TEMA BROJA

Japan - zemlja izlazeće mudrosti / U vrhu sveta elektronike

Akio Morita - Mr Sony

Samo godinu dana posle završetka Drugog svetskog rata, u podrumu nekadašnje bombama oštećene robne kuće, dva mlada čoveka su marljivo radila. Pokušavali su da naprave uređaj za snimanje zvuka. Akio Morita i Masaru Ibuka sekli su žiletom papir na tanke tračice, koje su potom spajali u dugi niz. U jednoj posudi, grejali su prah feri-oksalata dobijajući feri-oksid, koji su potom četkicama nanosili na papirnu traku, koja je potom mogla da bude magnetisana. Uređaj koji su napravili reprodukovao je zvuk lošeg kvaliteta, ali je ipak funkcionisao. Iako skromni, ovo su bili pionirski koraci u stvaranju buduće kompanije, svetskog lidera u proizvodnji potrošačke elektronike i inovacijama u toj oblasti- japanskog “Sonija”. Narednih pola veka, Morita će biti na čelu brenda, koji će u kreativnom i marketinškom smislu biti priznat kao lider u međunarodnim okvirima. Akio Morita je rođen 1921. godine u jednom selu blizu Nagoje, u bogatoj porodici proizvođača sakea, japanskog pića. Kao najstariji od trojice sinove, očekivalo se da preuzme porodični posao kojim se bavila već četrnaesta generacija. Međutim, kada mu je otac za rođendan kupio električni gramofon, on je, impresioniran tim muzičkim uređajem i njegovom kvalitetnom reprodukcijom, počeo da se interesuje za elektroniku. Sa zanimanjem je počeo da čita knjige i sručnu literaturu iz te oblasti. Nije mu bilo potrebno puno vremena da stekne znanje i napravi sopstvenw radio i fonograf. Pošto je prethodno uspeo da ubedi oca da porodični posao prepusti mlađem bratu, Morita se upisao na studije na Kraljevskom Univerzitetu u Osaki.

Tu je diplomirao tokom Drugog svetskog rata, i odmah bio mobilisan u mornaricu. Ipak, umesto u borbu, poslali su ga u Centar za istraživanje “Naval” na Susaki. Tamo je dočekao kraj rata, prethodno upoznavši svog budućeg poslovnog partnera Masaru Ibuku. Sredinom 1946. godine, Morita i Ibuka osnovali su “Tokyo Telecommunications Co.”, sa početnim kapitalom od 190000 jena, odnosno oko 530 dolara. Kompanija je ubrzo preimenovana u “Sony”. U početku su proizvodili različite merne uređaje i pojačivače sa elektronskim cevima, a konstruisali su i prvi uspešan kućni japanski magnetofon. Međutim, zbog veličine, težine i cene, ovaj uređaj nije zaživeo u širokoj upotrebi. Godine 1955. godine, kompanija je počela da koristi novoproizvedenu elektronsku komponentu - tranzistor. Iako je ovaj poluprovodnički element razvijen u SAD-u, u Bell Laboratorijama, kompanija “Soni” je prva počela da ga koristi u radio-aparatima i ostalim svojim elektronskim uređajima za široku upotrebu. Tranzistorizovani aparati su bili daleko manjih dimenzija od onih sa elektronskim cevima -“lampama”: bili su jednostavniji, jeftiniji, trošili su mnogo manju energiju i lako ih je bilo napajati iz baterija. Bili su i daleko manje težine, pa su se mnogo lakše prenosili sa jednog mesta na drugo. ?Važnost naziva brenda Korišćenje poluprovodničkih elementata dovelo je do ekspanzije “Sonija”, ali su i Morita i Ibuka shvatili da će pravi uspeh u širokim okvirima kompanija moći da napravi tek kada uđe na američko tržište. U SAD, industrija je bila u ekspanziji i postojala je velika mogućnost zapošljavanja.
Ljudi su bili željni novih, zanimljivih i uzbudljivih stvari. Akio Morita je stigao u Ameriku, i sa portabl tranzistorom u ruci počeo da obilazi različite američke distributere, koji su po njegovom mišljenju mogli da budu zainteresovani da razgranaju prodaju ovog uređaja. U početku nije bilo velikog interesovanja. Ipak, agent kompanije “Bulova watch company” je video šansu u novom proizvodu i predložio mu je da “Soni” za ovu kompaniju napravi čak 100.000 portabl tranzistora, ali uz uslov da se oni na tržištu nađu pod brendom “Bulova”, a ne “Sony”. Vrednost isporuke je bila velika i praktično je premašivala vrednost kapitala kompanije u to vreme. Upravni odbor “Sonija” i Ibuka su smatrali da je ponudu potrebno prihvatiti, i o svojoj odluci su teleksom obavestili Moritu. Međutim, on je odbio da se tranzistori prodaju kao “Bulova”. Shvatao je koliki značaj na tržištu ima ime brenda kompanije. Akio Morita je uspeo da nađe distributera koji je pristao da tranzistorski portabl radio prodaje pod imenom “Soni”. Bilo je potvrđeno njegovo uverenje da će američko tržište, kasnije i ono širom sveta, prihvatiti ponuđenu novinu. Tokom šezdesetih godina, na tržište stižu i naredni tranzistorizovani uređaji: dual band tranzistor, prvi FM tranzistor, prvi potpuno tranzistorizovan TV prijemnik TV-8-301 … Ranih sedamdesetih se pojavljuje prvi kućni magnetoskop, potom walkmann, a zatim i 8-mm videosistem… “Sonijeve” ideje i proizvodi su svojim kvalitetom, dizajnom, inovacijama, i marketingom kojim su praćeni, doprineli da se etiketa “Made in Japan” od sinonima za jeftine imitacije pretvori u simbol vrhunskog kvaliteta. Morita je jednostavno želeo da “Soni” bude “kadilak” u sferi elektronike. Beskrajni niz drugih uređaja U želji da kompaniji obezbedi samostalan nastup na američkom tržištu na kome će uspešno dominirati u oblasti elektronike, Akio Morita se sa porodicom preselio u Njujork 1963. godine kako bi preuzeo nadgledanje “Sony Corp. America”. Želeo je da bude blizu Amerikanaca da bi ih još bolje upoznao: šta vole, šta ih zanima, kako žive, koje su im navike. Znao je da će tako moći da napravi i ponudi im proizvod koji će im i lakše prodati. Brzo je ostvario mnoge značajne kontakte, a poznati su i njegovi partiji koje je održavao svakog vikenda tokom svoje višedecenijske karijere. Primetio je da Amerikanci vole muziku pa je razvio uspešne audio-sisteme za kućnu upotrebu, za automobile, kvalitetne portabl prenosne HI-FI stereo-kasetofone, i naravno, prvi personalni uređaj za slušanje muzike na svetu- walkman. To je bio baterijski kasetni uređaj malih dimenzija, sa slušalicama, preteča današnjih personalnih multimedijalnih plejera. Walkman je “Soniju” doneo ogromnu zaradu, prvenstveno zato što su za taj “gadžet” korišćene nove minijaturizovane audio-mehaničke komponente koje nije bilo jednostavno kopirati. Tako je prošlo je više od dve godine do pojave prvih konkurentskih modela, što je “Soniju” omogućilo da ostvari ogroman profit i proizvede i proda preko 20 miliona različitih modela walkmana širom sveta.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"