ASTROFIZIKA

Astrofizika

Okean tečne vode na Jupiterovom satelitu?

Osvajanje svemira

Sledeća misija NASA-e mogla bi imati za cilj da jedna svemirska letelica dotakne površina Jupiterovog satelita na kome se nalaze potencijalni tragovi života. Ovaj zadatak leta u pravcu Evrope, koji bi tre- balo da se ostvari sredinom 2020-tih, obuhvata bli- že određivanje osobina ledenog satelita tokom više preleta. Takođe, svemirska agencija razmatra slanje male sonde na površinu Evrope. Naučnici koji rade na projektu pohoda u NASA-inoj Laboratoriji za mla- zni pogon u Pasadeni, u Kaliforniji (skraćeno JPL), potvrdili su da se razmatra mogućnost slanja lende- ra. NASA je od stručnjaka već zatražila podatke o ce- ni i o tome šta je potrebno za takav poduhvat. Tako- đe, NASA se obratila Evropskoj svemirskoj agenciji da se uključi u misiju. Satelit „Evropa“ dugačak je 3100 km. Prekriven je ledenim omotačem debljine (kako se pretpostavlja) 80 km. Veruje se da u unutrašnjosti leži ogroman okean tečne vode dubok 20-tak km. Za pet drugih satelita u Sunčevom sistemu (Jupite- rove Ganimed i Kalisto, Saturnove Enceladus i Titan i Neptunov satelit Triton) veruje se da u sebi kriju okea- ne, izjavio je Kevin Hend, zamenik šefa Uprave za istra- živanje solarnog sistema u JPL. Ali, samo su okeani na Enceladusu i Evropi najverovatnije u dodiru s kame- nitim omotačem? Takav scenario omogućava razno- vrsne i zanimljive hemijske reakcije. Ostale površine vode na satelitima se verovatno nalaze u „sendviču“ između slojeva leda. Zaključak je da su Evropa i Ence- ladus prava mesta na listi želja mnogih astrobiologa. Istraživači znaju dovoljno o Evropi kako bi pret- postavili da njeni okeani postoje još od nastanka Sun- čevog sistema pre 4,5 milijarde godina, što znači da su mogući oblici života imali dovoljno vremena da evoluiraju. Što se tiče Enceladusa, širokog oko 500 km, nije jasno koliko dugo se voda nalazi na nje- mu.

Entuzijazam povodom moguće misije ka Enceladusa je takođe veliki, a povećava ga i či- njenica da moćni gejziri Saturnovog satelita nu- de skupljanje uzoraka iz veće daljine. Dok ELF i dalje ostaje samo koncept i za sada se takmiči sa desetinom različitih predloga za sledeću NASA-inu misiju u okviru niskobudžetnog „Diskaveri programa“, pohod ka Evropi je zvanična tačka u NASA- inim namerama. Misija još uvek nema ime ali bi mogla da započne 2022. godine. Nakon stizanja u Jupiterovu orbitu, robotska sonda obaviće 45 preletanja Evrope tokom naredne 2,5 godi- ne. Dok bude letela, svemirska letelica koristiće devet različitih naučnih instrumenata, uključujući kamere visoke rezolucije, detektor za toplotu i radar koji se zra- cima probija kroz led. Trebalo bi da, posle ovog poho- da, naučnici imaju informacije o sastavu površine, pri- rodi podzemnih voda i eventualnim mogućnostima da se tu nalaze izvesni oblici života. Misija preletanja služiće i kao priprema za slanje lendera koji će možda pokušati da probije Evropin ledeni omotač. Za ovako nešto NASA zasad nije spremna.

Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"