TEMA BROJA

Japan - zemlja izlazeće mudrosti

Vladica Božić

Korišćenje industrijske vode

Sa preko 126 miliona stanovnika, Japan je deseta zemlja u svetu po broju stanovni ka. Oko 73% zemlje je brdovito, sa planin skim lancima koji se protežu preko sva če tiri glavna ostrva. Klima je umerena i ima četiri izrazita godišnja doba; ali, zbog velikog rastojanja od juga prema severu, varira od regije do regije, od sup tropske do subpolarne, iako u najvećem delu zemlje preovlađuje vlažna monsunska klima. Na obali Pacifika, gde živi većina Japanaca, 7080% padavina se javlja u samo četiri meseca, tj.u periodu let njeg monsuna, od juna do jula i sezone tajfuna od avgusta do septembra. Na obali Japanskog mora zimski monsun donosi velike snežne padavine, od decembra do februara. Zbog toga se Japan ubraja u zemlje sa obilnim padavina iako vremenski neravnomerno raspoređenim, jer je pro sečna godišnja količina padavina (1.560 mm u 2011) skoro dvostruko veća od svetskog proseka (807 mm). Prosečna godišnja količina padavina Iako Japan nije zemlja direktno ugrožena nedo statkom vode, dostupnost vode znatno varira u zavi snosti od godine, godišnjeg doba i regiona, što dovodi do učestalih periodičnih nestašica vode. Suše na na cionalnom nivou dešavaju se u Japanu otprilike sva ke desete godine, dok je pojava suše na regionalnom nivou mnogo češća. Na primer, suša 1994. godine je dovela do ograničenja u snabdevanju vodom za pi će za preko 16 miliona ljudi i prouzrokovala ukidanje određenih industrijskih aktivnosti, a time i smanje nje proizvodnje u mnogim industrijskim granama. Zbog klimatskih promena koje će dovesti do smanje nja raspoložive količine vode koja se nalazi u obliku snega, povećanog isparavanja iz akumulacija i smanjenja padavina, očekuje se povećanje učestanosti suša.

Oblasti u kojima je došlo do nestašice Pored količine padavina po glavi stanovnika,veoma bitan parametar za svaku zemlju je količina raspoloži vih vodnih resursa po stanovniku. Zbog svog geograf skog položaja, svi vodotokovi izviru i završavaju se sa mo na teritoriji Japana. Kako je Japan preovlađujuće pla ninska zemlja, ne postoje geografski uslovi za postoja nje dužih reka tako da sve reke imaju relativno kratak vodeni tok, sa velikim padom pre nego što utiču u more. Takođe, zbog velike gustine naseljenosti, Japan ima sa mo polovinu svetskog proseka raspoložive vode po gla vi stanovnika pa je po tome na 91. mestu od 156 zema lja u svetu (prosečno 708,4 m3vode po glavi stanovnika godišnje). Da bi se povećala efikasnost korišćenja vode, na mno gim rekama su podignute brane. Iako je podignuto više od 2.500 brana, ukupna zapremina njihovih akumulacija je mala (aktivna zapremina svih brana je samo 20 km3), a time i mogućnost prihvatanja vode u njima. Zbog toga i jezera imaju važnu funkciju u skladištenju vode i njihovi nivoi vode se regulišu putem ustava. Većina vode dobija se iz površinskih voda, oko 77%, od čega se 45% dobija iz akumulacija na uređenim brana ma, 27% dolazi direktno iz reka, 1% iz jezera i 4% iz rečnih korita. Ostalih 23% vode obezbeđuje se iz podzemnih vo da, koje su bile previše eksploatisana u pojedinim delovi ma zemlje u prošlosti. Efektivno korišćenje vode u industriji Sredinom prošlog veka, u mnogim oblastima u Ja panu došlo je do sleganja terena usled korišćenja podzemnih voda, na nekim mestima i preko 4 m, što je dovelo do tonjenja građevinskih objekata na tim mestima (mo stovi, putevi, zgrade). U cilju smanjenja korišćenje vode iz prirode i sprečavanja daljeg sleganja terena, preduzete su mere za smanjenje njene potrošnje, naročito u industri ji, a posebna pažnja posvećena je smanjenju korišćenja podzemnih voda. Zakon o industrijskim vodama, usvojen 1956, ograni čio je korišćenje podzemnih voda na 2000 km2 u 10 pre fektura. Zahvaljujući tome, u 70im godinama prošlog ve ka zaustavljen je trend smanjenja nivoa podzemnih voda čak je došlo i do njegovog blagog povećanja. Mnoge lo kalne samouprave imaju svoje podzakonske akte kojima još strožije ograničavaju korišćenje podzemnih voda.

Promena nivoa podzemnih voda Ovim zakonom su preduzete i mere da se obezbede dovoljne količine jeftine vode za industriju. Propisano je da se, za potrebe industrije, obezbeđuje posebna indu strijska (tehnička) voda koja je po kvalitetu i ceni ispod pijaće vode (danas je njena prosečna cena je 23 jena/m3 dok je cena vode za piće 173 jena/m3). Ova voda, koja za dovoljava potrebe odvijanja proizvodnih procesa, dobi ja se u posebnim postrojenjima i transportuje posebnim cevima do krajnjih potrošača pa je ceo sistem potpuno odvojen od sistema za snabdevanje pijaćom vodom. Zbog toga je 1958. usvojen Zakon o poslovanju u obla sti industrijskog vodosnabdevanja kojim su regulisane aktivnosti u vezi izgradnje i održavanja postrojenja za dobijanje industrijske vode. Razvojem ovog sistema od 60ih godina prošlog veka, danas u 40 prefektura (152 opštine) postoji 245 postrojenja koje obezbeđuju indu strijsku vodu za 6300 industrijskih postrojenja. Njihov ukupni dnevni kapacitet je 27,5 Mm3, a njima većinom upravljaju lokalne samouprave. Za obezbeđivanje industrijske vode zaduženo je Mini starstvo ekonomije, trgovine i industrije (METI), kome se obraća ono preduzeće koje ima potrebe za vodom u proce su proizvodnje i od njega traži saglasnost za njeno korišće nje. Ako je za snabdevanje industrijskom vodom odgovor na lokalna samouprava, ona šalje METI obaveštenje o to me jer METI radi godišnji izveštaj na nacionalnom nivou o poslovanju u oblasti industrijskog vodosnabdevanja. Pored zahteva za smanjenjem potrošnje vode iz pri rode, nagli industrijski razvoj Japana posle Drugog svetskog rata, posebno hemijske industrije i proizvodnje če lika u kojima je i najveća potrošnja vode, doveo je do po većanih potreba za obezbeđivanjem vode za industriju. Zbog toga je uvedeno efikasno korišćenje industrijskih voda, primenom principa smanjenja potrošnje, recirkula cije i ponovne upotrebe. Primenom ovih mera, zemlja je postigla visokoefikasno upravljanje vodnim resursima, a kao rezultat toga posle 1975, evidentan je trend smanje nja korišćenja sveže vode iz prirode u industriji, uz pove ćano korišćenje već upotrebljene vode. Trend potrošnje vode u industriji sa ukupnim stepe nom oporavka u Japanu, kao i stepen oporavka po indu strijskim granama Ovo se posebno vidi u hemijskoj industriji i proizvod nji čelika gde je postignut stepen oporavka preko 90%, dok je prosečna stepen oporavka u celoj industriji skoro 80 odsto (stepen oporavka je odnos između ponovo upo trebljene vode i ukupne količine vode koja se koristi u ne kom postrojenju). Iako ima veoma razvijenu industriju, zahvaljujući efikasnom korišćenju, sektor industrije u Ja panu čini samo 14% ukupne potrošnje vode iz prirode, u odnosu na 19% za kućnu upotrebu i 67% u poljoporivre di. U 2011, ukupna količina industrijske vode koja se kori stila u jednom danu u Japanu bila je 129,4 Mm3, od čega je 27 Mm3 bila sveža voda iz prirode (21%). Ostalih 79% dobija se recikulacijom i ponovnom upotrebom. Pored industrije, mere za efikasno korišćenje se pri menjuju i na vodu koja se koristi u domaćinstvima i po slovnim objektima. U Japanu je uobičajno da se i ova vo da tretira odmah posle korišćenja, pomoću uređaja za prečišćavanje, pre nego što se ispusti u kanalizaciju i ode u postrojenje za preradu otpadnih voda. Ovi uređaji mo gu biti različitih veličina i mogu koristiti različite tehno logije za tretman otpadne vode, u zavisnosti od toga da li se instalisani u porodičnim kućama, stambenim, javnim ili poslovnim objektima. Tretirana voda se može ponovo koristiti u različite svrhe: ispiranje toaleta, zalivanje vrto va ili pranje automobila, a dobijeni mulj se može koristiti kao đubrivo.

Primer jednog ovakvog uređaja je postrojenje za pre radu i ponovno korišćenje otpadnih voda instalirano u robnoj kući „Micukoši” (slika 5), koja se nalazi u centru Tokija u delu koji se zove Nihonbaši. U ovoj robnoj kući radi oko 5.000 ljudi, a u toku dana ima oko 80.000 pose tilaca. Zbog ograničenog prostora za smeštaj, postrojenje sa rezervoaraima je ugrađeno u slobodan prostor koji se nalazio u podrumu ove robne kuće. Iskorišćena voda se, posle prečišćavanja, koristi za ispiranje toaleta, posle če ga se ponovno prečišćena ispušta u kanalizacioni sistem. Time je znatno smanjena ukupna potrošnja vode u celoj zgradi, a voda koja se ispušta u kanalizaciju je prečišćena do određenog nivoa. ? ? Postrojenje za preradu vode u robnoj kući „Micukoši” Zahvaljujući preduzetim merama, Japan kao vi soko industrijski razvijena zemlja, po nominalnom BDP treća najjača privreda na sveta, ima najmanji odnos između ukupne potrošnje vode za život i u in dustriji i bruto nacionalnog dohotka u poređenju sa drugim zemljama sa visokim nacionalnim dohotkom (npr. dohodak po glavi stanovnika je sličan dohotku u SAD, ali je potrošnja ove vode po glavi stanovnika oko 4 puta manja).

Vladica Božić

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"