MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

prof. dr Darko Nožić

Infektologija - zarazne bolesti

Uvek nešto novo, nepredvidljivo

O jednoj od najdinamičnijih i najkompleksnijih grana medicine za „Planetu“ govori prof. dr Darko Nožić, infektolog, načelnik Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic.

prof. dr Darko Nožić

I ova jesen i zima će svakako biti obeležene očekivanim sezonskim ili, možda, i nekim drugačijim gripom, a tek što smo izašli iz produženog „septembarskog“ leta tokom kojeg je nekoliko sedmica vest dana bila ima li novoobolelih od groznice zapadnog Nila. Zarazne (infektivne) bolesti, a posebno one koje pogađaju veliki broj ljudi i one koje svojom iznenadnom i pretećom pojavom izazivaju opštu zabrinutost, gotovo da su svakodnevna tema u javnosti.

Za razliku od takozvanih endogenih oboljenja (sa unutrašnjim poreklom), koja su rezultat organskih poremećaja i/ili nasleđa, i medicina ih u manjoj ili većoj meri dobro poznaje, infektivne bolesti su uzrokovane tako raznovrsnim spoljnim napadačima, patogenim mikroorganizmima, da mogu da budu i potpuna nepoznanica, bar za neko vreme. Infektologija je, iz tog razloga, jedna od najzanimljivijih, najdinamičnijih i najkompleksnijih grana medicine. Upravo to je ovoj grani medicine privuklo i našeg sagovornika, pukovnika prof. dr Darka Nožića, načelnika Klinike za infektivne i tropske bolesti VMA i konsultanta beogradske Opšte bolnice Bel Medic.

„Stare“ bolesti u novom ruhu

Dijapazon mikroorganizama koji izazivaju infektivne bolesti je veoma širok - od najsitnijih priona (belančevinastih oblika koji izazivaju teška degenerativna oboljenja nervnog sistema) do mikroorganizama koji mogu da budu dugački i više metara (parazitske gliste). Bakterije su posebno značajni jednoćelijski mikroorganizmi zato što čovek bukvalno „pliva“ i potpuno je njima okružen, a uzročnici su velikog broja bolesti. Kao ilustraciju, prof. Darko Nožić navodi podatke da u 1 gr zemlje ima oko 40 miliona bakterija, a da ljudski organizam naseljava 10 puta više bakterija nego što je humanih ćelija. Bakterija se, dakle, ne treba plašiti, jer su one u najvećem broju slučajeva apatogene i ne izazivaju bolesti, osim pod određenim okolnostima. One koje naseljavaju ljudski organizam znaju da budu i veoma korisne, braneći ga od štetnih bakterija. Opšte poznat primer za to je postantibiotski poremećaj crevne (bakterijska) flore, odnosno uništenje „prijateljskih“ bakterija antibioticima, što stvara uslove za delovanje patogenih bakterija koje mogu da izazovu i pseudomembranozni kolitis, veoma teško oboljenje od koga u svetu umire na hiljade ljudi.

Virusi su izazivači velikog broja bolesti ali, za razliku od bakterija, ne mogu da egzistiraju samostalno - za život i razmnožavanje im je potrebno da parazitski prodru u ćeliju, najčešće je uništavajući. Ima, međutim, i virusa koji poput bakterija žive s čovekom i ne stvaraju mu probleme, osim u posebnim okolnostima. Virus herpes simplex -a, na primer, koji nosi gotovo svaki čovek, aktivira se u stanjima stresa i pada imuniteta, kao „groznica“ na usni. Oko 80 % ljudi nosi i citomegalovirus , bezopasan mikroorganizam, ali samo do trenutka kad domaćin oboli od neke teške bolesti i/ili doživi drastičan pad imuniteta. U izazivače infektivnih bolesti spadaju i protozoe (najjednostavnije životinje koje izazivaju malariju, toksaplazmoze, lajšmanioze i dr.) i gljivice (ima ih 70 hiljada vrsta i uglavnom izazivaju promene na koži).

Prof. Nožić dodaje da svaka „nova“ infektivna bolest koja se periodično pojavljuje najčešće potiče od nekog starog uzročnika koji je samo promenio ruho. Virusi i bakterije se menjaju, stalno se prilagođavajući uslovima spoljne sredine, pa se događa da se ponovo aktiviraju nakon 15 ili 20 godina. U poslednje tri decenije su se, tako, javili hepatitis C (1989. godine nepoznata bolest čije dijagnostikovanje započinje u poslednjoj deceniji prošlog veka), „ptičji“ grip , SARS (sindrom ozbiljne respiratorne ugroženosti)... Sve su to primeri bolesti izazvanih izmenjenim a ne novim virusima, ali u trenutku kad se javljaju one su nepoznanica.

Infektologija se neprestano menja, kaže prof. Darko Nožić, koji se tom granom medicine bavi već 30 godina, ali svakih pet do šest godina doživi nešto sasvim novo. Seća se pojave HIV -a, 1984. godine, kad je zabeležen prvi takav slučaj u ondašnjoj Jugoslaviji. U kliničkoj praksi je to bio gotovo revolucionaran događaj. Naš sagovornik je ubrzo nakog toga polagao specijalistički ispit, ali u udžbenicima infektologije tada nije bilo informacija o HIV -u. Današnji studenti o toj bolesti moraju da znaju sve što se o njoj u međuvremenu saznalo, a materijala je puno, čitavo jedno udžbeničko poglavlje. I Lajmska bolest je pre tri decenije bila malo poznata, a danas se o njoj govori ne samo u sezoni krpelja već, zbog njenih posledica, tokom cele godine, i u javnosti, i na brojnim medicinskim simpozijumima i kongresima.

Infektologija neprestano menja svoju sadržinu jer su mnoge zarazne bolesti iskorenjene (variola vera , poliomijelitis ...), ali javljaju se „nove“ i nove. Nove se, zapravo, pojavljuju i sa napretkom medicine u tom smislu što svaki medicinski prodor istovremeno može da prati i pojava novih rizika. Primer za to je razvoj transplantacione hirurgije, koja je veliki medicinski korak napred. Pacijenti sa transplantiranim organima dobijaju vrlo jake lekove koji odbacivanje presađenog organa sprečavaju drastičnim snižavanjem imuniteta. Ta činjenica je uzrok pojave takozvanih oportunističkih infekcija, izazvanih različitim inače prijateljskim mikroorganizama koji normalno žive u ljudskom organizmu, ali ih poremećaj imuniteta pretvara u uzročnike vrlo opasnih, često životno ugrožavajućih infekcija. Sličan slučaj je i sa antibioticima - razvoj farmaceutske industrije je rezultirao otkrivanjem moćnih antibiotika koji su neke bolesti potpuno iskorenili, ali su, sa druge strane, izazvali otpornost pojedinih mikroorganizama i doveli do pojave „superbakterija“, kojima nema leka.

Tropi u netropskim krajevima

Za infektologiju je nov fenomen i to što su, sa klimatskim promenama, neke tipično tropske bolesti počele da se autohtono pojavljuju i u netropskim krajevima. Prof. Nožić navodi da se redovno godišnje sretao sa par slučajeva malarije , ali je gotovo uvek bila reč o osobama koje su prethodno putovale po afričkim ili azijskim zemljama u kojima ta bolest vlada. U Grčkoj, Španiji, Italiji ili Francuskoj danas se, međutim, registruju takozvani autohtoni slučajevi malarije kod ljudi koji nisu napuštali zemlju. Klimatske promene su velike, prosečna temperatura na planeti raste za gotovo dva stepena godišnje, što i u krajevima sa nekad umerenom klimom počinje da stvara uslove za razvoj insekata, prvenstveno komaraca, koji prenose različite infektivne bolesti. Toplota i vlažnost pogoduju ovim prenosnicima zaraznih bolesti jer u takvim uslovima brže sazrevaju i duže su polno aktivni, pa ovogodišnja suša u Srbiji nije bila plodno tle za pojavu malarije .

Na žalost, pojavila se groznica zapadnog Nila , što je dokaz da se u perspektivi i kod nas može očekivati pojava tropskih bolesti. Pomenuta bolest je, inače, već pola veka karakteristična za Afriku (Ugandu). Sporadično se javlja u mnogim zemljama sveta, prethodnih godina u SAD i Evropi (u Grčkoj i Rumuniji). Prof. Nožić dodaje da o tropskim bolestima treba znati da je za njihovu pojavu neophodan prenosni lanac: izvor zaraze - insekt prenosnik - čovek. Nisu dovoljni niti su jedini „krivci“ komarci već i zarazni materijal koji oni „preuzimaju“ sa zaraženog čoveka ili iz nekog drugog izvora. U slučaju malarije , za širenje bolesti je prenosnicima neophodan plazmodijum malarije, odnosno zara ženi čovek, dok su glavni izvor infekcije za groznicu zapadnog Nila ptice, koje su ove godine nesumnjivo imale rutu i preko Srbije, te je uzročnik bolesti dospeo i na našu teritoriju.

Dijagnostika kao detektivski posao

U velikom i raznovrsnom broju uzročnika infekcija, kako se pronalazi onaj pravi? Dijagnostikovanje je u infektologiji slično detektivskom poslu i umnogome zavisi od arhive „otisaka prstiju zločinaca“ - od laboratorijskih testova koji su podešeni za veliki broj uzročnika infekcija, ali ne za sve, tako da uvek postoji veliki prostor neidentifikovanog i nepoznatog. Ni najrazvijenije svetske laboratorije često ne mogu da pomognu pacijentu sa temperaturom i groznicom - verovatno i infektivnom bolešću - ukoliko identitet uzročnika nije odranije poznat i za njega ne postoji test. Prof. Nožić je uveren da je groznica zapadnog Nila - u Srbiji „nova“ bolest - u nas verovatno postojala i ranije, ali domaće laboratorije nisu bile opremljene za njeno dijagnostikovanje. Paradoksalno, sad kad je to moguće, rezultat je, po rečima prof. Nožića, bezrazložna panika, budući da je reč o najčešće kratkotrajnoj febrilnoj bolesti sličnoj gripu koja se iskomplikuje kod 1-2 % pacijenata, uglavnom starijih ljudi sa vrlo oslabljenim imunitetom.

Tema imuniteta kao crvena nit se provlači u svakoj priči o infektivnim bolestima. Imunitet je, prema rečima prof. Darka Nožića, ono što održava ravnotežu između sveta mikroorganizama i zdravlja čoveka. Govoreći o veštačkom imunitetu, prevenstveno vakcinaciji protiv infektivnih bolesti, prof. Nožić ističe da danas, na žalost, o tome ima dosta zabluda. U poslednje vreme se često govori o štetnosti pojedinih vakcina, ali naš sagovornik tvrdi da je mnogo veća šteta prepustiti pacijenta mogućnosti da oboli, od eventualnih štetnih efekata vakcine koji mogu da se jave tek kod jednog u deset miliona ili jednog od milion ljudi.

Veštačka imunizacija - vakcinacija - iskorenila je veliki broj bolesti. Od difterije , bakterijske infekcije koja inicijalno pogađa grlo, nekada je umiralo na stotine hiljada ljudi, ali je uz vakcinaciju bila gotovo zaboravljena. Krajem prošlog veka, sa raspadom Sovjetskog Saveza se, međutim, dogodilo da su neke od novonastalih država izmenile program vakcinacije i ukinule vakcinu protv difterije, nakon čega se bolest ponovo pojavila. Difterija i poliomijelitis su primeri bolesti čiji (bakterijski) izazivači žive u prirodi i gde je vakcinacija najbolji način da se čovek zaštiti od njih. Prof. Nožić navodi i primer zaušaka, sa kojima se nije sreo gotovo 20 godina; ali, nakon što je deo javnosti u našoj zemlji podlegao antivakcinalnoj kampanji i roditelji počeli da izbegavaju vakcinisanje dece, zauške su se kod nas ponovo pojavile. U siromašnim delovima sveta, gde vakcinacija nije dostupna, infektivne bolesti godišnje usmrte oko 15 miliona ljudi. Najviše umiru deca uzrasta do pet godina, od raznih vrsta dijareje, upala pluća, malih boginja...

Kontagiozne infektivne bolesti

Infektivne bolesti takođe mogu da budu „imitatori“ mnogih drugih bolesti, što prof. Nožić ističe govoreći o nejasnim febrilnim stanjima, specifičnom zadatku za infektologe. Brzo reagovanje, odnosno prepoznavanje mogućeg uzročnika, u takvim slučajevima ponekad može da spasi život, da spreči fatalne posledice čak i po mladog i zdravog čoveka ako je ovaj napadnut nekim smrtonosnim spoljnim patogenom. Nejasna febrilna stanja su veliki klinički problem jer je reč o pacijentima sa povišenom temperaturom kod kojih se teško može odrediti da li je febrilnost uzrokovana nekom infekcijom, malignitetom, reumatskom ili nekom drugom bolešću. Infektolozi su u takvim slučajevima pozvani da isključe ili potvrde moguću infekciju, da bi se eventualno nastavilo sa daljim traganjem za uzrokom konstantno povišene temperature.

Prof. Nožić ovo opisuje zanimljivim primerom iz prakse, slučajem u kojem je registrovana Lajšmanija , smrtonosna protozoalna bolest (izazvana životinjskim mikroorganizmom) koja se teško prepoznaje, a u našem okruženju se javlja u Crnoj Gori. Pacijentu je u lokalnoj medicinskoj ustanovi dijagnostikovan malignitet, ali je on pomoć potražio i na VMA, gde su infektolozi ispitivanjima zaključili da je reč o Lajšmaniji , odredili terapiju i izlečili pacijenta. Ovaj slučaj, zabeležen pre oko 15 godina, za prof. Nožića je poseban i po tome što su on i njegovi kolege, kroz razgovor sa pacijentom, saznali da i njegova maloletna kćerka leži u pedijatrijskoj bolnici sa dijagnostikovanim malignitetom limfnih žlezda, i sa vrlo sličnim simptomima kao otac, te su proširili „istragu“ i potvrdili Lajšmaniju i kod deteta, i tako spasli dva života koja bi nelečena smrtonosna bolest svakako odnela.

Predstojeća zima podseća nas, na „obične“ zarazne bolesti, grip pre svega, i na činjenicu da ta vrsta infektivne bolesti može biti kontagiozna - može da se prenosi (sa čoveka na čoveka). Za razliku od groznice zapadnog Nila , koja jeste zarazna bolest ali se ne može prenositi, kontagiozne bolesti u javnosti često izazivaju paniku kakva je, setimo se, vladala prilikom pojave „ svinjskog“ gripa ( H1N1 ), 2009. godine. Prof. Nožić kaže da H1N1 sam po sebi nije bio klinički teško oboljenje, ali je bio vrlo kontagiozan i zahvatio je veliku populaciju. Masovnost rezultira i većim brojem težih slučajevaja, pa je u tom smislu i „običan“ sezonski grip ozbiljan problem za svaku naciju - u SAD, na primer, od sezonskog gripa godišnje umire 20.000 ljudi, uglavnom starijih, sa pridruženim bolestima i oslabljenim imunitetom.

Brojnost patogenih mikroorganizama, kontagioznost pojedinih zaraznih bolesti, stalno menjanje i rekombinovanje virusa gripa - to su samo neke od činjenica koje ukazuju na večitu borbu između čoveka i infekta, zaključuje prof. Nožić. Čovek se vara misleći da ga je pobedio - infekt se na svaki pritisak čoveka menja i uvek uzvraća udarac. Tako je bilo kroz evoluciju čovečanstva, i tako će biti i u budućnosti.

Gordana Tomljenović

Kompletni tekstove sa prilozima potražite u magazinu "PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja