ASTRONAUTIKA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Pripremio: Darko Mladenović

Naslednici programa Space shuttle

Svemirski transporteri

Povratkom šatla „atlantis“ 21. jula ove godine okončan je američki program Space shuttle, posle 30 godina. Šatl program je pokrenut 1981. i za vreme svog postojanja obavljeno je 135 misija sa 5 letelica ovog tipa. Šatlovi su u orbiti proveli 1.330 dana 18 sati 9 minuta i 4 sekunde.

Slučajno ili ne, baš na dvadesetogodišnjicu Gagarinovog leta u svemir, 12. aprila 1981. SAD su lansirale svoj prvi šatl u svemir sa kosmodroma u Floridi. Posadu su činili Jang i Kripen, misija se zvala STS-1 a letelica je, posle više od dva dana, preletevši preko više od 1.7 miliona km, sletela u vazduhoplovnu bazu „Edvards“. Danas, NASA više ne poseduje mogućnost slanja astronauta u orbitu, ali se uveliko radi na letelicama koje će zameniti ovaj više nego uspešan program.

CST-100 Boingov svemirski transporter

Konačna misija letelice Dragon je sletanje na Mars

Dream chasser je razvijen iz projekta devedesetih godina proslog veka, izgledom podseca na umanjenu verziju Space Shuttle orbitera

Kapsula za transport ljudske posade CST-100 zajednički je proizvod kompanija „Boeing“ i „Bigelow Aerospace“. Osnovna namena ove letelice je transport ljudstva na Međunarodnu svemirsku stanicu i buduće stanice koje će biti postavljene u svemiru ali ne kao deo državnih programa već onih koje će voditi zainteresovane privatne kompanije.

Kompanija „Bigelow“ radi na svom projektu stanice koja bi se koristila kao svojevrstan hotel za buduće svemirske turiste. Letelica je projektovana pod snažnim uticajem „Boeingovog“ prvenca u svemirskoj tehnologiji, projekta Apolo. Iako još uvek nisu objavljeni detalji i dimenzije letelice, procenjuje se da će njen prečnik biti oko 5 m i da će u svemir moći da ponese do 7 astronauta sa odgovarajućim teretom.

Lansiranje letelice u orbitu moguće je sa danas široko korišćenim raketama „atlas 5“, „delta 4“ i „falcon 9“, ali se pretpostavlja da će to biti moguće i sa nekim budućim raketama nosačima. CST-100 će do međunarodne svemirske stanice putovati samo jedan dan, što je manje nego što je bilo potrebno nekom od šatlova ili ruskom „sojuzu“. Za razliku od šatl programa, CST će na zemlju sletati pomoću padobrana. U „Boingu“ ističu da će letelica do 2014. godine proći neophodne provere, posle čega se planira početak ispitivanja leta sa ljudskom posadom.
Procena stručnjaka je da će 2015. letelica biti operativna.

Prednost ove letelice je izuzetno niska cena održavanja pošto je, osim osnovnog održavanja letelice, potrebno zameniti samo toplotni štit da bi se ponovo koristila. Vreme koje će CST moći da provede u orbiti je 210 dana. Neosporno je da je budućnost ovog projekta u direktnoj vezi sa planovima NASA-e i SAD, i da će realizacija umnogome zavisiti od finansiranja programa od strane države.

Letelica kompanije „Blue Origin“

Kompanija „Blue Origin“ osnovana je 2000. Godine 2009. dobijena su znatna finansijska sredstva od NASA-e za projekat letelice koja bi trebalo da nasledi program Space Shuttle. U početku je kompanija usmerila istraživanja ka projektu suborbitalne letelice koju su nazvali „new sheppard“ a koja je trebalo da prevozi svemirske turiste. Kompanija je uspešno proizvela a potom i testirala ovu letelicu.

Za letelicu Blue origin je predviđen razvoj posebne rakete koja će nositi modul do zemljine orbite

MPCV je letelica koja se može koristiti za misije ka asteroidima, dizajn je za potrebe NASA osmislio Lockeed M

Moći će da preveze 7 članova posade do Međunarodne svemirske stanice. Predviđeno je probno lansiranje uz pomoć rakete nosača tipa „atlas V“, a kasnije će biti uveden novi sistem lansiranja pomoću rakete koju kompanija posebno razvija i koja bi trebalo da omogući da se i busteri koji se koriste pri poletanju i sletanju koriste višestruko. Od posebnog značaja u konstrukciji letelice su iskustva stečena radom na ranijem projektu, gde je i razvijen sistem bustera koji omogućavaju vertikalno poletanje i sletanje - što je od velikog značaja za troškove eksploatacije.

Krajem ove godine treba očekivati prve probne letove bez ljudske posade, a prvi let sa ljudskom posadom očekuje se naredne godine.

Dream chaser

„Dream chaser“ je nova letelica kompanije „Sierra Nevada“ namenjena transportu posade i tereta na Međunarodnu svemirsku stanicu. Letelica ima mogućnost vertikalnog poletanja a sletanje je isto kao i konvencionalni avioni. Lansiranje u orbitu će se vršiti pomoću rakete nosača „atlas V“ a u svemiru će moći da ostane do 210 dana.

Letelica je malih dimenzija, oko 9 m u dužinu, sa razmahom krila oko 7 m, ukupne masa nešto iznad 11 t. Izgledom podseća na umanjenu verziju „space shuttle“-a, mada se od njega dosta razlikuje. Projekat je zasnovan na nedovršenoj letelici „hl-20“ koja je bila projekat letelice za spašavanje sa Međunarodne svemirske stanice, devedesetih godina prošlog veka. Posebna pažnja prilikom konstrukcije letelice posvećena je bezbednosti; letelica poseduje sistem za spašavanje i ne koristi nikakve opasne materije za svoj let, za razliku od Space shuttle programa, tako da je moguće da joj se priđe neposredno nakon sletanja. Posebna infrastruktura nije neophodna za sletanje tako da će moći da koristi gotovo sve aerodrome u svetu.

Zvaničnici kompanije očekuju da će letelica biti operativna već 2014. godine.

Višenamenska svemirska letelica sa posadom (MPCV)

MPCV predstavlja višenamensku letelicu koju razvija kompanija „Lockheed Martin“ za potrebe američke svemirske agencije NASA. Dizajn letelice je zasnovan na već postojećoj letelici iz programa Orion. Prvi let se očekuje jula 2013. dok će letelica biti operativna 2016. godine. Skromnih je dimenzija, oko 5 m u prečniku, a u svemir će moći da ponese 2 do 4 člana posade i odgovarajući teret.

Letelica će se koristiti na misijama do asteroida ili Marsa, a delom za transport do Međunarodne svemirske stanice. MPCV izgledom podseća na letelice iz projekta Apolo, ali je tehnološki znatno naprednija i omogućava duži boravak u svemiru na misijama koje bi mogle da traju i do šest meseci.

Ima dva osnovna modula: za smeštaj posade i servisni modul. Modul za smeštaj posade je jedini deo letelice koji se vraća na Zemlju a pruža uslove za smeštaj posade i tereta. Ima zapreminu od oko 9 m 3 i pruža prostor za boravak astronautima u trajanju do tri nedelje. Dodavanjem servisnih modula, taj period se može višestruko produžiti. Unutra je moguće smestiti razne instrumente potrebne za laboratorijska ispitivanja i teret po potrebi. Servisni moduli pružaju podršku modulu za smeštaj posade, po potrebi se mogu dodavati, a pre povratka u orbitu se odstranjuju. Ovi moduli sadrže sistem za pogon letelice, održavanje temperature, skladištenje energije dobijene preko solarnih panela i tankove sa hranom i vodom.

SpaceX Dragon

Dragon je projekat svemirskog orbitera koji razvija kompanija „SpaceX“. Decembra 2010. letelica je dostigla orbitu i ušla u istoriju kao prva letelica koja je poletela u svemir i uspešno se prizemljila a delo je privatne kompanije. Za ovaj projekat NASA je pokazala izuzetno interesovanje. Već je potpisan sporazum po kome će upravo ova letelica biti zadužena za transport astronauta i robe na međunarodnu svemirsku stanicu.

„Dragon“ je projektovan da u nisku Zemljinu orbitu može da ponese posadu od 7 članova i odgovarajući teret. U perspektivi se očekuje da će možda jedan od naslednika ove letelice moći da sleti i na površinu Meseca ili Marsa, obzirom da je toplotni štit na letelici već takav da bi mogla da podnese takav let. Izgledom podseća na kapsulu, a njene dimenzije su oko 3 m visine, prečnika 3,6 m.
Olakšani prototip kapsule je lansiran juna 2010. godine a potom se pristupilo lansiranju prve letelice uz pomoć rakete nosača tipa „falcon IX“. Letelica je lansirana sa rampe u Kejp Kanaveralu, u Floridi, posle čega su obavljeni testovi na visini od oko 300 km da bi se letelica usmerila za ulazak u orbitu i prizemljila u Pacifiku.

Prvi teret koji je letelica ponela u svemir bio je kotur francuskog sira. Za sada je ova letelica najbliža komercijalnim letovima za NASA-u i ostale korisnike. Proizvodnja je u toku a isporučuju se do 4 letelice godišnje. Dalja misija ove letelice je let na Mars. §

Darko Mladenović