni već se njihova boja kreće od bledoružičaste, sive, mrke, do svetlobraon, bez obzira što u Rečniku MS piše da je smrčak jestiva šumska pečurka s naboranom mrkozelenom glavicom . Da bih proverio Blagaićevu jezičku dosetku, krenuo sam tragom paralelizama u slovenskim jezicima sa namerom da saznam dve stvari: da li svi Sloveni smrčak nazivaju istim imenom i da li se u svih Slovena drvo smrča naziva smrčom (uvažavajući izgovorne razlike u oba slučaja). U prvom slučaju, kao što smo već napomenuli, smrčak jeste sveslovenska leksema, koja je otišla i u rumunski jezik (Moldavija), ali zato pojam smrča nije opštepoznato sveslovensko ime. Čak se pod smrčom u nekim našim krajevima podrazumeva i žbunasto drvo kleka ( Juniperus communis ). Saznanje da je ime smrča najprisutnije na našem prostoru navodi na zaključak da se naš mikonim smrčak mogao preneti u jezike drugih Slovena. Ali ova pretpostavka neodrživa je iz tri razloga: prvo, mikologija (nauka o gljivama) u Srba tek je u povoju, drugo, znanje našeg naroda o ovoj vrsti gljiva nije na nekom visokom nivou i treće, smrčak i kod nas ima nekoliko sinonima. Dakle, ključ je u nečemu drugom, a ne u sličnosti sa smrčom.

Da bih objasnio put svojih asocijacija, moram u dve-tri rečenice opisati predmet naše rasprave: smrčak je u kulinarstvu visokocenjena gljiva, isključivo je prolećna vrsta, raste na različitim terenima (nije simbiont i nije vezan za smrčeve šume, raste čak i po gradskim žardinjerama i na raspadnutom kartonu itd.), pojavljuje se na celoj severnoj hemisferi, a na južnoj, samo u Australiji. Raste na relativno kratkoj, malo izuvijanoj beloj dršci posutoj zrncima, sa koničnom ili okruglom kapicom (zavisno od vrste), koja je sva u naborima .

Pre nego što sam krenuo da u rečnicima slovenskih jezika tražim pridev naboran, prisetio sam se jednog lokalizma i rečenice moje majke kada je opisivala jednu ženu: "Lice joj je smrckano ka otkuhana svila". Eto ključa: smrckano ! U Daljevom Rečniku ruskog jezika postoji izraz smoršćit lob - što znači namrštiti, namrckati čelo. Pa šta bi pojam smrčak mogao drugo da znači nego smrckana, smežurana, naborana, zbrčkana, pa i smrskana gljiva. Zar to ne odgovara njenom opisu?

Da usput navedem još jedan lokalizam, ali sada direktno vezan za gljivu o kojoj je reč, koji potvrđuje prethodno tumačenje. U rožajskom selu Grižica smrčak zovu žmirak, a žmirak je goveđi čvarak. Ko ne zna: goveđi čvarci su izuzetno smrckani . U Zagaraču pored Danilovgrada čvarak nazivaju žmira. Postoji izraz: "Beše se nažmirio" u smislu "Beše se namrštio", kao i glagol žmiriti, u smislu gledati kroz stisnute ili naborane očne kapke.

Rusi smrčak nazivaju smorčok i smorček , Ukrajinci zmoršok, smorč, smoršok, gmir (namršten!), Poljaci smardz , Česi smrž , Slovaci smrčok , Slovenci smrček , Makedonci smrčka, a moldavski Rumuni zbirciog .

Tekst i fotografije: I. Hadžić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja