MEDICINA

Pripremio: G.T.

Pritisak na poslu i rizik od metaboličkog sindroma

Menadžeri - ljudi od krvi i stresa

Poslovni ljudi izloženi hroničnom stresu pod posebnim su rizikom od razvoja metaboličkog sindroma i posledičnih kardiovaskularnih bolesti

Predstavnici Bel Medica (desno) sa popredsednikom SPK, gospodinom Dmitrom Plovinom (treći s desna)

Metabolički sindrom je intrigantna medicinska tema koja još ima kontroverzna tumačenja, pri čemu neki stručnjaci smatraju da bi stres (na visoko odgovornom poslu, na primer) mogao biti jedan od glavnih okidača za razvoj tog stanja. Srećom, oboljenja koja predstavljaju rizik za razvoj metaboličkog sindroma mogu da se otkriju redovnim kontrolama zdravlja, što je preduslov i za njihovo blagovremeno lečenje. Ukoliko se, ipak, dogodi da zdravstvene tegobe savladaju osobu iz vašeg okruženja i ona izgubi svest, nije naodmet poznavati načine da se joj se pomogne, pa i spasi život pre no što stigne stručna medicinska pomoć...

Ćlanovi Slovenačkog poslovnog kluba

Ovo je, u najkraćem, bio sadržaj stručnog predavanja koje su lekari i konsultanti beogradske Opšte bolnice Bel Medic pripremili za poslovne ljude izložene hroničnom stresu, i održali pred članovima Slovenačkog poslovnog kluba, na njihovom oktobarskom sastanku u hotelu „Kontinental“.

Uvodno predavanje „Menadžeri i rizik od metaboličkog sindroma“ imao je akademik Dragan Micić, jedan od naših najpoznatijih endokrinologa, koji je podsetio kako nastaje i čime je uslovljen metabolički sindrom (MS). Dr Ivana Petrović, lekar opšte medicine, ukazala je na značaj redovnih sistematskih pregleda za prevenciju stanja i oboljenja karakterističnih za MS, a dr Miloš Švraka, specijalista ORL , prikazao je, u saradnji sa kolegama dr Viktorom Ognjenovićem, specijalizantom radiologije, i medicinskom sestrom Majom Đurović, studiju jednog slučaja reanimacije osobe bez svesti.

Insulinska rezistencija

Prof. dr Dragan Micić

Povišen krvni prirtisak, povišene masti u krvi, poremećaj metabolizma šećera i pojava gojaznosti prepoznati su sedamdesetih godina prošlog veka kao sastavni činioci metaboličkog sindroma (MS), odnosno kao stanja čija kombinacija može da dovede do povećanog rizika za pojavu kardiovaskularnih obolenja. Akademik Dragan Micić objasnio je šta je to na šta treba obratiti pažnju, odnosno šta je to što, prema prihvaćenim tumačenjima, ukazuje na verovatno postojanje metaboličkog sindroma. Reč je o centralnoj (stomačnoj ili visceralnoj) gojaznosti koja se definiše obimom struka (većim od 94 cm kod muškaraca i od 80 cm kod žena), trigliceridima višim od 1.7, povišenom krvnom pritisku (većem od 130 sa 85) i sniženom HDL „dobrom“ holesterolu. Akademik Micić je napomenuo i da postojanje metaboličkog sindroma predstavlja doživotni rizik, opomenu da se eliminišu ili kontrolišu faktori rizika utvrđeni lekarskim pregledima, kao i da su žene na najodgovornijim menadžerskim položajima čak dva do tri puta ugroženije od muškaraca sa istim poslovnim obavezama.

Dr Ivana Petrović

Sredinom devedesetih, jedna američka grupa razvija teoriju po kojoj je povećanje koncentracije insulina u krvi zajednički faktor koji povezuje četiri oboljenja iz sastava metaboličkog sindroma, a američki endokrinolog Riven 1988. godine obrazlaže svoje viđenje uloge insulinske rezistencije u humanim oboljenjima. Riven je pretpostavio da postoji nešto što je on tada nazvao „sindromom X“ (udruženi povišeni lipidi, povišeni krvni pritisak, povišen šećer u krvi i gojaznost), kao i da iza toga leži rezistencija na delovanje insulina. Humani organizam, po toj teoriji, postaje rezistentan na sosptveni insulin, pri čemu pankreas pokušava da to prevaziđe tako što stvara sve više insulina; povećanje insulina može da bude kompenzatorno do određene mere, a posle toga to postaje opasno po organizam i može da izazove niz obolenja. Smatra se da stres takođe utiče na pojavu MS, čak da možda leži u osnovi nastajanja ovog sindroma, na čije delovanje se nadovezuje razvoj insulinske rezistencije, već pominjani faktori rizika i, posledično, pojava kardiovaskularnih obolenja.

Delovanje stresa

Kako deluje stres? Prof. dr. Micić objašnjava da ljudi različito reaguju na stres – neko uspe da ga smanji uz pomoć logičnog psihološkog objašnjenja, ali veliki broj ljudi ublažava stres tako što pribegava unosu hrane, i tako doprinosi razvoju visceralne (stomačne) gojaznosti.

Dr Miloš Švraka

U delovanju stresa učestvuju dva mehanizma - jedan je vezan za kortizol (hormon koji luči nadbubrežna žlezda), a drugi za neurotransmitere kateholamine, koji se takođe luče u stresnim stanjima. Pri stresu dolazi do prekomernog lučenja kortizola - ne baš toliko velikog da bi osoba dobila Kušingov sindrom kao kod klasičnog povećanja kortizola, nego blažeg, koji se stalno događa u stresu. Ta mala povećanja kortizola dovode do brže diferencijacije masnih ćelija, posebno u predelu trbuha i unutar njega, gde počinje da se nagomilava telesna mast. Kortizol deluje tako da se masne ćelije brže diferenciraju i postaju takozvani veliki zreli insulin rezistentni adipociti. Štaviše, pri delovanju stresa, mehanizam vezan za kortizol i mehanizam vezan za kateholamine dolaze u korelaciju, ali tako da se međusobno pogoršavaju.

Jedna grupa finskih autora je analizirala stresne životne događaje i njihov uticaj na razvoj MS, i zaključila da su finasijski problemi (strah od gubitka posla ili bankrotstva, na primer) glavni faktor za nastanak MS, sa procentualno najvećim rizikom (2,9). Jedno britansko istraživanje je pokazalo da su žene menadžeri, posebno one koje donose odluke, čak dva do tri puta ugroženije od muškaraca.

Govoreći o mogućnostima lečenja, akademik Micić je, kao jednu od vodećih teorija za sprečavanje razvoja metaboličkog sindroma, pomenuo ideju da se blokira ta mala sekrecija kortizola. Postoje lekovi koji mogu da blokiraju prelazak neaktivnog kortizola u kortizol, ali ova ideja se zasad samo testira. Istraživanja su, takođe, usmerena i na hormon adiponektin, koji se smanjuje u gojaznosti, što takođe može da ošteti krvne sudove i dovede do razvoja MS...

Prof. dr Micić je istakao i da je masno tkivo najveća endokrina žlezda u ljudskom organizmu, što se do skora nije znalo. Smatralo se da je masno tkivo inertni depo, ali su istraživanja poslednjih decenija pokazala da masno tkivo luči veliki broj hormona i hormonima sličnih supstanci. Drugim rečima, u uslovima visceralne gojaznosti masne ćelije gube svoje kvalitete, postaju insulin rezistentne, menjaju svoj sekretorni kapacitet i počinju da luče loše produkte, adipokine, koji oštećuju kardiovaskularni sistem. Kod gojazne osobe srce „pliva“ u masti, pri čemu su u masnom omotaču i glavne srčane arterije; između zidova arterija i masnog omotača postoji komunikacija pa loši produkti masnih ćelija remete i krvotok, izazivaju suženja i nemogućnost relaksacije arterije, što može da rezultuje pojavom anginoznog bola...

Sistematski pregled

Dr Ivana Petrović je ukazala na činjenicu da se sve bolesti koje predstavljaju rizik za razvoj metaboličkog sindroma mogu na vreme otkriti i lečiti, čime se sprečavaju njihove komplikacije i posledice. Ona je istakla značaj redovnih godišnjih kontrola zdravlja - sistematskih pregleda - čiji je cilj rano otkrivanje riziko-faktora (povećanih masnoća, povišenog pritiska i povećanih vrednosti šećera u krvi), a koji isprva ne daju nikakve simptome. Ukoliko bolest ipak postoji, od najvećeg značaja je da se lečenje započne na vreme, upozorila je dr Petrović. Sistematski pregledi se, kako je dodala dr Petrović, prilagođavaju i individualnim potrebama pojedinaca, i to prema polu, starosnoj dobi, porodičnoj zdravstvenoj istoriji, ličnoj zdravstvenoj istoriji, životnim navikama i ishrani i, naravno, profesiji.

Sistematski pregled treba da sadrži kontrolu telesne težine i merenje indeksa telesne mase, uz merenje obima struka; kontrolu krvnog pritiska koji, u prehipertenziji, kad je blago povećan (121 do 139 mmHg sistolni) ne izaziva tegobe; kontrolu nivoa šećera i masnoća u krvi. Dr Petrović menadžerima savetuje da obavezno urade i test opterećenja srca, kako bi se na vreme otkrila koronarna bolest, a takođe i pregled debelog creva, zbog sve veće učestalosti karcinoma uopšte, pa i karcinoma kolona. Osobama koje uđu u šestu deceniju života kolonoskopija se savetuje kao rutinski pregled, a onima sa karcinomom debelog creva u porodičnoj istoriji savet je da pregled obave 10 godina pre no što je bolest otkrivena kod roditelja. Ponovne kolonoskopije se savetuju na 5 do 10 godina, a između njih jednostavan pregled stolice na skriveno krvarenje. Kolonoskopija ima za cilj ne samo otkrivanja ranog karcinoma kolona već i detekciju polipoza, kao prekanceroznih stanja.

Muškarci treba da provere zdravlje prostate, kontrolom tumor markera prostate (PSA), koja se starijima od 50 godina savetuje kao rutinski pregled. Dr Petrović je navela statističke podatke prema kojima je kod muškaraca starijih od 55 godina PSA u 85 % slučajeva normalan, a u 15 % slučajeva povišen, ali je objasnila da u 12 od pomenutih 15 % slučajeva povišen PSA ne znači postojanje karcinoma, već benigne hiperplazije prostate, koja se danas vrlo uspešno leči. Kod 3 % muškaraca sa povišenim PSA se, prema statistici, otkrije karcinom, pri čemu je od izuzetnog značaja rano otkrivanje bolesti jer je prognoza kod karcinoma prostate danas veoma pozitivno izmenjena i daleko je bolja nego pre 10 godina.

Žene treba da obave pregled namenjen ranom otkrivanju tumora dojke - one mlađe od 40 godina ultrazvuk dojke, a starije mamografiju - jer se na vreme otkriven karcinom dojke danas smatra potpuno izlečivom bolešću. Ginekološki pregled i Papanikolau test obavezni su jednom godišnje, a žene u menopauzi treba da izmere i gustinu koštane mase, osteodenzitometrijom, radi prevencije preloma i blagovremenog započinjanja terapije vitaminom D, kalcijumom i drugim preparatima koji mogu da zaustave ili uspore razvoj osteoporoze.

Pregled oftalmologa takođe treba da bude rutina. Vid treba proveriti jednom godišnje, a u okviru toga i stanje očnog dna, jer se na njemu vide promene uzrokovane povišenim šećerom u krvi i povišenim krvnim pritiskom. Očni pritisak takođe treba kontrolisati, što se posebno odnosi na ljude koji u porodičnoj zdravstvenoj istoriji imaju glaukom, oboljenje koje dugo ne daje simptome, a može da dovede i do gubitka vida. Kod stomatologa možda treba ići najčešće, savetuje dr Petrović, jer je karijes najrasprostranjenija bolest na svetu. Blagovremeno lečenje karijesa i redovna kontrola zdravlja usta i zuba ukloniće potrebu za protetikom, a posledično će obezbediti i zdravlje kompletnog gastrointestinalnog trakta.

Reanimacija

U završnom delu predavanja, predstavnici Bel Medic-a su prikazali „Reanimaciju - vodič za menadžere“. Dr Švraka je dao teorijska uputstva i savete za pomoć osobi bez svesti, pri tom ukazujući i na najčešće greške, a dr Ognjenović i medicinska sestra Maja Đurović su na lutki demonstrirali kardiopulmonalnu reanimaciju, odnosno veštačko disanje i masažu srca.

Primena reanimacije

Dr Švraka je napomenuo da gubitak svesti može da bude posledica i bezazlenog i prolaznog pada krvnog pritiska, ali i vrlo ozbiljnih stanja kao što su zastoj srca, moždani udar i slično...U takvom slučaju, treba da se izdvoje tri osobe koje će onesvešćenoj osobi ukazivati pomoć - jedna treba odmah da pozove hitnu medicinsku pomoć a druge dve da pristupe proveri njenog stanja i oživljavanju.

U ABC reanimacije spadaju: provera da li su dišni putevi slobodni (Airway), provera da li osoba diše (Breathing), i provera da kod unesrećenog postoji krvna cirkulacija (Circulation). Osoba bez svesti se ne sme podizati, mnogo pomerati, stavljati u sedeći položaj, niti joj se sme sipati voda ili stavljati hrana u usta. Ne treba je agresivno drmati, dozivati... Dr Miloš Švraka je objasnio da se dišni putevi oslobađaju podizanjem brade, a disanje proverava primicanjem obraza ka njenim ustima, s pogledom ka grudima, kako bi se proverilo da li pluća rade; krvna cirkulacije se proverava isključivo na karotidnim arterijama na vratu (uz Adamovu jabučicu). Ukoliko osoba diše i ima cirkulaciju, postavlja se u takozvani koma položaj i utopljava do dolaska stručne medicinske pomoći. Ukoliko ne diše i ukoliko nema cirkulacije, pristupa se kardio-pulmonalnoj reanimaciji, odnosno veštačkom disanju i masaži srca.

G.T.