TEMA BROJA - ELEMENTARNE ČESTICE
Pripremio: M. R.
Srbi i CERN
Povratak osnivača
Može se reći da su srpski naučnici u Evropskom savetu (danas centru) za nuklearna istraživanja od prvog dana. FNRJ, čiji je Srbija državnopravni sledbenik, bila je jedan od njegovih osnivača. Konvenciju o osnivanju u ime Jugoslavije potpisao je Pavle Savić, tvorac Nuklearnog instituta "Vinča". "Bio je to zlatni period za naše istraživače i mašinsku industriju („Ivo Lola Ribar“, „Minel“, zagrebački „Rade Končar“) koja je pravila magnete i postrojenja za akceleratorske sisteme", kaže dr Petar Adžić, redovni profesor Fizičkog fakulteta u Beogradu, koji je znatan deo naučne karijere proveo u "Vinči".
 Članstvo prethodne države u ovoj organizaciji prestalo je 1. januara 1962, na sopstveni zahtev i, kako je obrazloženo, iz ekonomskih razloga, „iako nam je rukovodstvo CERN-a nudilo sve moguće uslove da ostanemo.
Dobili smo status posmatrača, što je bio presedan", veli prof. Adžić, koji čitavu deceniju rukovodi srpskim timom u CMS eksperimentu i sigurno među našim istraživačima s najdužim radom u ovoj, više ne samo evropskoj, već svetskoj laboratoriji. Danas status posmatrača imaju gotovo sve vodeće naučne sile. Tri godine posle našeg istupanja, glavne zemlje osnivači CERN-a osnovale su Evropsku ekonomsku zajednicu, jezgro današnje EU".
Sankcije Saveta bezbednosti UN nisu mimoišle ni srpske naučnike u CERN-u. Nije im bio dozvoljen rad, ali uspeli su da sačuvaju svoje mesto i da se prestankom sankcija vrate naučnim aktivnostima. U međuvremenu je, navodi, prof. Adžić, dosta naših mladih istraživača magistriralo i doktoriralo na rezultatima aktuelnih istraživanja u CERN-u.
Komisija za CERN
 |
| prof. Petar Adžić |
Komisija za CERN je formirana 2001. godine. Bila je to ideja prof. Adžića, s kojom se složio tadašnji ministar nauke i tehnologije Domazet. Pored prof. Adžića (predsednik), u komisiji su, izabrani na njegov predlog, naši ugledni fizičari u zemlji i u svetu, koji takođe vode istraživanja u CERN-u: dr Dragan Popović, rukovodilac ATLAS grupe, donedavno direktor Instuta za fiziku, Miroslav Vesković, lider projekta iz nuklearne fizike, Aleksandar Belić, rukovodilac projekta naprednih kompjuterskih mreža (GRID) i akademik Đorđe Šijački, predstavnik teorijske fizike Srbije i SANU.
|
Dvanestorica
Konvenciju o osnivanju Evropskog saveta za nuklearna istraživanja, 1954, potpisale su: Belgija, Velika Britanija, Danska, Francuska, Grčka, Holandija, Zapadna Nemačka, Italija, FNR Jugoslavija, Norveška, Švajcarska i Švedska. |
Doktor Petar Adžić je na sudaraču elektorna i pozitrona LEP II s jednom grupom počeo da radi još 1995, a neprekidno od 1997. LEP je, seća se Adžić, besprekorno radio do 2000, poslednje godine ekspoloatacije, kada je voljom uticajnih članica, pre svega Nemačke, isključen i demontiran. Ovaj najuspešniji akcelerator do izgradnje LHC potvrdio je postojanje svih čestica Standardnog modela, osim Higsovog bozona. Isključen je u trenutku kada su na vidiku bili događaji koji su ličili na neuhvatljivu Higsovu česticu.
- Bio je to najuzbudljiviji trenutak u mojoj karijeri. Na tri detektora se događaj jasno nazirao, dok ga četvrti uopšte nije zabeležio, iako je čitav kompleks radio punim kapacitetom. Svi istraživači su tražili da LEP nastavi sa radom kako bismo ustanovili da li uočeni signal potiče od raspada Higsovog bozona ili je reč nekom drugom nagoveštaju fizike. Bili su ogorčeni što njihov zakon nije uslišen, kaže profesor Adžić.
Ekskurzije
Profesor Adžić je vodio u CERN dve ekskurzije - grupu beogradskih srednjoškolaca i grupu nastavnika fizike. To čine i druge zemlje. „Na taj način najpre popularišemo fiziku, svake godine beležimo rekordan broj maturanata koji žele da tsudiraju na Fizičkom fakultetu. Značajno je i za razvoj fizike elementarnih čestica, u kojoj su najveća ulaganja, i za koju, po mom mišljenju, kod mladih postoji najveće interesovanje. S druge strane, domaćoj javnosti šaljemo poruku da mi studente na doktorskim studajama u CERN-u školujemo za našu državu a ne za bogata i u nauci prosperitetnija društva. Moja osnovna ideja je bila, od početka rada u CERN-u, da studentima ponudimo najkvalitetniji program za doktorate a da oni budu vezani za domaće institute. Od CERN-a nema boljeg mesta za tako nešto. Pokazalo se da za nauku darovite studente više zanimaju teme za istraživački rad od finansijskog efekta. Mnogo više ih je ostalo ovde, nego što je otišlo, bar kada je u pitanju fizika elementarnih čestica.
Prema poslednjoj analizi, dvojica članova moje grupe, zaposlenih u Institutu „Vinča“, Predrag Milenović i Vladimir Reković, dali su vrlo značajan doprinos u analizi podataka za Higsov bozon. Vrlo značajan, radili su mesecima, naglašava rukovodilac srpskog CMS tima..
|
Bertoluči u Petnici
Evropski savet za nuklearnu fiziku (CERN) je ovogodišnju letnju školu fizike održao u Srbiji. Domaćin Cernove Trans-evropske škole fizike visokih energija bila je od 13. do 20. jula Istraživačka stanica Petnica kod Valjeva. Petnica je već davno poznata širom Evrope kao veoma značajna ustanova za obrazovanje talentovanih učenika. Specijalni gost ove škole bio je Serđo Bertoluči, direktor istraživanja u CERN-u, koji je održao predavanje o poslednjim rezultatima dobijenim u detektorima Velikog hadronskog sudarača i otrkiću nove čestice. |
Srpski fizičari su se približili CMS eksperimentu već u prvoj godini novog veka. Iako je još postajala Savezna Republika Jugoslavija CERN je sa Srbijom sklopio okvirni sporazum o uključivanju naših stručnjaka u nove projekte, i time i formalno uspostavio odnose s našom državom.
- Ubrzo smo i zvanično potpisali ugovor, po kome smo kao samostalna istraživačka grupacija Nuklearnog instituta „Vinča“ i Fizičkog fakulteta uključeni u eksperiment CMS, kaže inicijator ujedinjenja dr Petar Adžić, kao rukovodilac vinčanske grupe. - Od 2001. godine radimo pod zastavom Srbije, zvanično od marta 2002. Te godine je grupa kolega sa Instituta za fiziku priključena ATLAS kolaboraciji. Država je potpisala Memorandum o razumevanju i zvanično se obavezala da će sa ostalim državama, više od 40, podržati ta dva projekta. Ona i danas za to izdvaja novac, koji ulazi u budžet CERN-a, ali od tog kolača istraživači iz Srbije nikada nisu dobili svoj deo. Snalazili smo se kako smo znali i umeli, pre svega, kroz bilateralne sporazume sa partnerima u samom eksperimentu. Glavnu pomoć pružala nam je vlada Švajcarske. Bila je to odlučujuća pomoć tokom poslednjih pet godina. Na taj način sam bio u mogućnosti da ostvarim svoj inicijalni plan, da istraživački tim koji sam vodio bude angažovan po tri osnova – jer samo tako je grupa potpuno integrisana u CERN – a to su: istraživanja u fizici, kao osnovni motiv, gradnja detektora (konstrukcija, instalacija i briga o njegovim delovima) i inženjerski deo".
Grupa u CMS je napravila deo za elektromagnetski kalorimetar, jedan od četiri poddetektorska sloja, možda i najkomplikovaniji, koji je odigrao krucijalnu ulogu prilikom registrovanja nove čestice, upravo zbog visoke rezolucije i izvanrednih svojstava. Deo koji je napravljen početkom ove godine, delo tehničkog umeća Branislava Jovanovića, saradnika sa Fizičkog fakulteta, biće instaliran naredne godine, kada LHC zbog remonta obustavi rad..
- Pomoć švajcarske vlade je presušila, doskora smo crpeli skromni budžet CERN-a, i pomoć nekih partnerskih institucija i ukoliko država, a ona je to obećala, ne pomogne, moraćemo ili da prekinemo sa svim aktivnostima ili da pređemo u neki tabor pod stranom zastavom, upozorava profesor Adžić, koji je u saradnju sa CERN-om, „uložio čitav svoj život“. I napominje: „To je neminovnost i bilo bi loše da se ta istraživanja ne nastave. CERN je mesto gde se na najidelaniji način spajaju fundamentalna i istraživanja visokih tehnologija.
M. R.
|
