PREDVIĐANJA

GRADOVI

Potrošači energije

Više od polovine stanovnika Zemlje danas žive u gradovima. Prema predviđanjima navedenim u jednom nedavnom izveštaju Ujedinjenih nacija, do 2030. godine u gradovima će živeti više od 60% ukupne svetske populacije. To povlači neminovne posledice. Na primer, današnji gradovi emituju gotovo 80% ukupne emisije ugljendioksida, uz brojne druge gasove kojima se remeti ravnoteža životne sredine. Prema britanskom Tajndal centru za istraživanja klimatskih promena (Tyndall Centre for Climate Change Research), sudbina klime na našoj planeti zavisiće u narednin decenijama isključivo od razvoja gradova i stvaranja energije.

Pre dva veka samo je London imao više od milion stanovnika, a danas ih je 408, prema podacima Earth Policy Institute pri UN. Nekadašnjih milion ljudi na prostoru jednog grada gotovo su beznačajan istorijski podatak spram današnjih dvadesetak gradova u kojima živi i više od deset miliona stanovnika!

Uz ovo ide i pitanje snabdevanja energijom, naročito onih gradova gde živi više ljudi nego u nekim pojedinim državama (recimo, Tokijo ima više ljudi nego cela Kanada). Mada gradovi zauzimaju samo 2% ukupne površine naše planete, oni troše tri četvrtine ukupne energije koja se proizvede u svetu. Primera radi, London (7,4 miliona ljudi) troši više energije od cele Irske, Grčke ili Portugala!

Potrebe za energijom se naglo uvećavaju pa su gradske vlasti prinuđene da se dovijaju na razne načine. Tako su u Majamiju izračunali da sađenje drveća može znatno smanjiti račune za struju koja se troši na rad rashladnih uređaja, tokom leta... Računi su za oko 10% manji u delovima grada u kojima ima puno izraslog zelenila, koje osvežava vazduh i čini ga vlažnijim, dok su delovi bez zelenila za 1 stepen topliji tokom dana a za čitavih 6 stepeni topliji tokom noći! Neki drugi gradovi, na primer u Švedskoj, koriste više od 50% energije poreklom iz nefosilnih goriva time što koriste solarnu i termalnu energiju.

U godinama koje nailaze (predviđanja UN Intergovernmental Panel of Climate Change) izvesno je namirivanje 2/3 potreba za električnom energijom. Što se tiče potreba zemalja u razvoju, mnogo šta je i dalje neizvesno. Očekuje se da će već 2010. godine potrošnja električne energije porasti za 37%, a do 2020. čak za 76%! Bez ubrzanih i dodatnih ulaganja u elektrosisteme, uvećavaće se korišćenje fosilnih goriva. Recimo, za rad termoelektrana na ugalj moraće da se obezbedi 50% više ove sirovine nego danas, i to već do 2020. godine. Slično uvećanje očekuje se i kada je reč o potrošnji zemnog gasa.