MEDICINA

Pripremila: G.T.

I rak se može sprečiti!
Vakcina protiv kancera grlića materice

Zahvaljujući činjenici da je karcinom cerviksa atipična vrsta raka zato što ga prouzrokuje isključivo virus, moguće je sprečiti ga blagovremenom vakcinacijom, pre svega devojčica i adolescentkinja, uoči njihovog ulaska u doba seksualnih kontakata. Vakcina je dostupna i pacijentima u našoj zemlji

Rak grlića materice u svetu i u Evropi je, posle raka dojke, među svim kancerima drugi najčešći uzrok smrtnosti žena, koji svake godine širom sveta odnese 250.000 života, ili 30 svakog sata. Ali, to je istovremeno jedan od malog broja kancera koji može biti izlečen, i jedini koji se može sprečiti zahavaljujući novom oružju u borbi protiv ove opake bolesti - vakcini koja štiti od virusa izazivača raka. Prema procenama stručnjaka, pomenute tragične brojke, kao i ukupan broj novih slučajeva raka grlića materice od 500.000 godišnje, mogle bi se smanjiti za čak 75 odsto upravo uz pomoć vakcinacije, kao primarnog oblika prevencije, i organizovanog skrininga kojim bi se na vreme otkrivali novi slučajevi bolesti. Pri tom je, kako napominje dr Jasmina Knežević, direktor beogradske Bel Medic klinike, preporučljivo da se vakcina primeni pre eventualnog kontaka sa virusom, u mladoj populaciji koja još nije imala seksualne odnose.

Mahom bezopasni, ali...

Rak grlića materice je atipična vrsta raka zato što ga prouzrokuje isključivo virus, i to veoma čest i lako prenosiv humani papiloma virus (HPV), kome najčešće u adolescenciji bude izloženo čak 70 odsto seksualno aktivnih osoba. Karakteristično je da ova vrsta raka uglavnom ne daje uočljive znake sve dok bolest ne dospe u razvijenu fazu, kao i da simptomi, iako nespecifični, mogu biti neuobičajeno krvarenje vagine, genitalni bol u toku seksualnog odnosa ili neuobičajeni vaginalni sekret. Prof. dr Živko Perišić, član stručne komisije Ministarstva zdravlja za prevenciju raka grlića materice u Srbiji, ističe da ta bolest ima veoma dug tok, sa mnogo premalignih faza, što omogućava jednostavnu i blagovremenu dijagnostiku, posredstvom redovnog skrininga adekvatnim Papanikolau testom. U prilog ovome, dr Perišić navodi podatak da se u svetu godišnje registruje oko 30 miliona novih slučajeva genitalnih kondiloma i displazija blagog stepena, što su sve premaligni stadijumi koji se jednostavno leče, odnosno 10 miliona displazija srednjeg i teškog stepena, koje direktno prethode pojavi raka - ali se i one leče takozvanom konizacijom karcinoma, koja ženi ostavlja kompletnu fertilnu moć i sposobnost rađanja.

U poslednjih deceniju i po, utvrđeno je da većina malignih i premalignih bolesti grlića materice i donjeg genitalnog trakta, izazivaju onkogeni tipovi HPV, pri čemu je studijama dokazano da je povezanost infekcija prouzrokovanih HPV i raka grlića materice veća od povezanosti pušenja i raka pluća. Postoji više od 100 vrsta HPV, uglavnom bezopasnih, ali su tipovi 6,11,16 i 18 izazivači većine oboljenja genitalija - neonkogeni 6 i 11 uzrokuju bezazlene kondilome (genitalne bradavice), dok su onkogeni 16 i 18 uzročnici raka grlića materice. Još preciznije govoreći, HPV 16 i 18 izazivači su više od 70 odsto slučajeva kancera i težih displazija na grliću materice, i četvrtine takozvanih lakih displazija materice, dok su HPV 6 i 11 odgovorni za više od 90 odsto slučajeva genitalnih bradavica i 9 do 12 odsto slučajeva lakih displazija.

Epidemija HPV

Humani papiloma virus poznat je i kao “tihi” virus jer zaražene osobe, i žene i muškarci, ne pokazuju bilo kakve simptome, pa mogu biti prenosioci i ne znajući za to. Prenošenje HPV može se dogoditi intimnim kontaktom sa zaraženom osobom, pri čemu seksualni odnos nije neophodan, a kondom nije garancija zaštite. Onkogeni tipovi HPV se, prema rečima dr Perišića, gotovo isključivo prenose polnim kontaktom, a inkubacija je kod ovih tipova virusa relativna, te od infekcije do prvih patogenih promena može doći u rasponu od mesec ili dva, do pune godine. Prve promene se ne vide ni golim okom ni bilo kakvim pregledom, što je glavni razlog dugog premalignog perioda i činjenice da se simptomi javljaju tek u poodmaklim stadijumima bolesti.

U poslednjih deset godina zabeležena je gotovo epidemija HPV. U 2000. godini, samo u SAD je, prema stručnim procenama, humanim papiloma virusom bilo zaraženo oko 9,2 miliona seksualno aktivnih mladih muškaraca i žena od 15 do 24 godine, ili svaka četvrta osoba tog životnog doba. Ali, zahvaljujući upravo činjenici da je izazivač raka virus i pronalaskom četvorovalentne vakcine koja sprečava infekcije izazvane ranije pomenutim tipovima HPV - 6, 11, 16 i 18 - razvijeno je novo moćno oružje u borbi protiv kancera grlića materice. Vakcina pod imenom «gardasil», koju proizvodi američka farmaceutska kuća „Merk“ (MSD), prvi put je licencirana u SAD, juna 2006, u septembru u Evropskoj uniji, a već oktobra iste godine u našoj zemlji. Dosad je registrovana u više od 80 zemalja.

Nezaobilazni redovni pregledi

Zajedno sa organizovanim skriningom, odnosno sa redovnim ginekološkim pregledima, vakcinacija «gardasilom» predstavlja optimalan način za iskorenjivanje raka grlića materice. Drugim rečima, stručnjaci tvrde da je vakcina efikasna u prevenciji kancera i drugih oboljenja, kao što su genitalni kondilomi, ali da njena primena nikako ne isključuje redovne ginekološke preglede.

Vakcinisanjem se u telo ubacuju takozvane virusu slične partikule, koje oponašaju virusne funkcije u organizmu, ali su to prazne ljušture HPV (virusi bez genetskog materijala), koje same ne mogu dovesti do infekcije, ali vakcinisanoj osobi razvijaju jak i stalni imunitet na buduću infekciju humanim papiloma virusom. Ograničavajući faktor vakcinisanja je činjenica da sadašnja vakcina ne pruža stopostotnu zaštitu od svih vrsta HPV koji mogu izazvati rak grlića materice, već od samo dva (16 i 18), ali treba imati na umu da ona štiti od desetak drugih onkogenih tipova virusa. Najnovija istraživanja su utvrdila da vakcina, zahvaljujući činjenici da svi HPV imaju sličnu strukturu, pruža zaštitu od mnogo većeg broja HPV nego što se do sada znalo, a studije rađene u Srbiji potvrdile su da vakcina štiti od infekcija onim tipovima HPV koji su najprisutniji u našoj populaciji.

Imajući u vidu činjenicu da četvorovalentna vakcina ipak ne pokriva apsolutno sve onkogene tipove HPV, i dr Knežević i prof. Perišić naglašavaju da paralelno treba i vakcinisati i podvrgavati skriningu što širu populaciju. Organizovani skrining je, naime, pozivanje žena da se u zakazano vreme jave radi uzimanja brisa grlića materice na citološki pregled (takozvani Papnikolau test) s ciljem otkrivanja premalignih i malignih promena, prvenstveno onih koje još ne daju simptome. Skrining treba da se ponavlja periodično i kod vakcinisanih devojčica i kod žena. Kad je reč o starosnim grupama kojima se preporučuje vakcinacija, prvobitno je sugerisano vakcinisanje pre polnih kontakata - devojčica od 9 do 12 godina - ali je preporuka kasnije proširena i na starosnu grupu do 26. godine, a sad i do 45.

Revakcinacija nije potrebna, jer vakcina ispoljava karakteristiku imune memorije, a imuna memorija obezbeđuje dugoročnu zaštitu od mogućnosti nastanka oboljenja. Takođe, pre vakcinacije nije neophodno proveravati da li je žena ranije bila zaražena humanim papiloma virusom. Vakcina se ne daje trudnicama, niti se daje u stanjima akutnih virusnih infekcija.

G.T.