ENTOMOLOGIJA

Pripremio: Filip Franeta

Leptiri

Gorostasi vatrenih boja

U porodicu lastinih repaka (Papilionidae) spadaju najveći i po mnogima i najlepši dnevni leptiri na svetu. U našoj zemlji može se sresti samo šest vrsta iz ove porodice, relativno mali broj u poređenju s ukupnim brojem od oko 560 vrsta rasprostranjenih širom sveta. Ipak, centar diverziteta ovih leptira su zemlje iz tropskog pojasa, gde klima i bujna vegetacija u potpunosti pogoduje njihovom razviću i opstanku. Vrste iz ove porodice su uglavnom veoma krupni leptiri, jarkih i upadljivih boja, a među njima su najveći predstavnici tribusa Troidini , često nazivani i „ptičija krila“ zbog svoje veličine.

Neki od najpoznatijih rodova su Troides i Ornithoptera , koji naseljavaju tropski pojas od Indije do Australije, a najveći broj vrsta može se sresti u Indoneziji i Papui Novoj Gvineji. Naziv „ptičija krila“ dobili su po tome sto u letu podsećaju na ptice zbog svoje izuzetne veličine i brzog leta. Iako veliki, ovi leptiri ne moraju da strahuju zbog svoje upadljivosti zato što se njihove gusenice hrane biljkama iz porodice Aristolochiaceae , koje sadrže u sebi snažne toksine. Gusenice ne samo da pokazuju otpornost na toksine već su u stanju da ih akumuliraju u telu čime i same postaju otrovne za predatore. Ova sposobnost se prenosi i na odrasle leptire.

Kod roda Ornithoptera primetan je izrazit polni dimorfizam: mužjaci su jarkih i upadljivih boja, dok su ženke krupnije, ali najčešće mrkih i neizraženih tonova. Mađu njima se nalazi i najveći leptir na svetu: Ornithoptera alexandrae . Ovaj džin među leptirima može se naći samo na veoma maloj teritoriji u Papui Novoj Gvineji, u provinciji Oro, a dostiže veličinu od oko 20 cm raspona krila kod mužjaka i čak 27cm kod ženki. Njegovo stanište predstavljaju stare tropske kišne šume, sada ugrožene zbog sve češćeg krčenja radi dobijanja plodnog zemljišta i plantaža. Takođe, dobar deo staništa uništen je posle erupcije vulkana pedesetih godina proslog veka.

Ovaj veliki leptir je otkriven na neobičan način; početkom prošlog veka, ekspedicija engleskih entomologa ga je ugledala visoko u krošnji drveća, a pošto nije postojao način da se on uhvati, prvi primerak je ustreljen iz puške. Leptir je nazvan u čast kraljice Aleksandre koja je tada vladala sa suprugom kraljem Edvardom VII.

Ovaj leptir kao i druge vrste „ptičijih krila“ veoma su privlačile ne samo entomologe već i razne ljubitelje širom sveta koji su ih sakuplajli očarani njihovim bojama i veličinom. Mnoge vrste su stavljene pod zaštitu međunarodnom CITES konvencijom (Konvencija o međunarodnoj trgovini ugroženim vrstama divlje faune i flore) pa je izvoz ovih leptira sada strogo kontrolisan. Poslednjih decenija počelo se sa intenzivnijim gajenjem ovih vrsta i one se sada mogu videti u sve popularnijim kućama leptira ( butterfly house ) širom sveta.

Filip Franeta

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Pripremio: Milan Đurić

Veliki dukat (Lycaena dispar)

Ovog puta reč je o leptiru koji kod nas nije redak, pa postoji velika mogućnost da ga vidite. To je mali leptir jarkih boja koji spada u porodicu plavaca. Istina, plavi nisu ni mužjak ni ženka, već predivne oranž boje koja znatno olakšava nala-ženje ovog leptira. Jedino plavo na njemu je povremeno vidljiv plavičasti ton na donjoj strani krila.

Leptir se još uvek može naći u većini evropskih zemalja. Ana-logno tome je u Crvenu listu ugroženih dnevnih leptira Evrope uključen kao vrsta koja ne zahteva naročitu pozornost, ali su evropski stručnjaci uvideli da mu ipak preti opasnost. Naime, za razviće njegove gusenice neizostavno je prisustvo kiseljaka (Rumex spp.) a te biljke najčešće rastu na vlažnim livadama. Pošto se u Evropi intenzivno sprovode agrotehničke mere u ci-

lju povećanja poljoprivredne proizvodnje, takvi tereni su često uništavani usled isušivanja. Iz toga je usledio očekivani potez i ovaj dnevni leptir se našao na spisku u prilozima Evropske direktive o staništima, što bitno utiče na njegov konzervacioni status i naglašava dugoročnu pretnju njegovom opstanku.

Takav sled događaja je uticao da se veliki dukat nađe u Srbiji na spisku strogo zaštićenih vrsta, iako je mnogo brojniji nego neke vrste koje se ne nalaze na tom spisku. To samo po sebi ne predstavlja grešku, jer ovaj leptir služi kao odlična indika-torska vrsta za stanje staništa značajnih i za druge vrste biljaka i životinja.

Mužjacima ove vrste su krila gotovo u celosti narandžasta, dok krupnije ženke imaju crne pege i tamnosmeđe površine na zadnjim krilima. Leptir je prepoznatljiv i kada pokazuje samo donju stranu krila po kompaktnom oranž pojasu uz rub zadnjeg krila. Zanimljivo je napomenuti da se ranije pomenuti plavičasti ton obično u prirodi vidi znatno bolje nego na fotografjama, pa ga uvežbano oko može primetiti još u letu.

Nalazi velikog dukata kod nas su gotovo ravnomerno raspo-ređeni od maja do oktobra, a leptir je obično nalažen na nad-morskim visinama do 1000 m. Kako je sada u Srbiji u pripremi odabir područja koja u budućnosti treba da se uključe u mrežu Natura 2000 i kako je veliki dukat na listi ciljnih vrsta, svaki nalaz ima izvestan uticaj na to koja područja Srbije će biti uklju-čena u tu evropsku mrežu područja na kojima se veoma pazi da čovekove aktivnosti ne ugroze postojeća staništa.

Milan Đurić