MATEMATIKA

Pripremio: Borka Marinković

Zanimljivosti

Pitagorejska škola

Mada svima poznat, jedan od najčuvenijih matematičara u istoriji matematike, Pitagora nije ostavio ni jedno pisano delo. Čak se ne znaju ni tačni datumi njegovog rođenja i smrti. Poznato je jedino da je živeo u 6. veku p.n.e., da je rođen na ostrvu Samosu, u Egejskom moru, i da je umro u Krotoni, na krajnjem jugu Italije.

Sa osamnaest godina pobedio je na Olimpijskim igrama u pesničenju. Posle pobede odlučio je da putuje. Nekoliko godina je proveo kod Talesa i Anaksimandra. Potom je boravio kod feničanskih mudraca, koji su ga uputili u misterije Biblosa. Punih dvadeset godina proveo je u Egiptu, u hramovima na obalama Nila, učeći od egipatskih sveštenika. Na kraju, kao zatočenik u Vavilonu, preuzeo je znanja vavilonskih pisara i magova. Posle četrdeset godina, pun znanja i iskustva vratio se u rodni Samos.

Zbog vladavine tiranina Polikrata, Pitagora je ponovo napustio rodno mesto i otišao u Krotonu, gde je osnovao svoju školu. Od Pitagore do Arhita iz Tarenta, pitagorejska škola trajala je 150 godina i brojala je ukupno 218 sledbenika pitagorejaca. U početku je to bila grupa filozofa, koji su postepeno sticali matematička znanja, ali istovremeno ličili i na religioznu sektu. Poštovali su stroga pravila o načinu života, ishrani i odevanju, govorili su u stihovima, nisu jeli meso, grašak i pasulj, nosili su samo bele haljine. U školi su imali obavezu da proučavaju matematiku, muziku i lekarske veštine.

Čitavih pet godina trajala je proba. Pitagora je stajao iza zavese, usmeno izlažući svoja učenja, dok su članovi učili isključivo slušajući.

Smatra se da se zabranom zapisivanja postizala maksimalna pažnja slušanja i sprečavala zloupotreba naučenog. Oni koji su bili uspešni posle probe mogli su da pređu u višu kategoriju tj. da budu u Pitagorinom delu prostora (ezoterici). Iza zavese su bili egzoterici.

Postoji i priča o osveti Kilona, bogatog stanovnika Krotona čiji je zahtev da postane pitagorejac odbijen. Nasilan, Kilon je podmetnuo požar. Po priči, svi koji su se zatekli u školi, nestali su u plamenu, osim jednog.

Pitagora je video brojeve svuda u kosmosu. Za njega, sve što postoji bilo je broj. Tom idejom udaren je numerički temelj iz koga će se razviti nauka o brojevima - aritmetika i napravljena je suštinska razlika između veštine čistog računanja - logistike i aritmetike.

Pitagora je počeo sa ustanovljavanjem prve klasifikacije celih brojeva: podelio ih je na parne (deljive sa 2 ) i neparne. Takođe, ustanovio je pravila računanja vezana za parnost: zbir ili razlika dva parna ili neparna broja je paran broj, zbir parnog i neparnog je neparan...

Pitagorejcima dugujemo i prvo izvođenje matematičkog dokaza u istoriji. Oni su dokazali da je broj dva iracionalan (ne može se prikazati u obliku razlomka). Pitagorejci su utvrdili i da je zbir uglova u bilo kom trouglu 180o.

Arhit iz Tarenta je izumitelj broja jedan. Do tada, za većinu grčkih mislilaca brojevi su počinjali od dva (jedan.... i drugi). Pitagora je otkrio zaprepašćujuće veze između brojeva i muzičkih intervala što je zapravo odnos između dva broja: interval oktave 1, kvinte 2/3, kvarte 3. Sama muzička harmonija je ozvučenje brojčanih odnosa. Tonska skala je bila broj, a muzika matematika. Iste harmonije se mogu proizvesti različitim muzičkim instrumentima. Arhit je napisao i delo "O harmoniji ili o matematici", koje nije sačuvano.

Među 1800 izvajanih figura na katedrali Notr Dam, u Parizu, je i statua Pitagore. Prikazan je kao levoruk, iako ne postoji dokument ili bilo kakav podatak o tome kako je uopšte izgledao.

Pitagora je danas najpoznatiji po čuvenoj Pitagorinoj teoremi iako najraniji sačuvan dokaz pripada Euklidu, dva veka kasnije.

Pitagora je za matematičare bio i ostao Gospodar brojeva.

Borka Marinković