TEMA BROJA - MATEMATIKA

Pripremila: Borka Marinković

Žene u nauci

Večita borba talenta i diskriminacije

Na Matematičkom fakultetu u Beogradu, studije matematike završava veći broj devojaka nego mladića. Međutim, mnogo manji broj njih ostaje na fakultetima baveći se isključivo naučnim radom. Slično je i u svetu. U veoma dugoj istoriji matematike, pominje se jedva desetak žena koje su dale ozbiljan naučni doprinos ovoj bazičnoj nauci. Zašto?

Univerzitet u Stokholmu

Nesporno je da su za obrazovanje žena najuticajniji istorijski i socijalni uslovi. Do početka 20. veka, žene ne samo da nisu imale pristup akademskim institucijama već se i svaki pojedinačni pokušaj smatrao nepristojnim. Izuzimajući našu najpoznatiju ženu matematičara Milevu Marić (Anštajn), poslednja dva veka izdvojila su samo je po jednog izuzetnog matematičkog naučnika ženskog pola.

Poreklo Sofije Kovaljevske (1850-1891) delimično može objasniti njen karakter i neke životne poteze. Unuka kralja Mađarske, odrasla je okružena luksuzom, ali ne i pažnjom. Njen otac je bio vrlo ponosan na pametnu Anu, Sofijinu stariju sestru pa je Sofija, iako je vrlo rano iskazala snažan talenat za matematiku i književnost, najveći deo vremena provodila uz veoma strogu dadilju.

Sofijina majka je bila veoma obrazovana žena, govorila je četiri jezika, dobro je poznavala klasičnu i noviju književnost i umetnost, imala je dara za muziku i lep glas. Sofija se divila i sestri i majci. A kada se rodio i brat, prilično se povukla u sebe što ju je pratilo celog života.

Bila je predodređena da se bori za svoja prava u carskoj Rusiji koja se otvoreno suprostavljala svakom obliku ženske ravnopravnosti, a pogotovu obrazovanju. Sa četrnaest godina sama je naučila trigonometriju. Zahvalnost duguje svom ujaku u kome je našla dobrog matematičkog sagovornika, a i ocu koji je nije sputavao u učenju. Svojim sposobnostima dobila je prvu bitku: pohađanje srednje škole u St. Petersburgu.

Emi i Fric Neter

Sa petnaest godina doživela je veliko ljubavno razočarenje. Njena sestra Ana, takođe darovita za pisanje, slala je svoje radove velikom Dostojevskom. Smatrajući je izuzetnom, došao je da je upozna, ali umesto Ane u njega se zaljubila Sofija. Kada je Fjodor zaprosio Anu, uplakana sestra je shvatila da je Dostojevski ne smatra za izvanrednu osobu.

Po završetku srednje škole Sofija je odlučila da nastavi školovanje na univerzitetskom nivou. Privukavši pažnju plemića Vladimira Kovaljevskog sklopila je formalni brak s njim što joj je omogućilo nastavak školovanja, prvo u Petersburgu a ubrzo potom u Hajdelbergu, gde se ova tiha mlada Ruskinja izborila za prava slušanja predavanja kod velikih predavača.

U Berlinu je 1870. upoznavši čuvenog matematičara Karla Vajerštrasa

(Karl Weierstrass) započeo period njenih najvećih matematičkih dostignuća. Ni Berlinski univerzitet nije dozvoljao pristup ženama tako da ju je Vajerštras ćetiri godine privatno podučavao.

Zajednički rad i prijateljstvo daleko su prevazišli uobičajne odnose studenta i profesora. Jednom prilikom je rekla: "Te godine imale su najveći mogući uticaj na moju karijeru kao matematičara. Tada sam konačno i neopozivo odlučila koji ću pravac slediti u svom radu: sav moj rad biće u duhu Vajerštrasa.“ Izuzetnim radom pod naslovom "Prilog teoriji diferencijalnih jednačina u parcijalnim izvodima", Kovaljevska je oduševila naučne krugove. Na predlog Vajerštrasa, ne naročito rado, Getingenski univerzitet joj je dodelio doktorsku diplomu, in absentia, 1874. Vajerštras je do kraja njenog života ostao njen iskreni prijatelj, skrivajući svoja osećanja.

I pored te prestižne titule i više Vajerštrasovih pokušaja da joj pomogne u nalaženju posla na nekom univerzitetu, Sofija se, veoma iscrpljena , vratila u Rusiju. Njena slava je stigla pre nje, pa je uživala ovenčana njom, vodeći lagodan život visokog petrogradskog društva.

Tokom godina provedenih u domovini, Sofija je potpuno zanemarila matematiku. Pisala je pozorišne kritike i naučne članke, a okušala se i u književnosti, pišući priče. Ne samo zbog finansijskih problema već i zbog magnetne privlačnosti, vratila se matematici. Obratila se Vajerštrasu, koji je joj je ponovo nesebično ponudio svoju pomoć, savetujući je da se bavi izučavanjem prostiranja svetlosti kroz kristalni medijum.

Zahvaljujući podršci Mitag-Leflera, švedskog matematičara i bivšeg Vajerštrasovog učenika, Sofija je 1884. počela da drži predavanja na Univerzitetu u Stokholmu, da bi 1889. bila imenovana za profesora. Ovo je bio presedan za to doba koji je označio prekretnicu u tretiranju žena u nauci.

Prva žena predavač na univerzitetu, bila je izuzetan profesor. Usledio je period velikih uspeha. Dobila je zaposlenje na Univerzitetu, a 1885 postala je šef katedre za matematiku i urednik matematičkog časpisa. Ipak, njeno najveće dostignuće je čuvena Bordinova nagrada koju joj je dodelila Francuska akademija nauka 1888. za rad "O rotaciji čvrstog tela oko fiksne tačke". Pri dodeli, predsednik Francuske je izjavio: "Naši članovi smatraju da njen rad svedoči ne samo o dubokom i širokom obrazovanju, već i o umu neverovatne inventivnosti. "

Sofijin život završio se u 41. godini. Njen grob je ubrzo postao mesto hodočašća boraca za ženska prava.

Eni Neter (1882-1935) rođena je u uglednoj porodici. Otac Maks Neter, poznati profesor u Erlangenu, i sam je dao doprinos razvoju algebarskih funkcija.

U detinjstvu se nije odmah opredelila za matematiku. Naučila je odlično engleski i francuski jezik, a stekla je i solidno muzičko obrazovanje.

Kada je njen mlađi brat vodio razgovore o matematici, Emi se sa pažnjom uključivala u njih. Bilo joj je dozvoljeno da sa bratom prati predavanja iz matematike i fizike pa je, posle dve godine, položila sve ispite za studije.

Godine 1908. odbranila je doktorsku disertaciju "O kompletnim sistemima invarijanti za trostruke bikvadratne forme".

Od 1904. postala je asistent Dejvidu Hilbertu, u Getingenu. Držala je predavanja pod njegovim imenom jer zbog predrasuda nije mogla da bude zaposlena kao žena i prima platu. Nije važila za dobrog predavača, ali je njen pristup nastavi bio poseban: izrazit naučni entuzijazam, duboka uverenost u važnost i matematičku plodotvornost ideja, neobična jednostavnost i srdačnost u odnosima sa studentima. Među malobrojnim talentovanim studentima uživala je ogroman autoritet jer ih nije učila komplikovanim algebarskim izračunavanjima, već da misle na jednostavan način. Studenti su je zvali DER Neter.

Tek je 1919. dobila najniže fakultetsko zvanje privatnog docenta. Posle tri godine postavljena je za nezvaničnog vanrednog profesora, ali i dalje bez zvaničnog statusa i plate. Većina fakulteta se protivila da je zaposli: "Kako se može dozvoliti ženi da postane docent? Kao docent, može postati profesor i član Univerzitetskog senata! Šta će misliti naši vojnici kada se vrate na Univerzitet i shvate da se od njih očekuje da uče kraj ženskih skuta?" Hilbert je na to odgovorio: "Zašto bi pol kandidata bio argument protiv? Senat nije javno kupatilo".

Tokom dvadesetih godina ostvarila je fundamentalne rezultate u apstraktnoj algebri, teoriji grupa i prstena kao i teoriji brojeva. Njeno najveće delo je "Teorija ideala i prstena" ( 1921). Pojam „Neterovi prstenovi“ su nazvani po njoj.

Pokrenula je debatu o tome da li matematika treba da bude apstraktna i konceptualna (intuicionisti), ili da se više oslanja na stvarne pojave i primenu (konstruktivisti).

Nikada se nije udavala, možda i zbog straha muškaraca da bi mogli imati tako jaku i obrazovanu ženu pored sebe.

Anštajn je rekao za nju da je najznačajniji kreativni genije ženskog pola od kada je počelo visoko obrazovanje žena. Ruski matematičar Aleksandrov je poredio matematičare sa muzičarima: "Topologija u vreme Poenkarea je isto što i muzika u vreme Baha, matematika u vreme Emi Neter je kao muzika Mocarta, da bi u vreme Brauera dostigla muziku Betovena."

I pored izuzetnih rezultata i matematičkog doprinosa, upućivani su joj neprijatni i nepristojni komentari samo zbog pola. Na pitanje kolege Edmunda Landaa: da li je Emi Neter zaista velika žena matematičar, on je odgovorio: "Mogu potvrditi da je ona veliki matematičar, ali se ne mogu zakunuti da je žena!“

Borka Marinković