MEDICINA

Pripremila: Gordana Tomljenović

Dr Mijat Savić

Ishrana odojčadi i predškolske dece

Ko dobro hrani, taj dobro leči

Roditelji su spokojni dok je njihova beba na majčinom mleku, najboljoj hrani koja se novorođenčetu može ponuditi. U osetljivom periodu uvođenja druge hrane, međutim, uvek ima strahova i nedoumica. Dr Mijat Savić, iskusni neonatolog i pedijatar Bel Medic-a, daje dragocene savete koji su plod višedecenijskog iskustva u radu sa decom i - roditeljima

Pravilna ishrana odojčadi i mališana od vrhunskog je značaja za njihov nesmetan i efektivan rast, funkcionisanje i obnavljanje organizma, za očuvanje zdravlja. Dr Mijat Savić, neonatolog i pedijatar Opšte bolnice Bel Medic, jedan od naših najcenjenijih i naiskusnijih dečijih lekara, kaže da o značaju ishrane u prvoj godini života dovoljno govori podatak da odojče u prvih 6 meseci života udvostruči, a u prvih 12 utrostruči težinu koju je imalo na rođenju. Intenzivno se u to vreme razvijaju imunitet i nervni sistem te je, pored dovoljne količine, posebno važan i sastav obroka. Štaviše, tako intenzivan rast i razvoj - velika potreba za energijom i hranljivim materijama - zahtevaju bitno različitu ishranu od ishrane odraslih, sa naglaskom na povećanom unosu belančevina i masti, a manjem unosu prehrambenih vlakana.

Majčino mleko

“ Ko dobro hrani, taj dobro leči“, parafrazira dr Savić čuveni Hipokratov savet da hrana treba da bude lek a lek hrana. Majčino mleko je, kaže, najneposredniji dokaz za to - ono je najbolja hrana za odojče u prvih šest meseci života, sa nemerljivim prednostima u odnosu na svaku drugu hranu, jer obezbeđuje optimalan rast, razvoj i zdravlje bebe. Naročito su važna prva tri dana laktacije, kad beba dobija takozvano “kolostrum” mleko prepuno imunoglobulina. U pedijatriji se, ističe dr Savić, već poslovično kaže da je to prva “vakcina” detetu, jer imunoglobulini zaštićuju sluzokožu usta, disajnih, digestivnih i urinarnih puteva.

Smatra se da, tek nakon dve do tri nedelje laktacije, majčino mleko dostiže pravi sastav dovoljan za obrok bebe, što znači da dojilja kroz sopstvenu ishranu treba da obezbedi odgovarajući kvalitet mleka, odnosno zadovolji svoje povećane potrebe za energijom i hranljivim materijama. Prosečno, majka daje od 600 do 850 ml mleka dnevno, sa 67 kalorija po decilitru, pa treba da unosi 500 do 600 kalorija više nego obično da bi sačuvala svoje zdravlje. Dojilje prirodno imaju dobar apetit i jednostavno pokrivaju svoje dodatne potrebe, ali dr Savić, poučen iskustvom iz prakse, upozorava da prerano “doterivanje linije” majke vrlo nepovoljno utiče na sastav mleka, i protivnik je bilo kakvih dijeta, posebno u prvih šest meseci dojenja.

Uz uravnoteženu ili “umereno negativnu” ali raznovrsnu ishranu kvalitetnim namirnicama, kao i redovnu fizičku aktivnost, dojilja treba da unosi i dovoljno omega 3 masti, bitnih za razvoj psihomotoričkih sposobnosti i oštrog vida kod bebe (morska riba, kvalitetna biljna ulja), i da izbegava hranu sa skrivenim mastima i trans-masnim kiselinama (pržena hrana, slatkiši…).

Osnova majčinog mleka je voda pa su i njene potrebe za tečnošću veće, ali je pogrešno da ih podmiruje kravljim mlekom; treba da uzima 2,5 do 3 l tečnosti u obliku negaziranih voda (vrstu menjati svakih sedam dana), nezaslađenih biljnih i voćnih čajeva, sveže ceđenih voćnih sokova… Treba da jede prvenstveno kuvanu ili dinstanu hranu, umereno soljenu jodiranom solju, bez jakih začina i sa malo začinskog bilja. Posebnih ograničenja u odabiru namirnica nema, osim što one treba da budu prvoklasne, besprekorno oprane i sveže pripremljene. Industrijska hrana se dojiljama svakako ne savetuje (zbog dodatih konzervansa, vestačkih boja i aroma, skrivenih masti i šećera), ali ni orašasti plodovi (badem, orah, lešnik i posebno ne kikiriki) zato što su potencijalno opasni alergeni. Olako isključivanje druge alergogene hrane sa spiska osnovnih namirnica (mleko, jaja, pšenica) se ne savetuje, izuzev po savetu alergologa.

Dojenje - kako i koliko

Dr Savić savetuje da se beba doji najmanje šest meseci, o čemu je najbolje da individualno procenjuje majka, budući da je ona suvereni „monitor“ potreba svoje bebe. Tempo savremenog života, na žalost, diktira mnoga ograničenja pa naš sagovornik apeluje da se, kad god je to moguće, beba doji koliko god dugo da traži, uz uslov da se majka pravilno hrani i uz kasnije dodavanje bebi i druge hrane. U slučaju majčine agalaktije ili hipogalaktije, mlečne formule se uvode od rođenja deteta, a inače se nakon šest meseci dojenja mogu uvesti prilagođene mlečne formule. Dr Savić napominje i da dojenom odojčetu, u prvih šest meseci, nije potrebno dodavati ništa osim vitamina D3, ni vodu, ni čaj.

Dojenje bi bilo idealno započeti odmah, dva sata po porođaju, posle telesnog kontakta majke i bebe još u porođajnoj sali - novorođenče će samo pronaći dojku i početi da sisa, a prvi podoj treba da traje koliko ono želi. To mu treba omogućiti i narednih šest nedelja, dojenjem iz obe dojke - tek kad samo prestane da sisa na jednoj - kako bi na samom početku života dobilo ono što mu je za buduće zdravlje najpotrebnije. Dr Savić u to ubraja i neprocenjiv značaj emotivne veze između majke i deteta koja se razvija dojenjem.

Kad je o broju obroka (podoja) reč, naš sagovornik savetuje da se bebi u prvih šest nedelja omogući “samoposluživanje”, s brojem umokrenih pelena kao “vodičem”. Obično ih je 6 i više u 24 sata, a ne treba da brine i ako ih je 12. Beba poručuje da je gladna zvucima, većom pokretljivošću, uznemirenošću, pomeranjem ručica ka ustima - dok plač nije prvi već kasni znak gladi.

U prva tri meseca, napredovanje beba na majčinom mleku je individulno. Dr Savić kaže da je presrećan kad u tom periodu dobijaju po 750 gr mesečno, naredna tri meseca po 600 gr, a od šestog do devetog meseca po 450 gr telesne mase. Ako i u poslednjem tromesečju prve godine života napreduju po 300 gr, prvi rođendan će slaviti sa onom idealnom utrostručenom težinom u odnosu na težinu na rođenju.

Optimalno bi bilo da majka, u prva tri meseca dojenja, uspostavi šest do sedam ravnomernih obroka, mada ih često bude i pet. Ukoliko beba prespava između dva obroka, to može bit znak da je gladna i da spavanjem instinktivno “štedi energiju”, pa treba proveriti da li možda prebrzo završi obrok ili majka više nema dovoljno mleka, te treba pomno pratiti rast telesne mase.

Dr Savić napominje i da je majčino mleko za bebu prvi izvor informacija o hrani koju će, nakon ili tokom dojenja, početi da dobija (slani obroci od povrća i mesa), te majka takođe treba sve vreme da uzima te namirnice.

Prva kašasta hrana

Ukoliko je beba samo na dojenju, od četvrtog meseca se može razmišljati o uvođenju kašaste hrane. O tome opet treba da prosudi majka jer su dovoljne količine majčinog mleka bebi i njenoj još nerazvijenoj digestiji dovoljne sve do šestog meseca. Nakon toga se dojenjem više ne zadovoljavaju bebine potrebe za hranljivim materijama, pogotovo za gvožđem, te se preporučuje postepeno uvođenje novih namirnica. Ima određenih znakova koji ukazuju da je odojče spremno da između četvrtog i šestog meseca uzima dodatnu hranu - brzo ogladni posle obilnog podoja, pauze između obroka su sve manje, noću je nemirno i često plače, žvaće sve što mu je nadohvat ruke.

S početka se uvodi po malo hrane, a svaka nova vrsta se daje po dva- tri dana za redom, kako bi beba pamtila ukus. Majčino mleko je i tada, napominje dr Savić, najvažniji obrok, a kao prvu hranu savetuje kuvani pirinač pomešan sa majčinim mlekom. Potom treba pokušati sa kuvanom pasiranom šargarepom ili tikvicom, takođe u miksu sa majčinim mlekom, pa sa samostalnim pireima od raznog povrća. Sledeća novina treba da bude kuvani pasirani krompir sa kašikom maslinovog ulja, uz kuvanu šargarepu, tikvicu, karfiol, kelerabu...

Bebu prvo treba upoznavati sa neutralnijim ukusima povrća, pa tek onda sa voćem (jabuka, kruška), i to u kombinaciji sa kašicama od žitarica.

Majčinom mleku ili prilagođenoj formuli se, umesto pirinča, može dodati kaša od kukuruza jer dodavanje glutenskih žitarica može da izazove sklonost ka celijačnoj bolesti (glutenska enteropatija). Bebama sa genetskom sklonošću ka toj bolesti treba davati manje količine žitarica (pšenica, ovas), a treba znati da majčino mleko dokazano smanjuje opasnost od razvoja glutenske enteropatije. Do navršene prve godine, kombinovane kaše od mleka i žita pripremaju se sa majčinim mlekom ili prilagođenom mlečnom formulom.

Od sedmog meseca…

Od sedmog meseca, bebi treba dodavati nešto više belančevina u obliku mesa. Belo pileće i crveno meso zeca i ždrebeta najbolji su izvori gvožđa zato što ova mesa imaju kratka mišićna vlakna i laka su za probavu. Meso treba da je na jelovniku tri puta nedeljno, 30 do 35 gr po obroku. Riba je takođe značajan izvor kvalitetnih belančevina, esencijalnih aminokiselina, gvožđa i joda, a masna morska riba pravi je rudnik omega 3 masnih kiselina. Mnoge svetske studije su pokazale da uvođenje morske ribe nakon navršenog šestog meseca života ne povećava rizik za pojavu alergija, osim ukoliko u porodici postoji anamneza alergijske bolesti.

Ukoliko u porodici nema alergijskih bolesti, tvrdo kuvano žumance se do navršene prve godine života daje jednom nedeljno. Jagodičasto voće se uvodi tek u drugoj godini.

Bebi su potrebne i kvalitetne masnoće, prvenstveno biljna ulja (kukuruzno, sojino, maslinovo) kao izvori masnih kiselina. Ulje se obično dodaje u kaše od povrća, kombinovane kaše od povrća i žita i u kaše od mesa, i to na kraju pripreme obroka - na 150 do 200 gr kašice dodaje se kašika (10 gr) ulja.

Dojenom odojčetu ne treba dodavati tečnost, jer dojenje pokriva te potrebe, posebno u prvih šest meseci. Sa uvođenjem mešovite ishrane, odojčetu se, pored majčinog mleka može ponuditi dodatna tečnost, opet u obliku različitih voda (menjaju se na sedam dana), po velikim vrućinama i do 400-500 ml dnevno, uvek nakon jela. Do 12. meseca je najbolje davati prokuvanu vodu.

Šećer se bebi ne dodaje zato što povećava rizik od karijesa i smanjuje osećaj gladi, čime ometa unos biološki vrednijih namirnica.

U drugoj godini…

Sa navršenom prvom godinom života, pa sve do polaska u školu, dete treba uključivati u redovnu porodičnu ishranu. Dr Savić posebno savetuje redovne obroke za stolom sa roditeljima, pa makar to bilo moguće i samo vikendom. Za zajedničkim stolom se detetu pomaže da bira hranu, da eventualno menja neke navike, da mu se postavljaju granice prihvatljivog… Dete će, dodaje dr Savić, tada oponašati ono što roditelji rade, uzimati ono što oni jedu, bez obzira na to šta na tu temu pričaju. Kako će dete prihvatiti ponuđenu porodičnu hranu umnogome zavisi od ishrane u periodu od 6. do 10. meseca života, kada beba upozna i zapamti sve nove ukuse.

Mališani treba da imaju tri glavna obroka na dan, sa par užina između njih, i u okviru toga bar tri do pet porcija povrća i dve do četiri porcije voća. Ako odbijaju povrće u komadima, treba im ponuditi krem supe. Ukoliko nisu ljubitelji voća, možda će voleti sveže ceđene sokove bez dodatka šećera - dovoljno im je oko 125 ml, jer u sokovima ima dosta “prazne” energije. Sa daljim rastom i razvojem, njihove potrebe za belančevinama se povećavaju pa treba uravnotežiti ishranu i obezbediti im dovoljne količine namirnica biljnog i životinjskog porekla, nemasna mesa (uz skidanje svih vidljivih masti i kože sa pilećeg mesa), ribu, punomasno mleko i mlečne proizvode, jaja… U toj raznovrsnoj ishrani je važno da se namirnice koje sadrže belančevine pravilno rasporede kroz dnevne obroke. Masti su, takođe, vrlo značajne za mališane, a posebno kasnije za tinejdžere, i u tom obliku im je neophodno podmiriti 30 do 35 odsto dnevnih potreba za energijom.

Uz poštovanje njihovog apetita, zdrava deca će, zaključuje dr Mijat Savić, imati prirodnu glad, biće srećna i zdrava, raspoložena za igru. Ne treba ih prisiljavati da pojedu svu ponuđenu hranu, štaviše, treba ih pohvaliti za ono što pojedu. I, treba ih hraniti vedrinom i ljubavlju.

Gordana Tomljenović

PRILOZI

Polazak u vrtić

Ukoliko roditelji mogu to da obezbede, dr Savić savetuje da se dete šalje u vrtić tek kad skine pelene, što je uzrast od dve i po do tri godine. Dokazano je da eventualno kažnjavanje deteta u periodu skidanja pelena može da ostavi teške psihičke posledice pa je najbolje da se prelazak na nošu nauči bezbedno, bez trauma, u krugu porodice.

Roditelji ne prave grešku, dodaje dr Savić, kad “paze i maze” dete, kad ga grle i ljube, nose. Takvo dete će biti mnogo spremnije za uključivanje u kolektiv i neće patiti jer će znati da ga kod kuće uvek čeka čvrst roditeljski zagrljaj.

Ishrana na putovanju

Tokom letnjih putovanja ne preporučuje se nošenje domaćih kašica u rashladnoj torbi. Da bi se to predupredilo, bebu ne treba odbijati od dojke u letnjim mesecima jer je majčino mleko najbolja i najbezbednija hrana i na putovanju, i najbolji lek i za eventualne letnje prolive. Ukoliko se, pak, pripremanje hrane na putu ne može izbeći, obroke treba spremati pod najstrožim higijenskim uslovima, uz pomoć savremenih aparata i sterilnih lončića.

Fizička aktivnost

Čim dete prohoda, sve do polaska u školu treba voditi računa da ono ima stalnu fizičku aktivnost. Višesatno sedenje ispred televizora ili kompjutera je dokazano štetno po razvoj deteta, između ostalog i zbog opasnosti da nedovoljno kretanje dovede do gojaznosti.

Sunčanje

Značaj insolacije po zdravlje organizma je nemerljiv - ogleda se u jačanju imuniteta, boljem metabolizmu kalcijuma i mnogim drugim blagotvornim dejstvima.

Do navršenih godinu dana, decu treba izlagati suncu u periodu do 10 sati pre podne, i posle 5 sati popodne, uz neophodnu zaštitu od UV zraka kremama za sunčanje. Zaštitni faktor ne mora da bude veći od 30, ali kvalitet zaštitne kreme mora da bude visok jer, u lošijim brendovima, postoje supstance koje prave fototoksičan efekat.