TEMA BROJA
Japan - zemlja izlazeće mudrosti / Naučne ustanove nekad i sad
Iskustva duga dva milenijuma
Nekada su Japanci pravili uzdignute kuće na stubovima. U Jajoiju se koriste vrlo složeni metodi spajanja dasaka. Ove uzdignute kuće su najpre služile kao skladišta. Vremenom su najbitniji i najmoćniji članovi pojedinih zajednice odobrili ovaj način gradnje za svoje kuće. Tada su nastale građevine sa posebno iskošenim, slamastim krovovima na krajevima, koji se kod Japanaca zovu irimoja. U njima su boravile plemenske starešine i najuticajniji šamanski sveštanici. Posle perioda Kofun, koji seže do 538, došlo je do pojave pismenosti u japanskom društvu. Dotad strogo šintoističko društvo usvojilo je od Kineza pismo i budizam. Zahvaljujući dolasku Korejaca, Japanci su se upoznali sa mačevima i keramikom, što je bio kamen temeljac budućeg naučnog i tehnološkog razvoja Japana. U periodu Asuka, za vreme formalne vladavine carice Suiko, jedna od dve najmoćnije osobe u državi je bio regent, princ Šotoku. Ova značajna istorijska ličnost je zaslužna za uspostavljanje snažne centralne vlasti i bitna pravnička dostignuća, od kojih je najznačajniji Ustav u 17 tačaka koji je iskazivao budističke i konfučijanske vrednosti kojih moraju da se pridržavaju državni službenici i carevi podanici. Šotoku je imao smisla i za nauku. Doveo je pronalazače iz Kine i Koreje i slao japanske delegacije u Kinu da se obaveste o tamošnjim naučnim otkrićima i saznanjima. Ova praksa će se nastaviti i u naredna dva veka. Između 607. i 838, čak 19 poslanstava posetilo je Kinu u nameri da steknu znanja iz različitih oblasti.
Znanja i spas po hramovima U periodu Nara, koji obuhvata najveći deo 8. veka, nastaju prva dela književnosti Zemlje izlazećeg sunca. Tada je napisana čuvena hronika „Kođiki“, odnosno “Zapisi drevnih zbivanja”. Vrlo srodno delo je i „Nihon Šoki“ ili, u prevodu, „Hronike Japana“. Oba ova dela, osim mitova, sadrže izuzetno značajne opise drevne japanske istorije. Od velike pomoći su istoriji i arheologiji, i imaju veliki uticaj na način života i vrednosni sistem u Japanu danas. Potom sledi Hejan, period koji obuhvata gotovo četiri veka japanske istorije. Počinje 794. a završava se 1185. Nazvan je po drevnom imenu Kjotoa, tadašnjoj prestonici. U međuvremenu je došlo do procvata tradicionalne kineske medicine kojoj su Japanci dali snažan pečat. Kineska medicina je stigla zaobilaznim putem još u 6. veku. Japanci su za nju saznali od Korejaca. Carica Suiko je, početkom 7. Veka, poslala grupu mladih lekara u Kinu, koji su tamo proveli po petnaest godina izučavajući medicinu. Osim lekara, veliki broj budističkih monaha se takođe upoznao sa činjenicama o ovoj nauci tako da su upravo u budističkim manastirima vekovima pružane nega i lečenje pacijentima. Od velike važnosti za napredovanje medicine bio je dolazak kineskog slepog monaha Đianžena u Japan 753. godine. On je sa sobom doneo mnogo medicinske literature.
Recepti iz srca U Hejan periodu, 918. godine nastalo je važno delo za farmaciju i medicinu zvano „Japanska imena medicinskih biljaka“. Ono uključuje citate iz 60 kineskih stručnih radova. Krajem 10. veka svetlost dana je ugledala i prva stručna medicinska knjiga koja nije leksikografskog tipa. Tanba Jasuori je sastavio “Išinpo” - u prevodu: “Recepti iz srca medicine”. Zasnovana je na kineskim izvorima i sastoji se od 30 tomova. U knjizi se obrađuju pojedine grane medicine, mada su najzastupljenije interna medicina i hirurgija. Tek je u periodu muromači, od prve polovine 14. do poznog 16. veka medicina počela da se odvaja od kineskih uzora a japanski doktori počeli da pružaju svoj doprinos nauci posvećenoj ljudskom zdravlju. Posle susreta dvojice značajnih japanskih medicinara u Kini, Tašira Sankija i pisca medicinkih knjiga Gekoa, nastalo je medicinsko učenje Goseiha, krajem 15. veka. Sanki je osnovao ovaj pokret u nauci pod uticajem Gekovih dela.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|