ARHITEKTURA

Pripremio: Branislava Rogić, arhitekta

Art Nouveau
Večna ornamentika

Jedan od bisera arhitektonskih stilova, čija je epoha kratko trajala - između 1890. i 1910. godine - je Art Nuvo (novi stil). Posle perioda Eklekticizma (skup različitih istorijskih stilova), Art Nuvo težio je povratku prirodi u umetnosti i arhitekturi i stvaranju novog ornamenta. Art Nuvo prvo je našao plodno tle u primenjenoj umetnosti, a zatim je prihvaćen i u arhitekturi, sa različitim nazivima u svakoj pojedinoj zemlji: Art Nouveau (Fracunska i Belgija), Secession (Austrija), Jugendstile (Nemačka), Liberti (Italija), Modernissimo (Katalonija), Modern (Rusija)… Ovaj period u Evropi je vreme intenzivne saradnje na polju arhitekture i umetnosti. Obavljane su brojne razmene iskustava na svetskim međunarodnim izložbama, raspisivani su konkursi, išlo se na specijalizacije… što je sve doprinelo razvoju ovog stila .

Arhitekte Art Nuvoa nisu podražavali istorijske stilove već su uveli nove originalne ornamentne oblike. Mnogi od arhitekata bili su ne samo veliki projektanti već i umetnici i dizajneri, tako da je dizajn običnih stvari doveden do umetničkog nivoa. Lični ukus arhitekte u ovom stilu bio je izraženiji nego u bilo kom drugom stilu, budući da je sloboda stvaranja bila podržana od strane bogatih naručioca. U novom stilu građene su vile za bogatu građansku klasu i društveni objekti (pozorišta, železničke stanice, hoteli, prodavnice).

Moskva

Moskva-Vila P.P.Smirnova,arh.F.O.Sehtelj

Stare zgrade ovog stila u Moskvi danas doživljavaju preporod. Velika je sreća za arhitektonsko nasleđe što ovi objekti nisu uništavani u vreme Oktobarske revolucije već su postali ili stambeni ili društveni objekti nove klase. Tako se u jednu lepu vilu, vrhunsko delo arhitekte Šehtelja, uselio posle revolucije pisac Maksim Gorki. Danas je tu muzej gde se fasadama i enterijerskim detaljima Šehtelja dive brojni posetioci. Jedan po jedan objekat Šehtelja, koji je formirao arhitektonski oblik Moskve početkom 20. veka a koga nazivaju ocem moskovskog Moderna (varijanta ”novog stila”obogaćena ruskim motivima), danas doživljava rekonstrukciju. Sve što je bilo karakteristično za Ruski modern može se videti na objektima ovog velikog arhitekte: devojačke glave sa raspletenim kosama, panoi majolike i mozaici na fasadama sa stilizovanim cvetnim elementima, delovi fasada obrađeni keramičkim pločicama, ograde oko objekata, balkonske ograde i rešetke na prozorima od kovanog gvožđa, kružni prozori sa izvijenim letvicama koje dele prozorsko staklo, raznolikost dizajna vrata sa bravarskim detaljima i dr.

Budimpešta

Početkom 20. veka uticaji iz evropskih zemalja osećali su se i u Budimpešti. Objekti na kojima je primenjen stil Secesije (varijanta Art Nuva) u Mađarskoj imaju elemente Eklektike. Među arhitektima koji su radili u tom stilu ističe se arhitekta Lehner, koji se trudio da svojim objektima da nacionalni karakter. Njegov objekat Muzej primenjene umetnosti jedan je od najlepših objekata mađarskog arhitektonskog nasleđa. Za ovom građevinom ne zaostaju ni Geološki institut i Pošta-banka.

Amsterdam

U Amsterdamu se “Novi stil” razvijao paralelno sa Art Nuvo u Belgiji i Nemačkoj, ali se ipak ne sreće mnogo objekata sa organskim motivima (neki od njih su u ulici Harlemer ). Holandski Art Nuvo karakteriše se više geometrijskim apstraktnim motivima, u kojima se mogu videti motivi Dalekog istoka

Hoteli urađeni u ovom stilu krase danas ove tri prestonice. To je, u Moskvi, hotel “Metropol”, u Budimpešti je to dvorac “Grešem” (danas “The Four Seasons”) a u Amsterdamu “Americen hotel” i hotel “Gebouw-Helios”.

Novi stil je kratko trajao zbog preterivanja i fantazije u izradi detalja, potrebe za velikim novčanim sredstvima za izgradnju objekata, a i zbog burnih događaja u Evropi (Prvi svetski rat, Oktobarska revolucija). Ipak zasluge novog stila su velike ne samo zbog visokih umetnićkih vrednosti već i zato što je tada uvedena ideja da savremena arhitektura mora da bude organizovan pokret. Ovim stilom je, takođe, “kultura crtanja i kultura arhitekata uzdignuta na viši stepen”.

Danas, posle stručnih rekonstrukcija, ovi objekti žive svoj novi život.

Branislava Rogić, arhitekta