TEMA BROJA - STARA I NOVA ČUDA KINE

Pripremila: Gordana Tomljenović

OBRAZOVANJE

Uprkos ili zahvaljujući “staroj školi”?

  Početkom ove godine , kineska privreda je, prema zvaničnim ekonomskim pokazateljima , za sobom ostavila Japan i dospela na drugo mesto rang - liste vode ć ih svetskih ekonomija , odmah iza SAD . Njen neverovatno brz privredni rast u poslednjoj deceniji pratile su brojne analize i komentari. S obzirom na činjenicu da je obrazovanje nacije temelj privrednog razvoja svakog društva, centralna tema mnogih analitičara bilo je upravo obrazovanje u Kini, i ono formalno, školsko, i vaspitavanje i neformalno učenje u okrilju porodice.

Pažnju prvenstveno američke javnosti privukla je početkom godine knjiga pod naslovom “ Borbeni poklič majke tigra“, Amerikanke kineskog porekla Ejmi Čua, profesorke prava na univerzitetu Jejl. Objavljena januara ove godine kao neka vrsta “roditeljskih memoara” o odgajanju dece na način koji nije nimalo svojstven američkom duhu, knjiga je pokrenula gotovo globalno široku debatu o “strogosti” kineskih majki i “krutosti” njihovih metoda da svoju decu pripreme za život i rad. Čua je, naime, opisala kako je “grubo disciplinovala” svoje dve ćerke da svakodnevno uče i vežbaju, odnosno kako je uspela da od njih “napravi” izvanredne i uspešne muzičarke.

Iako prepuna humora i očigledno svedočeći o ogromnom roditeljskom trudu i ulaganju puno vremena u rad sa sopstvenom decom, knjiga je šokirala mnoge zapadnjake. I to već u samom uvodu, gde autorka nabraja šta je sve njenoj deci, za razliku od prosečnih malih Amerikanaca među kojima inače žive, bilo zabranjeno: da prespavaju kod drugarice, da same biraju vanškolske aktivnosti, da dobiju ocenu nižu od petice, da gledaju televiziju i igraju kompjuterske igrice, da sviraju bilo koji drugi instrument osim klavira i violine…

“Vol strit žurnal” i “Tajm” su, između ostalih, objavili delove knjige koji su izazvali lavinu komentara i eseja na temu “zahtevnog istočnjačkog” i “popustljivog zapadnjačkog” roditeljstva i posledica i/ili rezultata jednog, odnosno drugog, i po pojedinca i po društvo.

Kineski đaci ispred svih ostalih

Sticajem okolnosti, gotovo kao u prilog tezi da su kineska strogost i disciplina u odgajanju dece efikasniji od zapadnjačkog negovanja slobode, kreativnosti i individualnosti, početkom godine su objavljeni i rezultati međunarodnog PISA testiranja znanja srednjoškolaca (obavljenog tokom 2009. godine). U to prestižno međunarodno testiranje o čitalačkoj, matematičkoj i naučnoj pismenosti, koje je 2000. godine započela Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), po prvi put se uključila i Kina, i to ušavši na velika vrata. Srednjoškolci u Hong Kongu i Šangaju pokazali su izvanredne rezultate u gotovo svim kategorijama. U poređenju sa drugim učesnicima testiranja, dva kineska grada imala su najveći procenat đaka sa visokim rezultatima u primeni stečenih znanja. U ukupnom skoru, đaci u Šangaju osvojili su značajno veći broj bodova od Južne Koreje i Finske, inače najbolje plasiranih članica OECD. Prosečan broj đaka koji u zemljama ove 34-člane organizacije postigao najbolje rezultate bio je 7,6 odsto, dok je među šangajskim srednjoškolcima taj procenat dvostruko veći. U Šangaju je čak 14,6 odsto đaka dobilo najviše ocene u sva tri ocenjivana predmeta – čitanju, matematici i poznavanju prirodnih nauka, dok je unutar OECD taj prosek bio 4 odsto.

Uz već gotovo tradicionalno vrhunske rezultate koje su (u okviru OECD grupe) pokazali đaci u Finskoj - što se u obrazovnim krugovima uvek iznova analizira i tumači - (ne)očekivani rezultati kineske školske omladine privukli su veliku pažnju javnosti i svetskih medija. Uz čestu opasku da to “ne treba da brine” njihove zemlje, listovi na Zapadu su ipak primećivali da je rezultat poslednjeg PISA testiranja “dokaz da Kina neguje nove generacije obrazovanih i visoko stručnih ljudi” koji bi mogli da ugroze ekonomsku nadmoć Zapada.

Nema vremena za razmišljanje

U samoj Kini, međutim, akademska zajednica jeste bila ponosna na učinak svojih đaka, ali je svejedno nastavila da ukazuje i na brojne mane kineskog školstva koje zahtevaju ozbiljno reformisanje obrazovnog sistema. I čelni ljudi sistema priznali su da je puko memorisanje, učenje “napamet”, glavni metod ukupnog rada, i pripremanja za finalni standardizovan srednjoškolski ispit u Kini. Iako prezadovoljni zbog trijumfalnog debitovanja na PISA 2009, kineski zvaničnici smatraju da je ipak reč o samo jednom indeksu, merenju koje ukazuje na dobre strane kineskog obrazovnog sistema, čiji je problem nedostatak analitičkog rada i kritičkog mišljenja. U intervjuu američkoj radio mreži NPR, direktor jedne kineske srednje škole priznao je da se “kineski đaci ne usuđuju da misle” jer tamošnji školski sistem “insistira da im se sve kaže”, ne dozvoljava im da sami traže odgovore. Jedna učenica iz Šangaja, koja je učestvovala u PISA testiranju “požalila” se, na primer, da “nije mogla direktno da odgovori” na pitanje iz testa, već je “morala da razmišlja” i sama nađe odgovor. Kinesko školstvo ne predviđa “vreme namenjeno razmišljanju”, ali se to i u Kini uviđa kao greška, i smatra se da bi najbolje obrazovne rezultate dala neka vrsta mešavine kineskog i zapadnog “načina” učenja.

Bilo kako bilo - uprkos, ili baš zahvaljujući takvom sistemu obrazovanja - Kina zasad ima zavidne razvojne rezultate. Svesna da ekonomija 21. veka može da počiva isključivo na inovativnosti i kreativnosti, odlučna je da svoju privredu dobrim delom utemeljenu na nisko-stručnom proizvodnom radu preokrene u inovativnu privredu zasnovanu na znanju. U naučno-istraživački rad se danas u Kini, kao i u drugim delovima sveta, ulaže sve više. Samo prošle godine Peking je u nauku investirao 108 milijardi dolara, jer, kako je u maju izjavio premijer Ven Điabao, “budućnost Kine zavisi od njene budućnosti u nauci i tehnologiji”.

Gordana Tomljenović