MEDICINA
Pripremila: Gordana Tomljenović
Psiholog Kristina Brajović Car
PSIHOLOGIJA
Jesenji bluz
Spoljašnji činioci su prvi “okidač” za pojavu sezonske depresije, koja se na fiziološkom planu objašnjava i hormonskim disbalansom. Psiholog Kristina Brajović Car , konsultant Opšte bolnice Bel Medic, kaže za “Planetu” da ovaj sezonski afektivni poremećaj može, međutim, da bude indikator dubljih psiholoških poremećaja
 “Očekuje se da ste tužni ujesen. Deo vas umire svake godine, kad lišće opada s drveća i kad se gole grane bore sa vetrom i hladnom zimskom svetlošću. Ali, znate i da će doći proleće, kao što znate da će reke ponovo teći nakon što se oslobode leda…”, piše Ernest Hemingvej u “Pokretnom prazniku”, šezdesetih godina prošlog veka. Tu prolaznu tugu, neraspoloženje, melanholiju ili depresivnost, koju će prepoznati mnogi od nas, južnoamerički psihijatar Norman Rozental je dve decenije kasnije (1984. godine) označio terminom zimska depresija - ili sezonski afektivni poremećaj - o čemu je, u svojim američkim istraživanjima, napisao i prve knjige na tu temu.
Sa odlaskom leta, o Hemingvejevoj “jesenjoj tuzi” i Rozentalovoj zimskoj depresiji razgovaramo sa konsultantom beogradske Opšte bolnice Bel Medic, psihologom ass. mr Kristinom Brajović Car, koja napominje da Američka psihološka asocijacija sezonsku depresiju ne kategoriše kao poremećaj za sebe već kao jednu od podvrsta u okviru sezonskih afektivnih poremećaja, preciznije kao simptomatološki sklop u okviru afektivnih poremećaja.
Budući da počinje da se javlja već polovinom septembra i traje gotovo do početka novog leta, sezonska depresija je, prema rečima naše sagovornice, kolokvijalno poznatija kao jesenja, odnosno zimska depresija. Sam naziv, pri tom, već ukazuje da ova pojava ima tesnu vezu sa meteorološkim promenama koje relativno naglo nastupaju nakon leta i zahtevaju određenu adaptaciju organizma. Pogađa nemali procenat stanovništva - od 5 do 10 odsto - i učestalija je kako se geografski ide prema severu, u klimatski tmurnije predele.
Čim ode leto…
Spoljašnji činioci su, dakle, onaj prvi “okidač” za razvoj sezonske depresije. Na psihološke funkcije reflektuje se ne samo skraćenje dana i sve manji broj sunčanih sati koje smenjuju oblaci, magla i kiše, već i “napadi” sezonskih virusa koji izazivaju fiziološki stres i iscrpljuju organizam.
 Većina ljudi se manje kreće i više vezuje za zatvorene prostore, vraća se radnim obavezama i manje se druži pa, uz pad energije i imuniteta i oslabljenu socijalnu podršku, najčešće menja i režim spavanja i ishrane. Viroze, pa čak i obične prehlade, dovoljne su da umanje radni kapacitet, posao se gomila a sa njim i stres, na šta mnogi reaguju prokrastinacijom (odlaganjem) svakodnevnih obaveza, te tako nekom vrstom “sabotaže” odgovaraju na izmenjene spoljašnje okolnosti i sužavanje životnih opcija karakterističnih za leto i period odmora.
Sezonska depresija se prepoznaje upravo po reagovanju na tipične sezonske promene, a jedna od bitnih karakteristika je, objašnjava Kristina Brajović Car, da se donekle izmenjeno psihološko stanje primećuje više godina za redom, uvek u isto doba. U zavisnosti od toga koliko je organizam u stanju da toleriše i da se adaptira na nagle promene vremena, stanje se, kao ciklus, ponavlja u jesen ili u zimu, a karakteriše ga osećaj iscrpljenosti sa primetnim razlikama u načinu na koji osoba “funkcioniše”, u količini životne volje i zainteresovanosti, u kvalitetu sna i promenama apetita… Ukoliko se po odlasku leta ili sa ulaskom u zimu primete velike razlike u tim režimima i u opštoj psihološkoj ravnoteži, može se govoriti o sezonskoj depresiji.
Naša sagovornica ističe da ovom stanju nisu podložni svi, niti u istoj meri, ali da je značajan broj ljudi vrlo osetljiv na sezonske promene, burno na njih reaguje i zaista pati, a posebno osobe sa genetskom predispozicijom prema depresiji (endogena depresija).
Psihoterapija kao lečenje čoveka , ne samo poremećaja
Terapija medikamentima, koju prepisuju isključivo psihijatri, određuje se na osnovu psihijatrijske dijagnoze, te se može reći da farmakoterapija pre svega leči poremećaj. Govoreći, međutim, o psihoterapiji kao načinu lečenja sezonske depresije, ass. mr Kristina Brajović Car ističe da se njome leči kompletna individua. Psiholog nastoji da otkrije šta je to što je, pored sezonskih promena, doprinelo da određena osoba reaguje na dramatičan način, šta je to posebno što postoji u nekom njenom svetu, u njenom okruženju i šta ona može da promeni od faktora na koje može da utiče, da bi vodila kvalitetniji život. |
Nivoi reagovanja su različiti. Kao blaži oblici javljaju se neraspoloženje, mrzovoljnost, zabrinutost ili negativizam, što se, slično pojavi predmenstrualnog sindroma, objašnjava fiziološkim faktorom - hormonalnim disbalansom. Jedna od hipoteza je, napominje Kristina Brajović Car, da manjak sunčeve svetlosti destimuliše moždani hipotalamus, koji je inače odgovoran za ravnotežu afekta, što rezultira većim lučenjem hormona melatonina, a smanjenom proizvodnjom serotonina i dopamina. Melatonin izaziva letargičnost, pad energije i usporenost, dok su serotonin i dopamin pokretački hormoni koji aktiviraju organizam do stabilnog nivoa energičnosti, zainteresovanosti i sposobnosti za adaptaciju. Uz podršku dva aktivatorska hormona, na sve sezonske promene - koje svako od nas registruje - reagujemo na aktivan i prilagodljiv način. Naša sagovornica, međutim, dodaje da pomenuta hipoteza ne nudi kompletno objašnjenje fiziološke podloge za pojavu sezonske depresije, zato što se pokazalo da lekovi koji inhibiraju lučenje melatonina ne pomažu u potpunosti. Prema njenim rečima, pre će biti da se događa individualno različita hormonska međuigra, što je razlog zbog koga farmakološki tretman nije jednako delotvoran.
Antidepresivi ili psihoterapija?
Pored terapije korigovanjem lučenja melatonina, preventivno se na prve simptome sezonske depresije može delovati i antidepresivima, ali samo kod tipova ličnosti sa endogenom (nasledno uslovljenom) depresijom, koji su izloženi riziku od razvoja prave depresije (neurotičnog ili psihotičnog spektra). Budući da u takvim slučajevima sezonska depresija može da bude okidač za ozbiljniju depresivnu reakciju, čak i za pojavu suicidalnih misli, a posebno kad samoubilačka tendencija postoji i u anamnezi (istoriji bolesti), psihijatar će se odlučiti za blagovremeno uvođenje antidepresiva.
Depresija - poziv u pomoć
Kroz depresiju, neke osobe - na simboličan način - zapravo pokušavaju da zatraže podršku i pomoć okoline, da kažu da im je teško, ili da poruče da nisu u stanju da same organizuju sopstveni život. Ass. mr Kristina Brajović Car kaže da je depresija svojevrstan vid komunikacije, način na koji se individua koja ne ume otvoreno da zatraži pomoć obraća svom okruženju. |
Kod blažih slučajeva sezonske depresije dovoljna je psihoterapija usmerena na razvoj veštine kontrolisanja i zaustavljanja negativnih misli. U zemljama severnijih geografskih koordinata primenjuje se, takođe, i fototerapija. Reč je o lečenju simuliranom sunčevom svetlošću, koje se temelji na činjenici da je veštačko osvetljenje desetostruko slabije od one stimulativne sunčeve svetlosti tokom letnjih dana, mada treba napomenuti da ni terapijska svetlost ne pomaže svim tretiranim osobama u istoj meri.
Prepoznavanje i dijagnostikovanje sezonske depresije, podseća Kristina Brajović Car, zahteva potvrdu višegodišnjim kontinuitetom, odnosno ne može se identifikovati prvom pojavom. Ukoliko se, pak, pominjani simptomi ponavljaju u jesen i zimu više godina za redom, signal su za diferencijalnu dijagnostiku, odnosno za istraživanje da li se iza psiholoških uzročnika krije i eventualna biološka predispozicija. Klinička praksa je, naime, pokazala da sezonska depresija može da posluži kao indikator za dublje psihijatrijske poremećaje. Događa se da se, nakon psihoterapije i analize svega što je prethodilo dramatičnom reagovanju na sezonske promene, pokaže da je pogođena osoba još od adolescencije - od kada inače počinjemo da reagujemo na sezonske promene - teže izlazila na kraj sa tim problemom. Bivala je eksplozivnija i impulsivnija, ili sasvim letargična, a to su bili znaci koji su, zbog zanemarivanja, eskalirali. Najveći broj depresija se, prema rečima naše sagovornice, dijagnostikuje baš u vreme kad preovladava sezonska depresija.
U zimskim mesecima dolazi i do psihotičnih eskalacija, ali su one zastupljene tokom cele godine, dok osobe sa neurotičnim spektrom depresija posebno reaguju na sezonske promene pa se ta vrsta depresije pre dijagnostikuje u jesenjim i zimskim mesecima nego u neko drugo doba godine.
Gordana Tomljenović
|
