SAOBRAĆAJ

Pripremio: I.J.

Automatski sistem vožnje

Drumska tehnologija umesto vozača

Mogućnosti da vozači čitaju knjige, surfuju internetom, pa čak i da zadremaju za volanom svakako nisu put da se poboljša bezbednost u saobraćaju. A upravo je to cilj automatskog sistema vožnja koji je nedavno testiran u Švedskoj.

Povezivanjem automobila u drumske grupacije kako bi se formirali polu-autonomni konvoji pod kontrolom profesionalnog vozača, ostvaruje se plan smanjenja prosečne brzine vožnje na drumovima, smanjenja potrošnje goriva i otklanjanja saobraćajnih zakrčenja. Ovo je novi projekat Evropske unije, čiji je naziv SARTRE (Safe Road Trains for the Environment) projekat.

Cilj inicijative jeste razvoj i testiranje tehnologije za automobile koji mogu samostalno da voze u dugačkim kolonama na autoputevima. Ova tehnologija može da unapredi tok saobraćaja i skrati vreme provedeno na putu, nudeći veću udobnost vozačima, manji rizik od sudara i smanjenje potrošnje goriva i emisije CO2. Na nedavnom testiranju je “Volvo”, jedan od partnera projekta, pokazao je da se jedan automobil može pridružiti formaciji, pasti pod kontrolu vodećeg vozila a zatim uspešno izaći iz kolone. U toku su pregovori za sprovođenje testova na putevima Španije, sledeće godine.

Grupisanje vozila u dugačke kolone nije nova ideja, sudeći po izjavi koordinatora projekta Toma Robinsona. Evropska komisija je zasad izdvojila 6,4 miliona evra za finansiranje projekta. Prvobitni testovi manjih razmera, kao što je bio projekat PATH, testiran 1991. u San Dijegu, SAD, koristili su indukcione petlje na drumu. Cilj je bio: funkcionisanje saobraćajnih grupa na autoputevima, bez promene infrastrukture.

Tvoji senzori su sada moji

Pojedini moderni automobili već poseduju senzore i servomotore koji otklanjaju mogućnost prevelikog približavanja kolima ispred, pa i to da vozila ne izađu van trake. SARTRE je zamišljen da iskoristi ove tehnologije, ali u potpuno suprotnom pravcu - za povezivanje vozila.

Korišćenjem bežičnog povezivanja razvijenog za potrebe komunikacije među vozilima, IEEE 802.11p, ovi sistemi bi se nalazili pod kontrolom vozila predvodnika, što bi bio kamion ili neka vrsta kombija. Pošto bi za kontrolu vožnje bio zadužen predvodnik, ostali vozači automobila mogli bi u svakom trenutku da puste volan dok ne požele da napuste grupu. Da bi se pridružili grupi, automobili samo treba da otkriju svoju lokaciju u toku vožnje na autoputu, a kompjuterski sistem će im pokazati najpodesniju kolonu.

Svaki automobil opremljen je navigacijom i sistemom za komunikaciju koji meri brzinu i pravac vozila, i tako ih konstantno prilagođava uslovima u koloni u kojoj se nalaze. Sistem vodi računa o udaljenosti vozila koje se nalazi ispred. Za sve komande za upravljanje ili promenu brzine zadužen je glavni vozač, a sve se sprovodi automatski.

Bezbednost sistema

I vozačima i nadležnim organima biće neophodna potvrda da je sistem bezbedan i da se može uhvatiti ukoštac sa nepredviđenim opasnostima na putu. Ljudi zaduženi za saobraćaj uvek pokušavaju da grupišu vozila a da to ne ugrozi bezbednost, jer to automatski znači i da ne moraju da prave nove trake. Ako su vozila zbijena, neće biti mesta za preterano manevrisanje u pogledu brzine pa neće biti ni zakrčenja. Zbog toga što će predvodniku biti ograničena brzina, potrošnja goriva i emisija ugljen-dioksida biće smanjeni za 20 procenata.

I.J.