TEMA BROJA - 40 godina Galaksije

Pripremio: M. Rajković

40 godina Galaksije

Kako je nastala Gajina galaksija

Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, Politika je bila vodeći politički dnevnik, Borba zvanični organ državnog i partijskog vrha, NIN prestižni informativni nedeljnik obrazovane elite. Najšira populacija čitala je Večernje novosti i Sport, ljubitelji humora i satire Jež. U tom „šarenilu listova, revija i časopisa“ nijedno glasilo nije punim sadržajem „pokrivalo“ ubrzani razvoj nauke i tehnologije. Tu veliku prazninu pregla je da popuni Galaksija, prvi naš časopis za popularizaciju nauke.

Na medijskom nebu Galaksija se pojavila 1. marta 1972. s podnaslovom časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanje budućnosti i snimkom radio-teleskopa „Parkes“ (Australija) na naslovnoj strani i udarnom temom Čovek i svemir . Tom temom redakcija je najavila petnaestogodišnjicu kosmičke ere, koja se računala od 4. oktobra 1957. kada su Sovjeti u orbitu oko Zemlje lansirali prvi veštački satelit „sputnjik I“. Ilustracije akademika Ivana Tabakovića, inspirisane čovekovim prodorom u dubine kosmosa, davale su dodatnu ozbiljnost pristupa glavnoj temi.

- Glavni pokrertač i tvorac Galaksije, njen spiritus movens u najstrožem značenju tog pojma, bio je Gavrilo Vučković, za njegove najbliže saradnike Gaja - kaže Milan Knežević, najmlađi član prvog redakcijskog tima.

O tome kako je nastala Galaksija, Knežević, koji se u međuvremenu afirmisao kao reditelj i pokretač Planete, magazina za nauku, istraživanja i otkrića, priča:

- Postojao je Zeleni dodatak magazina Duga . Imao je krimi romane. Mnogi se sećaju Luna kralja ponoći . Bilo je to popularno štivo. U okviru tog dodatka Duga je objavljivala naučno-fantastične priče i romane. Kada je taj u teroriji književnosti još nepriznati žanr osvojio čitalačku publiku, prevodilac i književni kritičar Gaja Vučković, koji je zbog političke podobnosti morao da napusti NIN, najpre je pokrenuo Kosmoplov, magazin za kosmonautiku i naučnu fantastiku, koji je praktično prethodio Galaksiji . Kosmoplov je izlazio u 20.000 primeraka, a kasnije je dostigao i veći tiraž. Izlaženje se prelilo u sedamdesetu, čovek se letelicom već spustio na Mesec, interesovanje za austronautiku je malo iščezlo, tiraž je drastično padao i list je ugašen. Medijsko zatišje u ovoj vrsti publikacija trajalo je duže od godinu dana, dok Gaja Vučković nije pokrenuo novi časopis.

- Čvrsto redakcijsko jezgro Galaksije činila je bivša redakcija Kosmoplova: Gaja Vučković, Tanasije Gavranović i Esad Jakupović. Redakciji se priključio i Boris Radunović, sanjar koji je maštao o galaktičkom pokretu. Mislim da je i ime časopisa poteklo od njega. Bogdan Samardžić iz Savezne uprave za civilno vazduhoplovstvo je takođe bio čudna priroda i u početku dosta navodio vodu na svoju stranu. Nenad Birovljev i, kasnije, Branko Kitanović bili su na ruskom tasu terazija, protivteža američkom i zapadnom, znali su ruski i bili u toku sa svim onim što se dešava u sovjetskoj kosmonautici. Aleksandar Badanjak je bio glavni i odgovorni urednik lista Adam i Eva a ja sam se tu našao kao pobednik kviza TV Beograd i TV Zagreb „Od Ikara do Meseca“.

U međuvremenu, redakcija je popunjena novim imenima, među kojima je najistaknutije Zoran Živković, tada student svetske književnosti a danas doktor nauka i jedan od najprevođenijih srpskih pisaca. Jovan Angelus se predano bavio temama ekologije. U redakciji niko nije imao nekog tehničkog obrazovanja, sem Esada i mene. Gaja je bio prevodilac, ostali mahom publicisti, bez tehničkog i naučnog znanja, ali to nije smetalo da časopis postane uzorno glasilo za dešavanja u svetu nauke. Imali smo ozbiljan pristup temama, vodilo se računa o kvalitetu i egzaktnom nivou. Imali smo već u trećem broju anketu kako ljudi s različitih pozicija doživljavaju 2000. godinu. Sve je to imalo kritički pristup, bez senzacionalizma, šestog čula. Inž. Milivoj Jugin je objavljivao feljton Posle šesnaest godina - kako je počela kosmička era .

Odjeci prvog broja

Danas može izgledati čudno zašto je u podnaslovu Galaksije, u prvih sedam brojeva, stajalo da je to „časopis za vazduhoplovstvo, astronautiku i istraživanja budućnosti“, potom za popularizaciju nauke sa revijom za vazduhoplovstvo . Bile su to osnovne tematske smernice, ali one nisu ograničavale spektar tema koje su obrađivane. Tako su, uz ove tematske blokove, svoje ravnopravno mesto zauzimale astronomija, fizika, elektronika, biologija, medicina, ekologija, „sa jasnim akcentom“ na onome „što je novo, sveže, avangardno, okrenuto prema budućnosti“. Vazduhoplovstvo je bilo na prvom mestu kao obol onome ko je finansijski pomogao izlaženje lista. Astronautika i futurologija su u to vreme bile u modi. Bilo je to vreme kosmičkih istraživanja, svemirskih letova, Američka agencija za vasionska istraživanja (NASA) je s uspehom realizovala program „Apolo“ koji je doveo do prvog čovekovog sletanja na Mesec, vreme popularnih pisaca FS žanra (A. Klark, I. Asimov, K. Sagan, S. Lem). Saradnici Galaksije su u prvom broju pisali o dilemi da li nam treba svemirski program, o „zakrčenim“ nebeskim autostradama, katastrofi koja preti Zemlji, međunarodnoj reputaciji Instituta u Vinči, velikanima nauke.

Futurolozi su s dosta izvesnosti predviđali budućnost. Pišući o svetu sutrašnjice, kada je o računarima reč, autor članka prenosi da će oni 2000. godine biti toliko usavršeni da će pomoću njih moći da se kontrolišu sva zbivanja na Zemlji. I pita: da li je on „saveznik čoveka za bolji život ili još jedna pretnja demokratiji?“ U članku je iznet i podatak da će na kraju veka na Zemlji živeti 6,5 milijardi ljudi.

Odjeci prvog broja upućivali su da je „pokretanje Galaksije predstavljalo pravi potez u pravom trenutku“. Čitalac iz Ruskog Krstura piše da je redakcija već „na samom početku postigla pun pogodak“ i da će, nastavi li tako, časopis „doživeti veliku popularnost“. A čitalac iz Žarkova da je prvi broj „ovog izvanredno zamišljenog lista“ pročitao u jednom dahu pa predlaže da uredništvo izdvoji što više sredstava za njegovo propagiranje.

Pre svega, vizionari

Galaksija je bila „opštejugoslovenska tribina, otvorena za sve one koji žive kroz nauku i za nauku“, kako je istaknuto u uvodniku prvog broja. Kada se to zna, nije iznenađujući podatak da se Galaksija u vreme najvećeg tiraža, kako kaže Milan Knežević, najviše čitala u Vojvodini, Hrvatskoj i Sloveniji. Da bude na visini posla koga se latila, redakcija je imala i pomoć Stručnog saveta, koji je bio sastavljen od eminentnih naučnika i publicista: Tatomir Anđelić, Radoslav Anđus, Dušan Kanazir, Voja Čolanović, arhitekt Vjenčeslav Rihter, Stane Stanić, slikar Ivan Tabaković, filmski kritičar Žika Bogdanović i drugi.

- Više smo bili vizionari nego što smo stvarno znali kako se prave takve novine - seća se Milan Knežević, taj „Rembo Kosmoplova “ (tek šesnaestogodišnjak kada se ovaj magazin pojavio). Knežević ističe da je pokretanje Galaksije trajalo gotovo pola godine. Bilo je hoće-neće, ali je ipak ugledala svetlo dana. O njenom tehničkom izgledu brinuo je Dušan Aranđelović. Dao je časopisu za ono vreme moderan tehnički izgled. A kasnije je taj posao preuzeo njegov pomoćnik Dušan Mijatović.

- Dugo smo se lomili oko prvog broja. Nekoliko meseci smo „kuvali“ prvi broj koji se pojavio u tiražu od 50.000 primeraka. Potom je tiraž padao i zaustavio se na nekih 30-35.000, ali ga je „naftna kriza“ 1973. ponovo pogurala napred i on je 1975 - 1977. godine dostigao svoj maksimum - 85.000 primeraka.

Posle novog medijskog zatišja, gašenjem Galaksije, štafetu je preuzela Planeta, baštinik jednog lepog kontinuiteta u naučnoj publicistici. „Moje odrastanje je prošlo uz čitanje Galaksije i uvek sam žalio što i moj sin nema priliku da čita takav časopis. Mislim da ste napravili sjajan potez sa Planetom “, piše ovih dana jedan čitalac. Gajina galaksija nije nestala. Kosmoplov, Galaskija i Planeta su tek njene prve zvezde.

M. Rajković