KLIMA

Pripremio: Mr Branislav Todorović

Suša

Šunjajući prirodni hazard

Mada vlada mišljenje da je suša problem afričkih, mediteranskih i drugih zemalja sa standardnom nestašicom vode, ona pogađja i zemlje sa generalnim deficitom i zemlje sa generalnim suficitom vode. Poslednih decenija suše postaju sve učestalije i intenzivnije, često se smenjujuci sa periodima poplava i drugih vremenskih nepogoda.

  Tle samo po sebi nije u mogućnosti da zadržava vodu duže vreme pa period intenzivnih padavina može da ublaži samo posledice relativno kraćeg suvog vremena koje sledi. Ukoliko suvo vreme traje duže, neminovno dolazi do suše iako, statistički gledano, oblast koja se analizira u proseku deluje da ima dovoljno vode (jedan od standardnih perioda za analizu je godina dana, takozvana "hidrološka godina“ koja se na severnoj hemisferi računa od 1. oktobra do 30. septembra sledece kalendarske godine). Istovremeno, i društvo i životna sredina postaju sve osetljiviji na nestašice vode, a samim tim i na sušu. Zbog svih navedenih i drugih sličnih razloga, suša se smatra jednim od hazarda koji se najteže određuju, takozvani potuljeni ili šunjajući prirodni hazard (“ creeping natural hazard ”).

Ukoliko je suša trajnog tipa, kao posledica nastaje formiranje pustinja (dezertifikacija). Ukoliko je privremena, dovodi do nestašice vode, sa većim ili manjim uticajem na ekonomiju, okolinu i društvo, zavisno od dužine trajanja i intenziteta.

Na svakih tri do sedam godina

Postoje tri tipa suše, međusobno povezana: meteorološki - vezan za padavine i isparavanja, hidrološki - za vodotokove, nadzemne i podzemne rezervoare vode, i poljoprivredni - za raspoloživu vlažnost tla.

Nestašica vode nastaje i čisto ljudskim uticajem, ili u kombinaciji ljudskog i prorodnog faktora. Vrlo karakterističan primer su veliki gradovi Latinske Amerike koji su se skoro udesetostručili u poslednjih 50 godina (na pr. Meksiko Siti, Sao Paulo …). Raspoloživi izvori vode su iscrpljeni preteranom eksploatacijom, u kombinaciji sa nedostatkom infrastrukture i zagađivanjem, što je dovelo do nestašice i potrebe za poboljšanim menadžmentom vodnih resursa i uvođenjem novih sistema za prečišćavanje i recirkulaciju vode..

Evropu je ovog leta pogodila najveća suša u poslednjih stotinak godina, čak i zemlje poznate po čestim padavinama (Velika Britanija). Hidrometerološki centar Rusije je objavio da je prvi put u poslednjih pola stoleća viđena kombinacija neuobičajeno velikih vrućina i istovremene meteorološke i poljoprivredne suše, tako da su stradali milioni hektara različitih poljoprivrednih kultura. Najveća suša u SAD poslednjih decenija je ovom najvećem svetskom izvozniku žitarica ''obrala'' trećinu ovogodišnjeg roda. Jaka suša je dramatično ugrozila i svetski rod pirinča, pogodivši niz zemalja u Aziji.

Usled suše je i u Srbiji prepolovljen rod kukuruza i drugih poljoprivrednih kultura. Dugačak period bez kiše najviše je pogodio Vojvodinu. To je nastavak trenda češćih pojava sušnih godina u Srbiji u periodu od osamdesetih do danas, na svakih 3 do 7 godina.

Šta karakateriše sušu u našim krajevima? Srbija je u najvećoj meri ruralna oblast koja ekonomski zavisi od proizvodnje hrane i suša uglavnom utiče na prinose ratarskih kultura, na hidro-energetiku, plovne puteva i druge oblasti eksploatacije vodnih resursa. Navodnjavanje ne igra veliku ulogu jer se samo oko 3% obradivih površina navodnjava, i to uglavnom vrlo zastarelim sistemima a priblizno 70% pitke vode se zahvata iz podzemnih izvora. Ne postoji odvajanje u korišćenju vode za piće i druge namene (na pr. u poljoprivredi), već se koristi ista vodovodna mreža. I na kraju, Srbija je siromašna internim obnovljivim vodnim resursima.

Značajnu teškoću predstavljaju nedostatak definicije suše kao fenomena i istorijskih podataka o razvoju, rasprostranjenosti i efektima suša, s obzirom na bitne regionalne razlike u okviru zemlje. Takođe, u Srbiji vlada praksa saniranje posledica suša umesto definisanja i sprovođenja preventivnih mera. Problem suše se zanemari čim kriza prođe, tako da se vremenski period između dve pojave ne koristi za sprovođenje konkretnih akcija. Neke od standardnih mera za rešavanje problema u poljoprivredi Srbije izazvanih sušom bi bile: postavljanje novih i održavanje postojećih sistema za navodnjavanje, rotacija useva, korišćenje raznih hibridnih i novih sorti biljaka i dr. Izbor, način i strategiju korišćenja mera za borbu protiv suše trebalo bi definisati Master planom na nivou zemlje, uz paralelni razvoj nacionalnog sistema za monitoring parametara i efekata suša.

Mere u Srbiji

Nestašica vode, koja je posledica suše, podrazumeva kombinovanu primenu različitih mera u svim ugroženim sferama. Moguća sistematizacija sa listom izabranih mera bi bila sledeća:

•  Mere za redukciju potrošnje
•  Javna kampanja za dobrovoljnu štednju (poljoprivreda, industrija, turizam, javne službe, itd. - korisćenje bonusa i podsticaja)
•  Besplatna ili subvencionisana distribucija uređaja za uštedu vode
•  Restrikcija korišćenja vode za sekundarne potrebe (pranje ulica, pranje automobila, uključujući i javni saobraćaj, zalivanje travnjaka i ukrasnih bašti, zalivanje parkova, golf igrališta i sl, punjenje bazena, javne fontane bez recirkulacije
•  Uvođenje vanrednih cenovnika za upotrebu vode u sušnom periodu
•  Uvođenje programa za racionalizaciju (alociranje navodnjavanja po oblasti/usevima, per capita ili po domaćinstvu u gradskim oblastima, procentualna redukcija za komercijalno, industrijsko i institucionalno korišćenje vode
•  Sistemska poboljšanja
•  Novi izvori vode
•  Korišćenje kišnice, sive vode (kućna otpadna voda bez fekalnih krutih sastojaka) i dr.
•  Bolja i intenzivnija primena postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda
•  Poboljšanje distribucionih sistema (redukcija radnog pritiska, primena detekcije gubitaka u mreži i efikasne popravke)
•  Interventni izvori vode
•  Interni transfer - prebacivanje dela dozvoljenih količina za korišćenje vode sa jedne grupe korisnika na drugu
•  Međuregionalni transfer
•  Privremena promena namene i/ili dela propisa (smanjenje proizvodnje hidroelektrana i transfer dela vode za druge svrhe, smanjenje minimalno propisanog nivoa jezera i drugih izvora vode).

Podrazumeva se da bi za primenu bilo kojih od navedenih ili drugih mera bila potrebna detaljna analiza uzroka suše, procena nestašice vode po kategorijama korisnika, alternativne varijante mogućih dužina trajanja i gradacija mera, kao i analiza osetljivosti ugroženih grupa u okviru društva i životne sredine.

BGD projekat

Nove tehnike za borbu protiv suše se stalno razvijaju. Jedna od jednostavnih i efikasnih ideja je sađenje drveća u gradskim oblastima na bazu od kompozitnog materijala od nekoliko metara u prečniku umesto na standardno tle. Kompozitna baza zadržava vodu omogućavajući drvetu i malom travnjaku ili žbunju ispod njega da prežive sušni period i do dva meseca.

Ovogodišnja nestašica vode u Velikoj Britaniji, nakon dve sušne zime, dovela do tzv. zabrane korišćenja baštenskih creva u južnom i istočnom delu zamlje, uključujući i London (zabrana zalivanje travnjaka i bašti, pranja automobila i dr.). U Londonu su poslednjih godina zasađene hiljade novih stabala, ali nijedno uz korišćenje nove tehnike. Kada se bude vršila analiza šteta od suše, sigurno će tu ući i veliki broj novozasađenih stabala, što bi se u velikoj meri sprečilo primenom kompozitne baze.

Navedeni primer kompozitne baze za sađenje drveća je mali segment nedavne inicijative BGD (Blue-Green Dream, odnosno plavo-zeleni san), čiji je jedan od idejnih tvoraca prof. Čedo Maksimović (Imperial College London & UNESCO). BGD projekat sada ulazi u drugu fazu u kojoj je planirano formiranje regionalnih centara, između ostalog Beograd za jugo-istočnu Evropu, Atina za istočni Mediteran i dr.

Jedan od bitnih elemenata u okviru BGD koncepta su i suše. Projekt Blue-Green Dream predlaže promenu projektovanja i upravljanja vodenim i biljnim resursima (“plava“ i “zelena“ komponenta), koji trenutno funkcionišu kao dva odvojena sistema.. Zajednički efekti klimatskih promena i sve veće urbanizacije zahtevaju novo planiranje i upravljanje novim urbanističkim projektima i dodatnim opremanjem postojećih kako bi se povećala otpornost na klimatske promene. Projekat Blue-Green Dream će obezbediti sinergiju do sada “razdvojenih” vodenih i biljnih sistema kako bi se došlo do rešenja: više korisnih površina, prevencije i upravljanja rizikom od poplava i suša, rešavanja problema zagrevanja u gradskim sredinama, očuvanja biodiverziteta i otpornosti na poplave, smanjenje potrošnje energije…

Mr Branislav Todorović,
istraživač Nacionalni tehnički univerzitet i Poljoprivredni univerzitetu u Atini