TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Četiri velika izuma

Hiljadama godina u Kini su nastajali izumi koji su menjali svet, od svakodnevnih štapića za jelo i teretnih kolica, do složenih detektora zemljotresa i naprednog koncepta novčanica. U Kini su nastala i tzv. Četiri velika izuma: papir, barut, kompas i štampa.

Sama reč „papir“ izvedena je iz reči „papirus“. Oko 2200. godine pre Hrista, Egipćani su u donjem Nilu otkrili da biljka papirus može da se pretvori u površinu za pisanje preklapanjem tankih niti koje su dugo bile potopljen u vodi, a koje se potom udaranjem mogu pretvoriti u list za pisanje. Nije to bio papir kakav znamo danas, i bilo je teško i skupo pisati na njemu - ali je to ipak bilo poboljšanje u odnosu na materijale prethodno korišćene za pisanje, poput kosti, drveta i kamena.

Papir

Papir u današnjem obliku izmišljen je u Kini oko 105. godine. Zapravo, najraniji papir je, po konceptu i tehnologiji, veoma sličan današnjem papiru. Smatra se da je papir izmislio Čai Lun, upravnik jedne carske radionice. Ali, najnoviji arheološki podaci ukazuju da je papir u Kini korišćen dve stotine godina ranije.

Čai Lun je zasnovao svoj papir na različitim vlaknastim materijalima, uključujući komadiće kanapa, stare ribarske mreže, krpe, vlakna bambusa i koru drveta. On je pravio papir tako što je kuvao sve sirovine s pepelom od drveta i krečnjakom, do 35 dana. Još jedan važan sastojak bilo je lišće breze, iz koga se cedila biljna sluz, što je osnaživalo papir i davalo mu ujednačenost i glatkoću. Svi vlaknasti materijali, jednom omekšani, pretvarani su u kašu udarcima i u to je dodavan ekstrakt brezinog lista. Kaša je potom provlačena kroz ravnu cediljku od tkanine, pri čemu su vlakna ostala da leže na podlozi. To se potom sušilo. Prednost Čai Lunovog izuma je u tome što je ovaj papir mogao da se proizvodi masovno. Bio je idealan za pisanje, jeftin, lagan i jednostavan za skladištenje i nošenje. Tako je nastao prvi list papira na svetu. Papir se postepeno širio iz Kine, a bilo mu je potrebno hiljadu godina da stigne u Evropu.

Štampa

Drugi veliki izum je štampa. Pre izuma štampe, znanje se moglo prenositi samo usmenim putem ili preko izuzetno skupih rukopisa. Pre 2000 godina, u vreme dinastije zapadni Han, bio je razvijen jedan vid štampe. Reč je o urezivanju znakova u kamene ploče, koji su korišćeni za razvijanje konfučijanskih i budističkih ideja. Nadograđujući ovu ideju, za vreme dinastije Sui razvila se praksa urezivanja teksta na drvenu dasku, koja je potom prekrivana mastilom i korišćena za štampu jedne po jedne stranice na papir. Ovako je proizvedena prva štampana knjiga na svetu, 868. godine. Bila je to jedna budistička sutra.
Iako je ova tehnika bila veliki napredak, jedna jedina greška na komadu drveta učinila bi ga beskorisnim. Za vreme dinastije Song (960-1279), čovek po imenu Bi Šeng došao je na ideju da urezuje pojedinačne znakove na male, identične komadiće gline koje je pekao da bi ih očvrsnuo. Tako je stvorena prva štampa s pokretnim znakovima. Sledeći značajan napredak ove tehnologije desio se u Evropi, kad je Johan Gutenberg napravio pojedinačne slovne znakove od metala.

Barut

Treći veliki kineski izum je barut. Drevni nadrilekari su otkrili da mešanjem određenih sirovina i ruda može doći do eksplozije, uz zagrevanje. To je vremenom dovelo do nastanka baruta. Zeng Gongliang je 1044. napisao tekst o najvažnijim vojnim tehnikama, gde je naveo tri formule za barut. Svaka je bila zasnovana na šalitri, sumporu i ugljenu. Formula za barut je stigla u arapski svet u 12. veku, a u Evropu u 14. veku. Barut je prvobitno korišćen samo za zabavu, zajedno sa vatrometom, ali je ubrzo iskorišćen njegov vojni potencijal. Najranija ilustracija topa, oko 1127. pronađena je u Kini, što je bilo 150 godina pre nego što je top napravljen na zapadu.

Kompas

Četvrti od velikih izuma je magnetni kompas. Dok su vadili rude i proizvodili bakar i gvožđe, Kinezi su naišli na prirodni mineral, magnetit, koji je privlačio gvožđe i koji je „uvek pokazivao“ na sever. S ovim otkrićem, došlo je do nastanka okruglog kompasa, koji je verovatno izmišljen u vreme dinastije Ćin (221-206 p.n.e.). Prvo pominjanje kompasa u nekoj knjizi dogodilo se 1086, što je oko sto godina ranije nego u Evropi.
U danima pre kompasa, ljudi su se orijentisali prema Severnjači, Mesecu i Suncu. Kompas je ljudima učinio navigaciju bezbednijom, što je otvorilo okeane za istraživanja i dovelo do otkrića novih svetova.