TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Pripremio : Miloslav Rajković

Dijalog ljudskog mozga i kompjutera

Svojevremeno, Džozef Nidam, diveći se dostignućima nauke i tehnologije u drevnoj Kini (kompas, barut, papir, stamparija), nije mogao da se načudi zašto su ti rezultati u modernom kineskom društvu bili tako skromni. Nidam je, ipak, doživeo da vidi početke novog uzleta Kine na naučnom polju. Ali ostalo je pitanje: zašto se Kina u dužem razdoblju nije mogla dičiti zapaženijim uspesima u nauci i tehnologiji?

Prof. dr Radosav Pušić, direktor Instituta Konfucije i koordinator za prosvetnu i naučnu saradnju Univerziteta u Beogradu i NR Kine

- Sve ima svoje istorijske, političke, društvene i ekonomske razloge - kaže prof. dr Radosav Pušić, direktor Instituta Konfucije pri Filološkom fakultetu u Beogradu i koordinator za prosvetnu i naučnu saradnju Univerziteta u Beogradu i NR Kine. - Tako se i pitanje “zašto se moderna nauka nije razvila u Kini” mora staviti u taj kontekst. Džozef Nidam je odgovorio da Kina to nije učinila zbog svog “birokratskog feudalizma” ili učenjačke elite, koja je namerno usporavala i onemogućavala prodor modernih ideja.

Meni je privlačnija misao filozofa Bertranda Rasela, koji je dvadesetih godina 20. veka, kao gostujući profesor boravio u Kini. Napisao je knjigu The Problem of China (1922) koja je do danas zadržala svoju aktuelnost. On ističe da Kina nije ušla u svet tzv. modernosti ne iz nedostatka naučnog potencijala već zato što je Kina “nacija-umetnik, sa svim vrlinama i porocima koji se očekuju od umetnika”. Rasel ističe da je “dijalog između Zapada i Kine moguće učiniti uspešnim ako prestanemo sebe da posmatramo kao misionare superiorne civilizacije ili, još gore, kao ljude koji imaju pravo da eksploatišu, ugnjetavaju i varaju Kineze jer su oni inferiorna rasa.” Ne postoji nijedan razlog da se na drugu civilizaciju, a posebno kinesku, gleda kao na inferiornu pojavu u istoriji svetske civilizacije. Rasel je 1921. istakao da “ukoliko bi Kinezi uspeli da uspostave stabilnu vlast i pribave dovoljno sredstava, u narednih trideset godina će ostvariti izuzetne naučne rezultate. Vrlo je verovatno da će nas nadmašiti, jer kreću sa svežim poletom i svim žarom koji nosi renesansa.”

Otvaranje prema svetu

Kineska narodna biblioteka

Kineski narod i njegova intelektualna elita su na sopstvenom primeru osetili da se prosperitet Zapada zasniva na široko rasprostranjenoj represiji i eksploataciji slabijih nacija, na militarizmu, strasti ka dominaciji i nezaustavljivoj želji ka progresu, ma šta to značilo. Od sredine 19. veka Kina se našla u gotovo bezizlaznoj poziciji eksploatisane nacije i nužno je bilo doći do odgovora kako se odupreti toj eksploataciji. U tom egzistencijalnom pitanju leži i zaokret u naučnoj politici Kine. Inferiornost u modernim znanjima pred Kinu je otvorila jedini mogući put - ovladati modernim naučno-tehnološkim znanjima, i na taj način ojačati Kinu i sprečiti nestanak kineske nacije sa istorijske pozornice. Tada je započela promena kineskog kulturnog koda, koja i danas traje.

Ko su bili glavni arhitekti politike promena ?

- Kada je “moderni” Zapad ušao u Kinu dinastije Ćing, Kina je još bila feudalna zemlja, čiji su mandarini najviše držali do književnosti i umetnosti. Početak stvaranja arhitektonike bržeg naučnog i tehnološkog razvoja Kine pripada patriotski orijentisanim intelektualnim i političkim krugovima, koji pravilno procenjuju da se mora stvoriti kritična masa obrazovanih Kineza koji će Kinu uvesti u svet modernosti.

Početkom 1900. prva grupa kineskih studenata odlazi na Zapad da izuči tajne moderne nauke i tehnike. Kineski studenti sa Kornel univerziteta 1914. osnivaju Naučno kinesko društvo . Moderne univerzitete sa jakom naučnom bazom u Kini osnivaju zapadni misionari. Đijang Ćiješi (kod nas poznatiji kao Čang Kaišek) je 1928. osnovao kinesku Akademiju sa ciljem da koordinira naučna istraživanja. Posle oslobođenja i osnivanja NR Kine, 1949. ova institucija dobija ime Kineska akademija nauka . Usled specifičnih istorijskih okolnosi ona se gradi po sovjetskom modelu. SSSR šalje 11000 naučnika i tehničara u Kinu, a u SSSR odlazi na školovanje 40000 Kineza. Zanimljivo je da se pedesetih godina 20. veka, iz SAD proteruje grupa Kineza, vrhunskih naučnika, pod sumnjom da rade za “komuniste”. Oni će u Kini stvoriti izuzetnu osnovu za recepciju i primenu modernih naučno-tehnoloških znanja.

Tragičan period Kulturne revolucije (1966-1976) je prekinuo taj tok?

- Deng Sjaoping je 1978. godine kao glavni kineski zadatak postavio hitnu naučnu i tehnološku modernizaciju. Okupljeno je oko 20000 kineskih eksperata sa ciljem da se pokrene kineska ekonomija. Tih godina je osmišljeno 108 ključnih istraživačkih projekata. Kasnije je osam velikih oblasti dobilo prioritet: poljoprivreda, energija, materijali, kompjuterske nauke, laseri, kosmičke nauke, fizika i genetsko inženjerstvo.

Osnovni pravci razvoja

Koje su realne mogućnosti Kine da u dogledno vreme u nauci prestigne SAD?

- Moramo biti veoma obazrivi kada pravimo poređenja SAD i Kine. Treba se čuvati jednostavnih i lakih sudova po ovom pitanju. Kina za sebe kaže da je zemlja u razvoju. Iako brojni pokazatelji ukazuju na njen čudesan rast, njoj predstoji dug put u ostvarenju cilja da postane moderno i bogato društvo.

Kina je povezana sa 152 zemlje ili regiona sveta, ima potpisane naučne i tehnološke sporazume sa 96 zemalja. Svoje naučnike šalje na usavršavanje ili u istraživačke misije u najprestižnije svetske centre, institute i laboratorije. Posle SAD, Kina je zemlja sa najviše naučnika i inženjera u svetu. Ako se trend njenog ekonomskog rasta nastavi, moguće je da će u doglednoj budućnosti ona u tim oblastima preteći SAD. Kineski naučnici su sve značajniji na međunarodnoj sceni, posebno u oblastima nanotehnologija.

Kina je već prestigla Veliku Britaniju po broju naučnih radova objavljenih u referentnim naučnim časopisima u svetu. To znači da je već spremna za veliki povratak od globalne važnosti?

- Zemlja koja ima milijardu i četristo miliona stanovnika, koja od 1992. do 2001. godine ima konstantnu stopu ekonomskog rasta od 9,9 %, čije devizne rezerve danas premašuju tri hiljade milijardi američkih dolara, mora biti od globalne važnosti. Kineski naučnici danas smatraju da je teško naći tehnološko polje u kojem je Kina lider, iako se za pet do deset godina sve može iz osnova promeniti. Po parametrima iz 2006. godine, vidi se da je Kina po broju objavljenih naučnih radova u referentnim časopisima na trećem mestu u svetu, iza SAD i Japana. Zanimljiv je odgovor jednog kineskog naučnika na pitanje: koliko je Kina iza SAD u tehnologiji? On je odgovorio: “ Tri meseca, ako ne uzimate u obzir princip kreativnosti. Ako se na najboljem američkom univerzitetu postigne neki rezultat, Kina ga može ponoviti na isti način za tri meseca. Ali je ta razlika veća ako gledamo iz ugla kreativnosti.”

Kineski partijski kongres iz 2006. godine je zacrtao dva fundamentalna pravca razvoja moderne Kine: otvaranje prema svetu i reforme, i jačanje naučnih i tehnoloških istraživanja, sa posebnim osvrtom na podsticanje inovacija - kreativnosti.

Četiri bazična istraživačka programa

Koja su najveća savremena dostignuća kineskih naučnika u primeni tuđih ili svojih tehnologija (drugi najjači kompjuter na svetu, sopstveni način recikliranja nuklearnog goriva)?

- Teško je suditi o najvećim savremenim dostignućima kineskih naučnika i graditelja. Tačno je da su napravili “4000A superkompjuter” sa brzinom od deset triliona kalkulacija u sekundi, što je Kinu učinilo trećom zemljom u svetu po proizvodnji komercijalnih kompjutera tako velikih brzina. Kina je uspešno napravila mini satelit težine manje od 100 kg koji je uspešno pušten u operativno stanje oktobra 2003. Dvanaest kineskih naučnih institucija je radilo na projektu Genoma.

Oblasti kojima Kina pridaje izuzetni značaj, koji nose naziv “četiri bazična istraživačka programa” su: nauka o proteinima, nanotehnologija, kvantna fizika i razvojne i reproduktivne nauke. Njeni naučnici postižu zapažene rezultate u istraživanjima koja se tiču dijaloga između ljudskog mozga i kompjutera, supersoničnih pogonskih sistema; evolucije crnih rupa; bioloških procesa u zemljanim sistemima, itd.

Koji se deo kineskog bruto nacionalnog dohotka troši za naučna istraživanja, na naučni podmladak?

- Prema podacima Nacionalnog biroa za statistiku NR Kine, 1998. godine Kina je izdvajala 0,70% GDP za nauku; 2003.- 1,31% a 2008. - 1,54%. Po zacrtanom planu, 2020. taj iznos bi trebalo da bude 2,5% do 3%.

Naučni podmladak se neguje i podstiče raznim programima koji akcenat stavljaju na istraživanje i razvoj najznačajnijih naučnih oblasti, koje predstavljaju kineski prioritet. Kineska akademija nauka je u periodu 1998-2004. godine pokrenula program “100 talenata”.koji je iz celoga sveta privukao 778 kineskih mladih naučnika. Većina njih učestvuje u realizaciji kineskih strateških projekata.

Kulturni centar Kine u Beogradu nosi ime Institut Konfucije: da li je to filozofska nit koja spaja drevnu i modernu Kinu, utkana i u strategiju ubrzanog razvoja nauke?

- Lansiranje prvog kineskog svemirskog modula “tijengung 1” (nebeska palata), planirano za kraj septembra 2011. godine, označiće početak programa kineskog razvoja orbitalne stanice. Kosmičke nauke, kao sinteza svih bitnih naučnih saznanja, pokazuju da se Kina po svemu približila najrazvijenijim zemljama sveta. Dakle, smisao ubrzanog tempa naučnog razvoje Kine je boljitak za sve njene građane i izlazak iz senke višedecenijske izolovanosti. Drugi važan momenat jeste praktično rešavanje nagomilanih problema koji se, po kineskim ekspertima, najviše ogledaju u oblastima: energija, vodeni i mineralni izvori, poljoprivreda, proizvodnja, transport, informacije i usluge, populacija i zdravlje, urbanizacija, javna bezbednost i nacionalna odbrana i očuvanje čovekove okoline.

Ukoliko ne postoji stabilna ekonomska situacija i ukoliko zemlja ne raspolaže sa odgovarajućim materijalnim sredstvima, iluzorno je govoriti o naučnom razvoju, vojnom jačanju i političkom uticaju u svetskim odnosima. Zato se Kina mudro opredelila za model koji vodi računa o realnim okolnostima u kojima se zemlja nalazi, i koji maksimalno podstiče ekonomski razvoj. Iza tako osmišljene sinteze stoji i hiljadugodišnje nasleđe njene tradicije. Iako je konfucijanska tradicija dugo smatrana za prepreku koja poput okova usporava Kinu ka njenoj modernosti, danas sve više Kineza uviđa da se jedino sa negovanjem tradicionalnih konfucijanskih vrednosti Kina može kretati ka modernosti trenutka. Naravno, kao u svemu, mora se imati jasna vizija šta je to što je vitalno i vredno, a šta je to što je prevaziđeno i okoštalo u konfucijanskoj slici sveta. Ako pogledate moderna društva: Singapur , Japan , Južnu Koreju, Kinu, lako ćete uočiti njihovu zajedničku konfucijansku nit.

Konfucije je, ako je verovati legendama, jednom prilikom rekao: „ Učiti a ne promišljati (učeno) je iluzorno, promišljati a ne učiti je opasno“. A ako ovome dodamo i mudre uvide Lao Cia: „Ko poznaje druge znalac je;/Ko poznaje sebe u neskriveno svetlo stupa./Ko pobedi druge snažan je;/Ko pobedi sebe, jak je./Ko zna dokle može, bogat je;/Ko jako stremi, strastima se podaje./Ko koren ne izgubi dugovečan je;/Ko umre a smrt ga ne zakloni, besmrtan je “, možda imamo putokaz za filozofsku osnovu na kojoj počiva kineska opšta strategija.

Miloslav Rajković