MAGAZIN ZA NAUKU, ISTRAŽIVANJA I OTKRIĆA
»  MENI 
 Home
 Redakcija
 Linkovi
 Kontakt
 
"  BROJ: 28
Godina V
Mart-Maj 2008.

»  IZBOR IZ BROJEVA
Br. 51
Maj 2012g
Br. 52
Juli 2012g
Br. 49
Jan 2012g
Br. 50
Mart 2012g
Br. 47
Juli 2011g
Br. 48
Oktobar 2011g
Br. 45
Mart 2011g
Br. 46
Maj 2011g
Br. 43
Nov. 2010g
Br. 44
Jan 2011g
Br. 41
Jul 2010g
Br. 42
Sept. 2010g
Br. 39
Mart 2010g
Br. 40
Maj 2010g.
Br. 37
Nov. 2009g.
Br.38
Januar 2010g
Br. 35
Jul.2009g
Br. 36
Sept.2009g
Br. 33
Mart. 2009g.
Br. 34
Maj 2009g.
Br. 31
Nov. 2008g.
Br. 32
Jan 2009g.
Br. 29
Jun 2008g.
Br. 30
Avgust 2008g.
Br. 27
Januar 2008g
Br. 28
Mart 2008g.
Br. 25
Avgust 2007
Br. 26
Nov. 2007
Br. 23
Mart 2007.
Br. 24
Jun 2007
Br. 21
Nov. 2006.
Br. 22
Januar 2007.
Br. 19
Jul 2006.
Br. 20
Sept. 2006.
Br. 17
Mart 2006.
Br. 18
Maj 2006.
Br 15.
Oktobar 2005.
Br. 16
Januar 2006.
Br 13
April 2005g
Br. 14
Jun 2005g
Br. 11
Okt. 2004.
Br. 12
Dec. 2004.
Br 10
Br. 9
Avg 2004.
Br. 10
Sept. 2004.
Br. 7
April 2004.
Br. 8
Jun 2004.
Br. 5
Dec. 2003.
Br. 6
Feb. 2004.
Br. 3
Okt. 2003.
Br. 4
Nov. 2003.
Br. 1
Jun 2003.
Br. 2
Sept. 2003.


 

» Glavni naslovi

ASTRONAUTIKA

Pripremio: M.J.

Marsovi mali meseci - mali korak za čoveka?

Fobos i Deimos, Marsovi meseci mogli bi biti sledeće stanice za put čoveka po solarnom sistemu. Naučnici predviđaju da bi se prvi ljudi na njima mogli naći za 10 godina

MarsMarsovi meseci su najpristupačnija planetarna tela u našem solarnom sistemu, smatra Paskal Li, iz Mars instituta, u Kaliforniji. Zvuči nelogično, ali za robotsku misiju oni su pristupačniji čak i od Meseca. Mesec je udaljen samo tri dana od Zemlje. Međutim, njegova gravitacija, koja je šest puta slabija od Zemljine, utiče na to da se troši ogromna količina energije na sletanje i uzletanje.

Marsovi meseci su zaista mali. Fobos je veliki koliko i Menhetn, a Deimos je veći za jednu trećinu, sa prečnikom od 6,3 km. To znači da je njihova gravitaciona sila hiljadu puta manja od Zemljine tako da bi sletanje na ove mesece delovalo više kao spajanje dva svemirska broda u svemiru.

To znači da bi ovakva misija bila relativno jeftina. Slanje čoveka na Mars bi moglo koštati oko 300 milijardi dolara, a robotska misija na Deimos deset puta manje.

 

Ipak, može se smatrati da je put do Marsovog sistema preskup a da se ne sleti na Mars. Zato Li ističe da neobična geološka prošlost Marsovih meseca ova svemirska tela čini primamljivim ciljem. Oni su možda asteroidi koje je Mars zarobio, a možda i ostaci nekadašnjeg velikog meseca koji je postojao u istom prostoru.

Do sada su sve planirane misije bile robotske. Kada bi se planirala misija sa ljudima, Li predlaže da se naučnici odluče za Fobos jer je veći od Deimosa i bliži je Marsu. Međutim, veliki problem za astronaute bi predstavljao mogući oblak koji bi nastao podizanjem sloja prašine debelog 4 ili 5 m. Još jedan problem bi bio izloženost radijaciji koja bi bila duplo veća od one koju NASA smatra najvećom dozvoljenom.

 

M.J.

 

  back   top
» Pretraži SAJT  

powered by FreeFind

»  Korisno 
Bookmark This Page
E-mail This Page
Printer Versie
Print This Page
Site map

» Pratite nas  
Pratite nas na Facebook-u Pratite nas na Twitter - u  
»  Prijatelji Planete

 

»   PRETPLATA

Godišnja pretplata na “Planetu” iznosi 1.100,00 dinara, što uključuje 6 brojeva i troškove otpreme i poštarine. Čitaoci koji su zainteresovani za pretplatu mogu da se jave na E-mail: planeta@belmedia.co.yu, ili adresu: 11000 Beograd, Majke Jevrosime 42/13, ili telefon: 011/3225-571. Treba poslati ime i prezime i adresu, ostalo je na redakciji.

 

 

 

Magazin za nauku, kulturu, istraživanja i otkrića
Copyright © 2003 -2012. PLANETA