EGZOTIČNI NARODI
Pripremio: O.K.
Narod Himba
Kupanje u dimu
Namibija je država na jugozapadu afričkog kontinenta koja se odvojila od Južnoafričke Republike 1990. godine. Severno od Namibije je Angola, bivša portugalska kolonija. Uz granicu dve države je reka Kunene, po kojoj je nazvan planinski region na severozapadu Namibije. Region Kunene je domovina naroda Himba.
 Himbe žive sa obe strane reke Kunene. Njihova najranija naselja potiču iz 16. veka, kada su prvi put prešli granicu sa Angolom i naselili se u oblasti u kojoj i danas žive. Početkom 20. veka stradali su u ratu sa nemačkim kolonijalnim snagama pošto je, u to vreme, jugozapadna Afrika bila kolonija Nemačkog carstva.
Pre nekoliko decenija najveći deo stoke im je stradao od suše. To je od mnogih namibijskih Himbi
napravilo socijalne slučajeve, zavisne od međunarodne pomoći - a i podstaklo ih je da se pridruže paravojnim jedinicama.
Angolski deo ovog naroda je bio u većoj meri izložen opasnosti od otmica. Vrlo srodan im je narod Herero. Oni i govore dijalektom jezika herero koji se zove otjiherero. Na tom jeziku, koji spada u bantu jezičku porodicu, himba znači: prosjak. Ovaj naziv im je ostao jer su, u davnoj prošlosti, lutali u potrazi za hranom i molili druga plemena za pomoć.
Žar umesto sapuna
Jedna od nesvakidašnjih normi ovog naroda je zabrana ženama da se peru u vodi. Ovaj veoma čudan običaj potiče iz vremena velikih suša kada je samo muškarcima bilo dozvoljeno da se kupaju. Mada bez, Himba žene vode brigu o čistoći svog tela. One se bukvalno kupaju u dimu!
 Najpre stavljaju komad uglja koji se puši u činiju sa biljkama. U toj činiji su lišće i grančice od roda skriveno-semenica Commiphora . Kada se dim uzdigne, žene se nagnu prema činiji. Toplota izaziva znoj. Ako žele da operu celo telo, prekriju se ćebetom tako da dim ostane na njihovim telima.
Himbe su čuvene i po varijanti prirodnog pigmenta crvene boje koji se naziva oker. Obično, udaraju kamen okera i razbijaju ga na sitne delove. Malo podgrejane deliće mešaju sa buterom. Tako dobijaju
pastu koju nazivaju otjize kojom mažu kožu i kosu. Otuda su im koža i kosa crvenkasti. Otjizeom se mažu uglavnom žene, i to najčešće zbog razlikovanja polova. Takođe, na ovaj način se štite od nesnosne vreline afričkog sunca, pri čemu koža ostaje vlažna i čista. Pasta otjize počinje da se koristi tek kada devojke dostignu starosnu dob da mogu da vode računa o svom telu.
Sveta vatra i sveta linija
Najradije se hrane kašom. I ujutru u uveče jedu kašu od kukuruznog ili, u ređim slučajevima, brašna od prosa. Kukuruz i brašno su i najzastupljeniji usevi koje gaje. Vrlo malo konzumiraju meso. To čine uglavnom kada je posredi neki izuzetan događaj poput venčanja.
 Himbe su animisti. Vrhovno božanstvo zovu Mukuru. Sa njime komuniciraju svetom vatrom. Na taj način se obraćaju svojim mrtvim precima jer je obožavanje predaka veoma zastupljeno. Preci neretko nastupaju kao Mukuruovi zastupnici. U svakom Himba selu može se videti sveta vatra, koja se zove okuruvo, i cepanice oko nje.
Od kolibe starešine sela preko okuruva do ulaza u štalu je sveta linija. Veruju u neku vrstu crne magije koju zovu omiti.
Osim brige o deci, na pleća žena pada najveći deo tereta poslova vezanih za domaćinstvo i muženja krava i koza. Nekada zajednica dodeli zadatak jednoj ženi da, osim svoje, odgaji i decu drugih žena u selu. Muškarci pre svega vode stoku na različite i neretko udaljene pašnjake i kolju životinje.
Sa 13 godina u brak
Muškarci donose odluke bitne za zajednicu. Na čelu veća seoski, odnosno plemenski starešina. Žive u nekoj vrsti rodovske zajednice. Članovi proširene porodice borave u zaseocima koji se sastoje od niza koliba poređanih ukrug. U središtu zaseoka su okuruvo i glavna štala.
Obrezivanje dečaka je uobičajena praksa. To se čini pre nego što dospeju u pubertet. Odmah po stupanju u brak, dečak postaje muškarac. S druge strane, devojka se smatra ženom tek nakon što rodi dete. Očevi devojaka biraju svojim ćerkama muževe. Dešava se i da devojčice od trinaest godina uđu u brak.
Većina muškaraca ima dve žene budući da je poliginija opšteprisutna. Pritom se vodi računa o bogatstvu i izgledu potencijalnog mladoženje. Na osnovu izgleda može se zaključiti kakav je nečiji položaj unutar Himba zajednice.
Procene o ukupnom broju pripadnika tog naroda kreću se od dvadeset do pedeset hiljada. Svaki Himba je pripadnik dva klana. U jedan ulazi preko oca a u drugi preko majke. Mladići žive sa očevim klanom a devojke, po udaji, prelaze u muževljev klan. Uprkos tome, sin ne nasleđuje očevu imovinu koja se uglavnom odnosi na stoku već, po majčinoj liniji, nasleđuje ujaka.
Na čelu klana je njegov najstariji muškarac. Žive u uslovima suve, stepske klime. Otuda je i način oblačenja jednostavan. I muškarci i žene nose odeću koja podseća na suknje načinjene od kozijih koža. U poslednje vreme, muškarci sve više usvajaju zapadni način odevanja.
Nakon godinu dana braka i rađanja deteta, žene na vrhu glave stvaraju specijalnu tvorevinu koja se zove erembe . Podseća na krunu a pravi se od kože.
Himbe su prijateljski nastrojeni prema posetiocima sa strane i rado pokazuju turistima svoja sela.
O.K.
Kompletni tekstove sa slikama i prilozima potražite u magazinu
"PLANETA" - štampano izdanje ili u ON LINE prodaji Elektronskog izdanja
"Novinarnica"
|
