FOTOREPORTAŽA - ZAPISI IZ PRIRODE

Tekst i fotografje: I. Hadžić

ZAPISI IZ PRIRODE

Život se otima

Biti u prirodi ne znači osećati prirodu. Za ovo drugo potreban je dar. Malo je ljudi koji svoj boravak u prirodi pretvaraju u istinsko istraživanje i divljenje. Ali, i oni koji „umeju“ da gledaju često se iz prirode vraćaju namučeni pitanjima: šta sam ja ono video, gde da nađem odgovor? Pa neće valjda za mene raditi sva odeljenja Akademije nauka?

Pa, da ponovim pitanje: ko se ovo igrao? Kome je trebalo ovoliko staza? Ako se na đ ete negde u bespu ć u pred ovakvim prizorom, pa se ispred vas rasprostre petnaestak paralelnih staza koje nekuda vode, pitam se: š ta ć ete uraditi, koju ćete odabrati? Nisu one tu tek tako, nije ih projektovao neko da se poigra s prirodom i sa vama, zanesenjak ili landart umetnik, već neko ko u santimetar preračunava šta je bliže, lak še i brže.

Na ovoj planini, u ovoj pustari, neko se bavio čudnim projektovanjem: možda je polagao ispit iz tzv. niskogradnje, možda je to realizacija kapitalnih investicija? Zapravo, ceo naš problem je u tome što ne znamo ni gde ove staze vode, ni odakle dolaze. Možda se tamo iza brda sve sta čuu jednu putanju. Ovde su rasprostrte kao konci, a tamo, iza brda, smotane u klupko. Najzad, pitam se: nije li ovaj pejsaž sa brojnim stazama ne što što li či na naš život. Koliko puta smo se pitali da li smo odabrali pravi put?

Evo sada prizora koji me uvek uzbuđuju i pred kojima stojim zadivljen. Nazvao sam ih Život se otima .

Staze, staze, staze...	z	Ove biljke ne čeka sjajna budućnost, ali one računaju na upornost: daj da probam pa nek bude šta bude. Razne trave, mačak-vrba, čak i bor, porasli su u oluku betonskog krova jednog industrijskog objekta
Mlada smreka na majčinim ramenima			Ova biljka i njen cvet su primer sferične arhitekture. Da, i dalje se nalazimo na polju projektovanja.
Ovo što vidimo na fotografji nije igra mraza i vode, nisu ni ledene iglice, niti je inje pritislo biljke usred leta. Ovo je Thalictrum aquilegifolium Očobojka je zovu. Fotografsao sam je na visini od 1400 metara nad morem.		Ovo drvo, lipa, imalo je tešku prošlost. Možda ga je grom udario, mož da ga je neko potpalio, ali ono je iz neverovatno male zdrave površine isturilo novu granu. To je ta priča: Ž ivot se otima!
Uljez. Stablo borovnice poraslo na trulom panju. Čak je dalo i plodove.			Samo izvolite, plodovi su na tacni. To su plodovi biljke orlovi nokti, Lonicera caprifolium .
A sada, za kraj moje letnje šetnje koja se ne iscrpljuje ni hiljaditim delom susreta s neobičnim ili lepim iz prirode, jedna obična fotografja i neobično saznanje. Naime, čuo sam da se ždrebe rađa s celom dužinom nogu. Njemu će rasti samo telo, proširiva će se uvis i boč no, ali noge – tu su u punoj duž ini od prvog dana ž ivota. Danas nije lako sresti konja, naročito kobilu sa ždrebetom. Želeo sam da proverim ovu tvrdnju. I posrećilo mi se. Dokaz je tu. Procenite kao što sam i ja procenio.