MEDICINA
Pripremio: G.T.
Minimalno invazivna neurohirurgija
U eri mikroskopske preciznosti
Neke od najsavremenijih procedura iz oblasti neurohirurgije bile su koncipirane još početkom 20. veka, ali nisu mogle da budu izvedene jer nije bilo načina. U poslednjih nekoliko decenija, a posebno u nekoliko poslednjih godina, tehnologije su toliko napredovale da omogućavaju hirurgiji da se, na minimalno invazivan način, približi “tački” određenoj za mikroskopski precizan operativni zahvat
 |
Prof. dr Bratislav Velimirović |
Minimalno invazivna (endoskopska) hirurgija je razvojni pravac kojim su već krenule mnoge hirurške grane (abdominalna, ginekološka, urološka, ortopedska…). Uprkos činjenici da se bavi specifičnim i posebno osetljivim organskim sistemom - mozgom, nervima i kičmenom moždinom - ni neurohirurgija ne zaostaje na tom putu. O njenim dometima za “Planetu” govori prof. dr Bratislav Velimirović, jedan od vodećih hirurga u toj oblasti u SAD, vanredni profesor neurohirugije na Univerzitetu Ilinois, u Čikagu.
Prof. Velimirović obavlja zahvate na kompletnom centralnom nervnom sistemu, ali su njegova hirurška specijalnost operacije kičme. “Oblast kojom se bavim, u SAD se označava terminom minimalno invazivna spinalna tehnologija (minimally invasive spinal technology - MIST) i obuhvata minimalno invazivne operacije dekompresije i fuzije”, precizira naš sagovornik, uz napomenu da obe vrste zahvata pripadaju sve široj lepezi hirurških procedura koje znatno pošteđuju okolne mišiće i tkiva, smanjuju krvarenje i postoperativni bol, skraćuju boravak u bolnici i period oporavka. Operacijama dekomporesije rešavaju se problemi kompresije (pritiska, “uklještenja”) nekih nerava i kičmene moždine, odnosno otklanja se pritisak na nerv ili na kičmenu moždinu. Operacijama fuzije se tretira nestabilnost kičme, koja može da bude izazvana traumom, tumorom ili nekim degenerativnim procesom. U najvećem broju slučajeva, posle minimalno invazivne operacije kičme pacijenti napuštaju bolnicu istog ili sledećeg dana.
 Zanimljivo je da su neke od najsavremenijih procedura iz oblasti neurohirurgije bile koncipirane još početkom 20. veka, ali nisu mogle da budu izvedene jer nisu postojali odgovarajući načini - tehnologije. U poslednjih nekoliko decenija, a pogotovo u nekoliko poslednjih godina, dogodio se, kako ističe naš sagovornik, tehnološki napredak koji hirurgu omogućava da odredi najmanje invazivan pristup “tački” određenoj za operativni zahvat. Reč je, pre svega, o razvoju operacionog mikroskopa i odgovarajućih hirurških instrumenata, pomagalima koja su obezbedila vizuelizaciju i lokalizaciju bolju nego ikad. Molekularna biologija je, potom, omogućila upotrebu rekombinantnih faktora rasta, a među njima i bone morphogenic protein-a (BMP), vrlo potentnog faktora rasta za kost koji izuzetno pomaže pri fuzionim operacijama.
 Jedna od oblasti neurohirurgije koja je napretkom tehnologije doživela snažan podstrek jeste i oblast neurovaskularnih i neurospinalnih poreme- ćaja, kojom se bavi i prof. dr Bratislav Velimirović. Govoreći o fuzionim i operacijama dekompresije, kao novim naprednim procedurama za lečenje pomenutih poremećaja, naš sagovornik navodi primer preloma kičme, za koji je fuzija kičmenih pršljenova ponekad jedino rešenje. Nekada je taj problem zahtevao “otvorenu” operaciju vertebralne fuzije, a danas se procedura izvodi tako što se fluorografskom navigacijom hirurg usmeri ka najoptimalnijoj tački prilaza i tu napravi minimalan rez na koži. Ukoliko je potrebno, tom prilikom se može obaviti i endoskopska dekompresija, a kičmeni pršljenovi se spajaju postavljanjem instrumentacije uz pomoć radiografske kontrole, kako bi se obezbedila maksimalna preciznost hirurških instrumenata. Za razliku od klasične procedure dekompresije, koja je vrlo invazivna, uz znatan gubitak krvi i dug oporavak, endoskopskom dekompresijom se izbegavaju takvi neželjeni efekti.
• Indikacije za endoskopsku neurohirurgiju
Pored operacija kičme, u neurohirurgiji se minimalno invazivno - endoskopski - izvode i druge operacije, kao što su operacije na mozgu, (najčešće radi odstranjivanja tumora), lečenje hidrocefalusa, a u poslednje vreme, endovaskularnim metodama i lečenje aneurizme (proširenja) moždane arterije i intervencije u akutnom moždanom udaru. U pedijatrijskoj neurohirurgiji, više od 50 odsto operacija čine minimalno invazivne operacije lečenja hidrocefalusa, koje su uspešne u 50 do 90 odsto slučajeva.
• Dragoceni BMP
Faktori rasta su prirodne supstance koje imaju sposobnost da stimulišu ćelijski rast, proliferaciju i ćelijsku diferencijaciju. Bone morphogenic protein (BMP) je izuzetno potentan hormon, faktor rasta koji, ako se pravilno koristi, ubrzava proces fuzije 100 do 1000 puta. Time su (između ostalog) omogućene minimalno invazivne fuzije, kojima je moguće postići željeni rezultat sa manjim fuzionim površinama.
• Skolioza
Skolioze su ranije lečene vrlo invazivnim operacijama (ponekad u nekoliko zahvata). Minimalno invazivnim operacijama se danas izvode neki delovi, ili kompletne operacije skolioze.
• Neurohirurgija i neurobiologija
Nakon studija medicine u Beogradu, prof. dr Bratislav Velimirović je nastavio vrlo uspešan naučno-istraživački rad SAD, u oblasti farmakologije i neurohirurgije. Na Medicinskom fakultetu Harvard univerziteta predavao je neurobilogiju, a danas je vanredni profesor neurohirurgije na Univerzitetu Ilinois, u Čikagu. U prethodnih pet godina je bio medicinski direktor Bronson metodističke bolnice u Kalamazu, u Mičigenu, gde je član vrlo cenjenog neurohirurškog tima. |
U slučajevima hroničnog i iznurujućeg bola u leđima, uvek se prvo primenjuju neoperativne terapije; hirurško lečenje je neophodno samo malom broju pacijenata, pri čemu se indikuje i fuziona operacija, ali u izuzetno malom broju slučajeva. Kandidati za fuzionu operaciju mogu da budu i pacijenti sa degenerativnim bolestima kičmenih pršljenova (discus hernija, na primer) i osobe sa nestabilnošću kičme zbog ranije povrede. Naš sagovornik dodaje da fuzija kičmenih pršljenova ograničava pokrete (iako ne više no što su bili ograničeni pre operacije) i da spada u terapije poslednjeg izbora. Umesto toga se najčešće primenjuje dekompresija diska, kao manje radikalan zahvat. Tom procedurom se uklanja deo okoštalog ligamenta ili diska koji pritiska nerv.
Svi pacijenti sa indikacijama za fuzione i operacije dekompresije mogu biti podvrgnuti i minimalno invazivnim zahvatima na kičmi, ali će svakako najviše koristi od hirurgije uz pomoć novih tehnologija imati oni koji ne bi podneli klasičnu operaciju, što zbog nekih drugih stanja (komobirditeta), što zbog dužine klasičnog zahvata i velikog gubitka krvi. Pored očuvanja normalne anatomije i bržeg zarastanja sićušne operacione rane, specifičnost MIST je, ističe prof. dr Velimirović, i 10 do 15 puta manji gubitak krvi u poređenju sa klasičnom operacijom. U klasičnoj operaciji gubitak krvi može da dostigne 500 do 800 ml, a u minimalno invazivnoj nije veći od 10 do 30 ml. Rez na koži najčešće iznosi 18 mm, a operacije traju od 30 minuta do nekoliko sati. U najkraće zahvate spadaju dekompresije jednog segmenta, dok operacije tumora kičme i operacije skolioze mogu biti daleko kompleksnije.
U oko deset odsto operacija se, međutim, dogodi da je zahvat, započet minimalno invazivno, neophodno nastaviti na klasičan način. Neki problemi se, zasad, uopšte ne mogu rešavati uz pomoć novih hirurških procedura, kao na primer ekstenzivne dekompresije vratne kičmene moždine ili veliki tumori kičmene moždine, ali sa razvojem novih tehnologija u budućnosti i to će biti moguće, uveren je profesor Velimirović.
G.T.
|
