TEMA BROJA

Japan - zemlja izlazeće mudrosti / Na sve četiri strane svemira

Početak istraživanja

Prve sonde MS T5 sakigake i planet A susei Japan je lansirao u putanje susreta sa Halejevom kometom 1985. Sondom hiten lansiranom 1990. u veoma eliptičnu putanju oko Zemlje ispitivano je korišćenje tzv. “gravitacione praćke“ prolascima pored Meseca kao i primena aero-kočenja u Zemljinoj jonosferi. Hiten je ušla u Mesečevu orbitu i izbacila mali satelit harogomo da bi konačno bila srušena na Mesečevu površinu. Ka Marsu je 1998. lansirana sonda planet B nozomi. Pri prolasku pored Marsa 2003. na oko 1000 km sonda nije uspela da uđe u njegovu orbitu. Potom su usledile složenije kosmičke sonde koje su uspešno obavljale svoje misije. ? Lutajući soko na asteroidu Misija koja se može oceniti kao veoma uspešna je slanje sonde hayabusa (soko lutalica) na asteroid 25143 Itokava i povratak na Zemlju kapsule sa uzorcima prašine. Sonda je lansirana 2003. Posle dvogodišnjeg putovanja, pokretana svojim jonskim motorima, stigla je septembra 2005. do cilja, malog asteroida 25143 Itokava klase S, koji se kreće oko Sunca po eliptičnoj putanji 142,5x253,5 miliona km, sa periodom obilaska od 556 dana. Putanja sonde je pratila putanju asteroida jer je njegova gravitacija bila suviše mala da bi sonda bila zahvaćena u orbitu oko njega. Sonda se postavila između njega i Sunca, prvo na rastojanju od 20 km a potom i na 7 km od njegove površine. Obavljeno je snimanje asteroida i precizno određivanje njegove veličine 535x294x209 m, sa periodom rotacije od 12,1 čas. Pokušaj da se izbaci mali lender minerva evropske agencije ESA nije uspeo i sonda hayabusa se, posle izvršene orbitalne misije, polako spustila na asteroid 20. novembra. Pri tome je podigla nešto prašine sa površine koju nije uspela da pokupi pa je sletanje ponovljeno 25. novembra. U drugom pokušaju prašina je stigla do otvora kontejnera namenjenog za prikupljanje, ušla u njega i potom tu bila zatvorena. Sonda je potom krenula na dugo putovanje ka Zemlji, pokretana sa preostala dva ispravna jonska motora, od četiri koliko ih je imala, obavila ukupnu promenu brzine od 2,2 km/s da bi stigla na Zemlju 13. juna 2010. Osnovna struktura sonde je izgorela u Zemljinoj atmosferi a mala kapsula sa uzorcima se, posle uspešnog aero-kočenja, spustila padobranom u australijsku pustinju. Ispitivanje kontejnera sa uzorcima je pokazalo da je oko 1500 sitnih čestica prašine (prečnika oko 10 mikrona) bilo uhvaćeno i da su glavni sastojci silikati olivin,piroksen itd.

Mesečev orbiter kaguya Najsloženije istraživanje Meseca posle programa „Apolo“, obavljeno je japanskom kosmičkom sondom kaguya u periodu 2007-2009. Projekat je pripreman pod nazivom SELENE (SELenological and ENgineering Explorer). Ali, obzirom da je to ime grčke boginje Meseca, u japanskoj javnosti je bilo zamerki i zahteva da se uzme japansko ime pa je preimenovana u kaguya, što je ime princeze Meseca iz japanske mitologije. Sonda je lansirana sa kosmodroma Tanegašima, 14. septemebra 2007, raketom nosačem H 2A. Ukupna masa sonde je u tom trenutku iznosila 3020 kg a njene dimenzije 2,1x2,1x4,8 m. Raspolagala je izvorom energije maksimalne snage 3486 W. Posle postizanja visoke Mesečeve orbite, sonda je odbacila dva manja Mesečeva satelita mase po 53 kg, namenjena za održavanje veze sa Zemljom kada je kaguya sa druge strane Meseca kao i za precizna selenodezijska merenja druge strane Meseca. Satelit R star okina je postavljen u polarnu orbitu oko Meseca 100x2400 km a V star ouna u polarnu orbitu 100x800 km. Satelit okina je, po završetku misije, obrušen na suprotnu stranu Meseca 12. februara 2009. Kaguya je postavljena na kružnu polarnu putanju 100 km iznad površine Meseca.
Opsežno istraživanje je obavljano nizom instrumenata: spektrometrima u području X i gama-zračenja, kamerama u više spektralnih oblasti snimanja, kamerama za snimanje terena, radarom za dubinsko skeniranje Meseševog tla, laserskim altimetrom, Mesečevim magnetometrom, spektrometrom naelektrisanih čestica, instrumentom za ispitivanje plazme, radio-uređajima za vezu preko satelita okina i ouna,TV kamerama visoke rezolucije i uređajima za snimanje gornjih slojeva Zemljine atmosfere. Ciljevi misije su ostvareni, urađene su preciznije Mesečeve topografske mape i 3D model kao i detaljnija gravitaciona mapa suprotne strane Meseca - pošto je Mesec vrlo nehomogenog sastava sa koncentracijama masa većih gustina tzv.“maskoni“ koje stvaraju gravitacione anomalije. Prvi put su osmatrani krateri na Mesečevim polovima čije je dno uvek u senci (npr. krater Shackelton) a snimljene su i uske a vrlo duboke rupe koj predstavljaju ulaze u pećine verovatno nastale vulkanskim procesima u vreme posle nastanka Meseca.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"