ASTRONOMIJA
Pripremila:
Branka Jakšić
Napasti iz kosmosa
Srpski astronomi uključeni su u rad „Spejsgarda“ (Spaceguard), međunarodne organizacije za odbranu Zemlje od udara drugih nebeskih tela.
Nebeska straža prati svemirske objekte koji bi svoju putanju, u nekom trenutku, mogli da ukrste sa Zemljinom i tako ugroze njeno postojanje. Među čuvarima je i astronom iz Beograda Zoran Knežević
 |
Dr Zoran Knežević |
U svakom trenutku planetarne prostore ugrožavaju lutajuća svemirska tela; od onih najkrupnijih - prečnika nekoliko kilometara, manjih - od nekoliko stotina metara, do najsitnijih kamenčića i vasionske prašine.Već petanestak godina Zemlja se brani od njih organizovanom mrežom posmatrača na svim kontinentima koji motre i izračunavaju putanje tih tela. Direktor Astronomske opservatorije Beograd, dr Zoran Knežević ističe da se neprekidno prate brojni meteori i asteroidi, od onih na udaljenosti od nekoliko desetina do onih na rastojanju od nekoliko stotina hiljada kilometara. U jednom takvom posmatračkom timu radi i on. Jedan je iz grupe domaćih eksperata uključenih u Međunarodni servis za proučavanje kretanja asteroida, čije je sedište u Pizi, Italija. Taj servis deluje u sklopu svetske organizacije „Spejsgard“ (nebeska ili svemirska straža).
Povremeno svetom prostruji vest da je u svemiru otkriven novi objekt čija bi masa mogla da ozbiljno ugrozi Zemlju - ukoliko se sudari sa njom. Od tog trenutka posmatrači širom sveta počinju da posmatraju opasnog uljeza. Do sada su to bile, srećom, samo povremene uzbune bez tragičnog epiloga. Sve se završavalo posle nekoliko dana ili meseci, koliko je stručnjacima bilo potrebno da utvrde putanje potencijalnih asteroida i zaključe da će nas ipak zaobići. Poslednji asteroid prečnika do 600 m (pod brojem 2007TU24) mimoišao je Zemlju 29. januara ove godine, u 9 sati i 33 minuta, na razdaljini od oko 530.000 km od naše planete.
Impaktori vrebaju
Cilj: 90% otkrivenih opasnih objekata
Naučnici veruju da će do 2009.godine ostvariti cilj - da se otkriju i istraže putanje većine, odnosno 90 odsto većih objekata koji prete Zemlji.
Posle ovoga sledi novi projekt: otkrivanja potencijalnih impaktora prečnika do 145 m, takođe rizičnih pri eventualnom sudaru sa našom planetom. U te svrhe treba da posluži instaliranje dva nova teleskopa. Amerikanci su prvi od njih, na Havajima, već doveli u početnu fazu rada. U toku je izgradnju drugog, većeg teleskopa, sa ogledalom prečnika 8,5 m u Čileu. |
Opasnost je stalna i realna. U ovom momentu posmatra se asteroid Apofis, četristometarsko telo čija je putanja nepredvidiva i koji se već približavao Zemlji. Proračuni kažu da bi ovaj asteroid mogao da se sudari s našom planetom 2036.godine - navodi Knežević. - Da li će se to stvarno dogoditi, znaće se 2029. godine prilikom narednog približavanja ovog asteroida, kada će biti moguće tačno proračunati njegovu putanju u odnosu na eventualna odstupanja uslovljena Zemljinom gravitacijom.
Ko otkriva velike i opasne objekte koji bi svoje putanje mogli da ukrste sa Zemljinom? I da li je moguće odbraniti planetu i njene žitelje od udara katastrofalnih razmera?
Svakog dana na Zemlju padne stotinu hiljada tona sitnog kamenja i prašine iz kosmosa. To za ljude nije nikakav problem jer 99 procenata ovoga materijala sagori u atmosferi. Najstrašniji scenario podrazumeva udar višekilometarskog asteroida, što bi se završilo globalnom katastrofom. Nastala bi takozvana nuklearna zima i satrla sve živo, na sličan način kako bi to učinio nuklearni rat. Bilo bi to stravično zbogom životu na Zemlji...
Na sreću, udari tako velikih tela, kakav se dogodio pre 65 miliona godina na Jukatanu, po teoriji verovatnoće dešavaju se jednom u sto miliona godina.
Rizik od nevidljivih!
 |
Putanje asteroida opasnih po Zemlju |
Padanje kamenčića i prašine je svakodnevnica, a udari meteora velikih od jednog do desetak metara veoma su mogući. Koliko god se ne moramo bojati prašine i kamenčića, toliko je realno da strepimo od meteorita - kaže astronom Zoran Knežević. - To su isuviše sitni objekti da bi ih teleskopi i sateliti primetili, a prilično su razornog dejstva pri udaru u Zemlju. Prouzrokovali bi lokalnu katastrofu, utoliko težu ako bi se sjurili na omanju varoš ili naselje. Posledice se mogu sagledati na osnovu proračuna koji kažu da bi, na primer, desetmetarski meteor, udarom u Zemlju, napravio krater 20 puta većeg prečnika od sopstvene dužine, dakle rupu od dvesta metara. Silina udara ukopala bi meteor gotovo trista metara u dubinu tla! Znači da bi objekat prečnika od stotinu metara mogao da sravni čitavu gradsku četvrt; a od više stotina metara - čitav region.
Posmatračka mreža teleskopa, u koju su uključeni nacionalni programi širom sveta, organizovana je pre petanestak godina kada su američki naučnici španskog porekla, otac i sin Alvarez dokazima potvrdili svoju teoriju da je desetkilometarski asteroid pre 65 miliona godina, padom na Jukatan, prouzrokovao planetarnu katastrofu i doslovno uništio sav živi svet. Izumrli su čak i dinosaurusi.
Apofis i Zemlja
Pre godinu dana objavljena je vest da bi Ujedinjene nacije trebalo da preduzmu organizovanje misije u svemiru čiji je cilj skretanje sa putanje jednog asteroida! On bi, prema procenama, mogao da 13.aprila 2036.godine udari u Zemlju! Astronomi su izračunali da su šanse da se to desi 1:45.000. Reč je o asteroidu Apofis, prečnika oko 400 m. Kada bi ovo svemirsko telo palo na našu planetu, izazvalo bi katastrofu regionalnih razmera. Apofis je pre dve godine preleteo Zemlju na veoma bliskoj putanji i, s vremena na vreme, opasno se približava Zemlji. Astrofizičari su izračunali da će se 2013. ponovo približiti našoj planeti ali neće udariti u nju jer će prethodno promeniti putanju. Ponovo će se približiti 2029. na rastojanju od 30.000 km. Zavisno od toga da li će tada proći na već proračunatom rastojanju, asteroid bi 2036. mogao da se nađe na kolizionom kursu sa Zemljom. U ovom trenutku teško je izračunati putanje tako netipičnog letećeg tela. Nešto više o mogućnostima sudaru utvrdiće se prilikom sledećeg bliskog susreta sa Apofisom 2013. godine.
Marsovi meseci su zaista mali. Fobos je veliki koliko i Menhetn, a Deimos je veći za jednu trećinu, sa prečnikom od 6,3 km. To znači da je njihova gravitaciona sila hiljadu puta manja od Zemljine tako da bi sletanje na ove mesece delovalo više kao spajanje dva svemirska broda u svemiru.
To znači da bi ovakva misija bila relativno jeftina. Slanje čoveka na Mars bi moglo koštati oko 300 milijardi dolara, a robotska misija na Deimos deset puta manje. |
Današnji stručnjaci su u svim delovima sveta formirali nacionalne programe osmatranja asteroida sa zadatkom da se za deset godina otkriju i odrede putanje i verovatnoća udara u Zemlju takozvanih malih planeta koje lete blizu Zemlje i veće su od jednog kilometra u prečniku.
Taj program je odmakao. Danas raspolažemo podacima o oko 80% tih asteroida, od 1100 koliko se procenjuje da ih ima, veličine do jednog kilometra. Znamo i to da, u narednih nekoliko miliona godina, nijedan od njih neće biti opasan po Zemlju. Nastavljamo da dopunjavamo katalog asteroida, odnosno eliminaciju onih objekata za koje proračuni kažu da ne treba da budu na listi potencijalno opasnih po Zemlju.
Šta bi bilo ako bi se, ipak, neki asteriod ustremio ka nama? Kako bismo se odbranili? Šanse za odbranu su veće ako bismo, pet do deset godina unapred, imali potrebne podatke...
Nasilna promena putanje
Najčešće pominjana opcija jeste lansiranje svemirske sonde sa nuklearnim eksplozivom ili hidrogenskom bombom, koja bi bila aktivirana u blizini asteroida, koliko da preusmeri nebesko telo i mimoiđe Zemlju. Ako bi bilo direktno pogođeno, umesto jednog, dobilo bi se mnoštvo manjih objekata, meteora, od kojih bi svaki mogao da napravi lokalnu katastrofu na Zemlji. Međutim, brine druga strana medalje. Nikada nećemo uspeti da otkrijemo sve objekte koji su na putanjama rizičnim po Zemlju. Recimo, nemoguće je s površine Zemlje videti asteroide koji prilaze iz pravca Sunca. Tu su i objekti koji dolaze po prvi put u našu blizinu iz asteroidnih prstena na takozvanim nepredvidivim, haotičnim putanjama. Opasne mogu biti i komete koje se iznenada pojave.
Verovatnoća da nas pogodi nešto što izaziva interkontinentalnu kataklizmu veoma je mala. Takav objekat mogao bi da se sudari s našom planetom jednom u nekoliko miliona godina. Ali, u slučaju meteora prečnika od 50-60 do stotinu metara, nema garancije da je moguće odbraniti se. O njima ne znamo ništa osim da ih je mnogo i da na nas mogu da se sruče bilo kada i bilo gde - kaže Knežević.
Branka Jakšić
|
Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: 
