VESTI IZ MEDICINE

Endokrinologija

Nova uloga “hormona debljine”

Leptin - poznat i kao „hormonom debljine“ - po svemu sudeći ima više uloga, ne samo da obaveštava mozak kad je trenutak za obrok. Prema jednoj novoj studiji Univerziteta Severni Ohajo (SAD), leptin ima veze i sa gubitkom sluha i vida. Ovo otkriće, do koga su istraživači došli ispitujući zebrastu (akvarijumsku) ribicu, moglo bi da pomogne da se bolje razume i gubljenje senzorskih sposobnosti kod čoveka.

Od 1994. godine do danas leptin je bio predmet oko 30.000 naučnih istraživanja tako da se zna da kontroliše telesnu temperaturu, imune funkcije i gustinu kostiju. Otkriće da utiče na razvoj očiju i ušiju kod riba ponovo je pokrenulo eksperimente na miševima; pokazalo se da leptin ima isto dejstvo i kod miševa. Na osnovu nekih pokazatelja po kojima nedostatak leptina kod riba verovatno ima slične efekte i kod ljudi, dejstvu leptina će nadalje svakako biti posvećeno više istraživačke pažnje.


Neurologija

Mozak je nezavisniji no što se misli

Da li ste ikad razmišljali o tome da, dok podižete šoljicu jutarnje kafe, vaš mozak u vezi s tim donosi seriju komplikovanih odluka - treba da usmeri ruku, da uhvati ručicu šolje i podigne je ka vašim ustima, i sve to bez prosipanja kafe u krilo. Istraživanje Severozapadnog univerziteta (SAD) pokazala je da mozak ne samo što donosi te složene odluke već i od nas krije na koji način odlučuje.

Naučnici su zaključili da on automatski odlučuje kako da upravlja mišićima, na osnovu vizuelnih informacija o obliku predmeta. Kad podignete šolju desnom rukom, treba, na primer, dodati zaokret u smeru kazaljki sata da bi se kompenzovala dodatna težina koju vidite na levoj strani šolje. Upotreba ove vizuelne informacije je tako moćna i automatska da ne može da se isključi. Istraživači su eksperimentom ogledalima - izvrtanjem onoga što oko vidi a što ruka oseća - pokušali da zavaraju mozak, ali to nije uspelo, i tvrde da naš mozak konstantno donosi odluke o kojima ništa ne znamo, ili ih ne razumemo. Takođe, te odluke su obično vrlo mudre i zasnovane na velikom iskustvu. Naučnici zaključuju da nije reč o “bagovanju” u radu mozga, već da mi, u većini slučajeva, želimo da “delegiramo” neke radnje, poput podizanja šoljice kafe, na besvesne delove mozga i da se, oslobođeni toga, fokusiramo na manje direktne probleme kao što je prosto uživanje u jutarnjoj kafi.

Regenerativna medicina

Podmlađivanje mišića?

Jedan međunarodni istraživački tim otkrio je ključni faktor odgovoran za opadanje sposobnosti obnavljanja mišića tokom starenja i, kod miševa, taj proces uspeo da zaustavi uz pomoć leka. Mada je ovo tek rana studija na tu temu, otkrića daju odgovore na koji način mišići gube masu tokom starenja, što rezultirata slabošću koja može da naruši pokretljivost i izazove padove.

Studija se bavila mišićnim matičnim (stem) ćelijama, koje mišiće oporavljaju od povreda. Unutar svakog mišića postoji rezervoar “uspavanih” matičnih ćelija, spreman da se aktivira vežbanjem ili povredom, i da obnovi oštećeni mišić. Ukoliko je potrebno, te ćelije se dele na stotine novih mišićnih vlakana. Na kraju procesa “popravke” mišića, neke od njih ponovo pune rezervoar “spavanih” ćelija kako bi mišić zadržao sposobnost da se uvek iznova regeneriše.

Sa starenjem se, međutim, broj “uspavanih” ćelija regenerativnog rezervoara smanjuje. Kod starijih miševa, istraživači su pronašli visoke nivoe FgF2, proteina koji stimuliše deobu mišićnih ćelija. Stimulacija tih ćelija na deobu i reparaciju mišića je normalan proces, ali FGF2 takođe može da “probudi” neaktivne matične ćelije čak i onda kad za njima nema potrebe. Kontinuiranom aktivacijom “uspavanih” stem ćelija rezervoar se nepotrebno iscrpljuje. Na osnovu ovog otkrića, istraživači su pokušali da inhibiraju FGF2 i, uz pomoć jednog običnog leka, inhibitora FGF2, uspeli da spreče opadanje broja mišićnih stem ćelija kod miševa. Sprečavanje gubljenja mišićne mase kod čoveka je zasad stvar budućnosti, ali ovo otkriće otvara mogućnost da se razvije slična terapija i za čoveka.

Genetika

Tamna materija DNK i 24-satni ritam

Dugi odeljci DNK, nekad smatrani inertnom tamnom masom, izgleda da su na jedinstven način aktivni u delu mozga poznatom po tome što upravlja telesnim 24-časovnim ciklusom. Prema istraživanju američkog Nacionalnog institute za zdravlje, obavljenom na moždanom tkivu pacova, neki delovi DNK sadrže informacije koje generišu biološki aktivne molekule. Nivoi tih molekula rastu i opadaju, sinhronizovano sa 24-satnim ciklusom smene dnevne svetlosti i mraka. Aktivnosti nekih molekula dostižu vrhunac tokom noći a opadaju tokom dana, dok je kod ostalih obrnuto.

Ispitivani uzorci moždanog tkiva miševa potiču iz pinealne žlezde. Kod čoveka, pinealna žlezda smeštena je u središtu mozga i pomaže regulisanje telesnih odgovora na dnevno-noćne cikluse. Tokom popodneva i noći, ona povećava proizvodnju melatonina, hormona koji sinhronizuje telesne ritmove sa ciklusima svetlosti i mraka. Nova istraživanja su pokazala da je kapacitet genoma za prenos informacija mnogo veći no što se ranije mislilo, i naučnici tek počinju da otkrivaju na koji način pinealna žlezda pomaže održavanje 24-satnog telesnog ritma.

Analize

Dijabetes i fizička aktivnost

Umereno ali redovno vežbanje kod dijabetičara smanjuje smrtnost za čak 38 %. Prema studiji objavljenoj u američkom časopisu “Arhivi interne medicine”, ukupna telesna aktivnost povezuje se sa nižim rizikom od kardiovaskularnih oboljenja i ukupne smrtnosti, pri čemu je najniža stopa smrtnosti zabeležena kod umereno aktivnih osoba. Da bi dodatno utvrdili povezanost između fizičke aktivnosti i smanjenja smrtnosti kod dijabetičara, istraživači su sproveli meta-analizu 12 objavljenih istraživanja obavljenih u 2010. godini. Rezultati su pokazali da fizička aktivnost smanjuje rizik od ukupne smrtnosti za 33 %, a smrtnost od kardiovaskularnih bolesti za 35 %.

Dermatologija

Fage terapija za akne

Američki istraživači izolovali su i proučili genome 11 virusa poznatih kao fage, koji mogu da unište izazivača kožnih akni, bakteriju Propionibacterium acnes . Utvrđeno je da s ve fage nose gen koji pravi protein endolizin , enzim sposoban da razbije bakterijski ćelijski zid i ubije bakteriju. Ovo otkriće potencijalno utire put ka razvoju terapije u kojoj bi se virusi ili viralni proizvodi mogli koristiti za lečenje ovih neprijatnih stanja kože. Prema žurnalu Američkog društva za mikrobilogiju, dva su potencijalno pravca u kojima bi se mogla kretati ova istraživanja. Prvi je da se fage direktno koriste kao terapija za akne, a drugi je da se primenjuju komponente faga. Antibiotici jesu efikasan način za lečenje akni, ali su neki sojevi pomenute bakterije razvili rezistentnost i potrebne su bolje terapije.